Krizna atmosfera, a Šolc bi da vlada bešumno

Odlučili su da će posle tog susreta vladati uz manje nesuglasica. O tome da li ća li će proklamovano jedinstvo potrajati piše Dojče vele.

Mali zamak u idiličnoj prirodi. Tri lidera vladajuće koalicije šetaju prijateljski ćaskajući – naglašeno opušteno. Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc, zamenik kancelara Robert Habek iz redova Zelenih i ministar finansija, liberal Kristijan Lindner žele da pošalju sliku harmonične saradnje posle sastanka u zamku Mezeberg kod Berlina.

Mesecima je dominantan utisak da svađa u nemačkoj vladi ne prestaje. Posle početne euforije nakon osvajanja vlasti, došlo je do otrežnjenja. Pokazalo se da se u svakodnevici ne mogu tek tako da prevaziđu različita politička ubeđenja u ime zajedničkog cilja.

Gomila problema

Pritom je Nemačkoj potrebna vlada sposobna da odlučno deluje, jer je zemlja u sve većoj krizi. Ekonomija slabi, firme koje koriste veliku količinu energije nameravaju da zbog visokih cena energenata proizvodnju presele u inostranstvo. Velika inflacija opterećuje građane koji se pitaju kako da skrpe kraj sa krajem. Ljudi jedva da mogu da nađu stanove po normalnim cenama, a gradonačelnici ne znaju gde da smeste izbeglice.

Veliki broj građana naprosto je iznerviran. U anketama tri vladajuće stranke odavno nemaju većinu. U avgustu je radom nemačke vlade bilo zadovoljno samo još 20 odsto građana. A što je manje popularna vladajuća, tzv. „semaforska koalicija“, to je popularnija Alternativa za Nemačku (AfD), koja je u međuvremenu ispred kancelarovih Socijaldemokrata (SPD).

Liderska slabost kancelara?

I Olaf Šolc kao kancelar sve manje popularan. U avgustu su samo tri od deset ispitanika bili zadovoljni njegovim radom. To je najlošiji rezultat od preuzimanja vlasti. Prema aktuelnim rezultatima ankete instituta za istraživanje javnog mnjenja „Forsa“, 63 odsto ispitanika smatra da kancelar pokazuje slabost u vođenju vlade.

I zaista, Šolc često ostaje nevidljiv kada se Liberali (FDP) i Zeleni svađaju. A onda kada situacija postane kritična, zadovoljava se apelima i blagim opomenama. „Mi smo vlada u kojoj se radi, zakucava se čekićem, zavrću se šrafovi, a to proizvodi buku, kao što ste primetili“, šaljivo je to opisao šef nemačkih Liberala i ministar finansija Kristijan Lindner u Mezebergu. Kancelar je dodao da će se i ubuduće raditi, ali „sa prigušivačem, pa se više neće čuti“.

U potrazi za kompromisima

Političar Zelenih Robert Habek bio je uzdržaniji u izjavama. On je ministar privrede i poslednjih meseci morao je da plati najveću političku cenu u koaliciji. Njegova namera da Nemačka postane zemlja koja emituje manje štetnih gasova nego što ih apsorbuje, nekada ga je učinila jednim od najpopularnijih političara u zemlji, a sada je jedan od najosporavanijih.

Habek je o protivrečnostima u vladajućoj koaliciji rekao sledeće: „Zadatak ove vlade treba shvatiti tako da su različiti uglovi posmatranja snaga, da jedni od drugih možemo da učimo i da su kompromisi nešto dobro, da bismo održali sredinu i sposobnost da delujemo.“

Kancelar nije junak vesterna

Upravo to je i kancelarova linija. Još pre letnjeg odmora Šolc je izjavio da je koalicija porodica koja se sastoji od tri partije od kojih svaka ima svoj stav. Dodao je i da on u toj konstelaciji nije Džon Vejn – aludirajući na glumca koji je često preuzimao ulogu grubijana u vesternima. Šolc je objasnio da je to „možda standardni model za koji poneko smatra da je super“ za političko liderstvo. Jak čovek, sam protiv svih. Ali, to tako ne funkcioniše, smatra Šolc.

Kancelar ima dar nepoljuljanog samopouzdanja i uveren je da uvek radi ispravnu stvar. O njemu kažu da ne misli kratkoročno, već na duže staze. Nepokolebljivo ići napred i nikada ne sumnjati u sebe – to je moto pod kojim se ovaj šezdesetpetogodišnji pravnik bavi politikom već više od tri decenije. On je već doživeo političke potrese, ali ga nijedan nije dugoročno skrenuo sa puta.

Manje para u budžetu

Ali, problemi sa kojima se suočava nemačka koaliciona vlada neće se smanjiti sami od sebe. U nemačkom ustavu je zapisana „kočnica zaduživanja“. Pandemija i rat u Ukrajini ostavili su velike rupe u državnom budžetu.

Liberali hoće da zaustave novo zaduživanje već 2024. Za tako nešto potrebno je značajno smanjenje državnih izdataka, pošto povećanje prihoda podizanjem poreza za imućnije građane za Liberale ne dolazi u obzir.

Kada bi bilo dovoljno novca u budžetu, suprotstavljeni interesi koalicionih partnera mogli bi da se prevaziđu finansiranjem njihovih najvažnijih projekata. Ali kada je novca manje, ta mogućnost otpada. Sva ministarstva – osim Ministarstva odbrane – moraju da smanje izdatke. To izaziva stalnu svađu o prioritetima.

Plan u deset tačaka za privredu

Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali složili su se oko toga da ne postoji interes za prevremen kraj koalicije. Na prevremenim izborima sve tri stranke bi bile gubitnici. To im zbija redove, mada u nizu pitanja nisu pronašli zajednički jezik. Kada se, na primer, postavi pitanje limitiranja cena energije za industriju, Habek to želi, a Šolc i Lindner su protiv.

U Mezebergu su se partneri dogovorili oko plana u deset tačaka za oživljavanje nemačke privrede. Među merama je i takozvani „Zakon o šansama rasta“ kojim bi se privreda rasteretila za sedam milijardi evra. Koalicija je, prema rečima kancelara, „pogurala važne odluke i pokrenula veoma brojne zakonske inicijative“. On je dodao i da „parlament i zakonodavna tela naše zemlje sada imaju puno posla“.

Mir pred pokrajinske izbore

Da li se dakle time situacija u koaliciji smirila? U oktobru će se birati novi pokrajinski parlamenti u Bavarskoj i Hesenu. Ankete ne predviđaju koalicionim partijama sjajne rezultate.

Ako se to zaista desi, u vladi će ponovo izbiti nesuglasice, pošto će svaka stranka pokušati da se profiliše na račun drugih. Sve u svemu, teško da će u dogledno vreme popustiti pritisak na nemačku vladajuću koaliciju.