Kriza u najsiromašnijoj državi Evrope: Ruski projektil, ostavka premijerke, ali i odgovor predsednice

„Verujem u moldavski narod. Verujem u Moldaviju“, rekla je ona novinarima. „Verujem da ćemo prevazići sve poteškoće i izazove“.

Moldavija je najsiromašnija evropska zemlja u osetljivoj geopolitičkoj poziciji koju je Rusija dodatno zakomplikovala 1992. podržavši Pridnjestrovlje da ne prihvati pravilo prestonice Kišinjev. Nakon toga su se smenjivale prozapadne i proruske vlade, zemlja je zapala u brojne krize, da bi sadašnja predsednica Maia Sandu stabilizovala zemlju.

Nakon što je Rusija pokrenula agresiju, jednim od ciljeva smatralo se osvajanje ukrajinske luke Odesa kako bi se teritorija „Novorosije“ spojila sa Pridnjestrovljem. Očekuje se da će ruske snage, njih 5.000 u tom odmetničkom regionu, napasti ukrajinske snage s leđa. Kako je propao prodor prema Odesi sa istoka, propao je i taj plan.

Nekoliko sati nakon što je premijer Gavrilica podneo ostavku, predsednik je imenovao zamenika: funkciju je preuzeo Dorin Recean, bivši savetnik predsednika za odbranu i bezbednost, a pre toga ministar unutrašnjih poslova. Maia Sandu je saopštila da je vladajuća Stranka akcije i solidarnosti (PAS), koju je osnovala i ima većinu u parlamentu nakon izbora održanih 2021. godine, prihvatila njen izbor (postoje upozorenja iz nekih obaveštajnih izvora da postoje struje unutar stranke to bi moglo da favorizuje proruske).

Tenzije su posebno porasle u petak kada je još jedan ruski projektil narušio vazdušni prostor Moldavije pre nego što je udario u Ukrajinu. Kako je u takvu situaciju i u kakve slučajnosti teško poverovati, taj incident se povezuje sa premijerovom ostavkom koja je usledila nekoliko sati kasnije. Fajnenšel tajms prenosi da je u četvrtak moldavska obaveštajna agencija objavila da ruske bezbednosne službe pokušavaju da potkopaju zemlju, potvrđujući ranije informacije iz ukrajinskih izvora.

U junu prošle godine, Moldavija je zajedno sa Ukrajinom postala kandidat za članstvo u EU, što je sada dovoljan signal u Moskvi za početak hibridnog rata. Tokom Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu, predsednik Sandu je rekao Politico.eu na uvrnut, ali nedvosmislen način da „ako kao nacija dođemo do zaključka da moramo da promenimo neutralnost, to bi trebalo da se desi demokratskim procesom“.

To je dodatni udarac za Kremlj jer nagoveštava moguće približavanje Severnoatlantskom savezu. Što bi koncept zamrznutog konflikta u Pridnjestrovlju stavilo u poteškoće. Prošle jeseni, članovi proruske partije Sor pokrenuli su proteste, ali je vlada izdržala iako su cene goriva rasle. EU je pritekla u pomoć.

Pažnju skreće izjava premijerke u ostavci: „Da je vlada uživala istu podršku i poverenje kod kuće kao što smo uživali kod naših evropskih partnera, mogli bismo da napredujemo više i brže. Ne treba žuriti sa zaključcima, ali nije isključeno da je u vrhu vlade bilo nesuglasica, pa je predsednica Sandu smatrala da bi bilo bolje da na čelu vlade bude neko iz njenog najbližeg okruženja.