Kriza u Grčkoj prošla, štednja i dugovi ostaju

Bio je to deo najveće pomoći u globalnoj finansijskoj istoriji, ukupnog iznosa oko 289 milijardi evra, a zemlji će biti potrebne decenije da vrati dug. Veoma nepopularne mere štednje u javnoj potrošnji, koje su bile jedan od uslova za dobijanje pomoći, će i dalje ostati na snazi. Ali po prvi put u poslednjih osam godina, Grčka može da dobija pozajmice po tržišnim kamatama. Ekonomija se polako oporavljala prethodnih godina, ali je još uvek za 25 odsto slabija nego u vreme kada je kriza počela.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), samo četiri zemlje su se unazadile u ekonomskom smislu više nego Grčka u poslednjoj deceniji: Jemen, Libija, Venecuela i Ekvatorijalna Gvineja. Poslednju turu pomoći od 61,9 milijardi evra je obezbedio Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) kao podršku naporima grčke vlade da reformišu ekonomiju i rekapitalizuje banke. Hitne pozajmice za spas grčke ekonomije počele su 2010, kada su države evrozone i MMF zajednički obezbedili prvi deo pomoći u vrednosti 20 milijardi evra.

Jedinstvena evropska valuta pala je na najniži nivo u odnosu na dolar od 2006. i javili su se strahovi da će kriza u Grčkoj ugroziti oporavak Evrope od globalne finansijske krize 2008. U najgorim trenucima krize, postojala je sumnja u to da li će evrozona uopšte preživeti. Činilo se da je postojala stvarna mogućnost da će Grčka, a možda i neke druge zemlje, morati da se odrekne evra. Zbog toga su bile neophodne hitne pozajmice za ukupno pet zemalja, i obećanje evropske centralne banke da će, ako bude potrebno, otkupiti dugove vlada onih zemalja za koje postoji opasnost da će morati da napuste evrozonu. Na zahtev zemalja evrozone, ESM je bio spreman da obezbedi dodatnih 27 milijardi za Grčku, ali je procenjeno da zemlji to neće biti neophodno. „Grčka može da stoji na svojim sopstvenim nogama“, rekao je direktor ESM Mario Centeno.

Na vrhuncu krize, nezaposlenost u Grčkoj je skočila na 28 odsto, a danas iznosi 19,5 procenata. Oni koji su zaposleni često rade poslove za koje su „previše kvalifikovani“, kao što je na primer Panajota Kaliakmani (34), diplomirani hemičar. Shvativši da ne postoji mogućnost da nastavi karijeru u svom rodnom gradu Solunu, ona je bila prinuđena da se zaposli kao kuvarica. „Ova kriza je bila šamar u lice. Odrasli smo naviknuti na dobrobiti života u jednoj evropskoj zemlji i onda je odjednom sve počelo da se ruši. Ništa nije sigurno. Kriza nas je naučila da ne pravimo dugoročne planove“, kaže Panajota Kaliakmani za Bi-Bi-Si.

Oko 300.000 Grka je emigriralo u potrazi za poslom od kako je kriza počela, dok su oni koji zavise od državne pomoći doživeli da su im prihodi znatno smanjeni. Jorgos Vagelakos, 81-godišnji penzionisani fabrički radnik, imao je prihode od 1.250 evra pre krize. Danas on dobija samo 685 evra, a dugovanja mu rastu, kako je rekao agenciji Rojters, i zbog toga više ne može da pomaže porodicama svoja dva sina jer jedva uspeva da pokrije potrebe za sebe i svoju suprugu. „Ujutro kada se probudim počinje košmar. Kako ću se izboriti sa svojim finansijama i odgovornostima? To je misao sa kojom se budim svakog jutra“, žali se Vagelakos.

Sloboda Grčke da upravlja svojim ekonomskim pitanjima biće donekle ograničena zbog pojačanog nadgledanja Evropske komisije. To je osmišljeno zato da bi se osiguralo da se Atina pridržava reformi koje su dogovorene sa zajmodavcima. Profesor Kostas Megir, ekonomista na univerzitetu Jejl koji živi u Atini, upozorava da okončanje programa za zajmove ne znači da su rešeni problemi grčke ekonomije. „To je naravno veoma značajna prekretnica, i u psihološkom smislu i u praksi, ali ne znači da je problemima došao kraj. To takođe ne znači ni da je kraj merama štednje“, kaže Kostas Megir i dodaje da, u nekom smislu, grčka vlada sada treba da bude još disciplinovanija, zato što mora da se osloni na strana tržišta sa razumnim kamatnim stopama da bi mogla da uzima zajam. „Mere štednje mogu da budu ukinute tek onda kada politika rasta dođe na nivo koji će omogućiti procvat investiranja, i kada su u pitanju direktne investicije i posao uopšte, a to se još uvek nije dogodilo u dovoljnoj meri“, zaključuje Megir.

Profesor Kevin Faderstoun, direktor Helenske opservatorije u Londonskoj školi za ekonomiju i politiku, kaže da je Grčka pomogla da se očuva budućnost evrozone time što je pristala na uslove programa za zajmove. „To što je politički sistem pretrpeo sve ove godine štednje i taj obim ekonomskih poteškoća, uz funkcionalnu demokratiju, je svedočanstvo o veličini Grčke kao moderne države. Grčka je spasila evro“, tvrdi Faderstoun.