EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ Dnevni list Danas pre 20 godina je izveštavao o početku Drugog zalivskog rata. Tada su kopnene snage SAD-a i Velike Britanije prešle iz Kuvajta u Irak i zauzele pogranični grad Um Kasr.
Sjedinjene američke držve su prvobitno dale ultimatum Iraku, koji je nalagao da ako Sadam Husein i njegovi sinovi ne napuste zemlju u roku od 48 sati Irak se mora suočiti sa ratom.
Sat i po vremena nakon isteka ultimatuma, 19. marta 2003. oko 5.35 po lokalnom vremenu, Sjedinjene američke države su izvršile invaziju na Irak uz pomoć svojih saveznika iz Velike Britanije.
Kako je kuvajtska novinska agenicja KUNA tada izvestila, britanske i američke snage su ubrzo po prelasku iračke granice zauzele pogranični grad Um Kasr.
U tom izveštaju koji je objavila KUNA a Danas preneo, nije navedeno da li su se u tom području vodile neke brobe, ali je rečeno da su se irački vojnici stacionirani u gradu Um Kasr predali.
Pored kopnene SAD i Velika Britanija su izvršile i vazdušnu ofanzivu na Irak.
Kako su iračke vlasti tada saopštile ispaljeno je 72 krstareća projektila na Bagdad, poginula su četiri vojnika i jedan civil, a pogođena je i porodična kuća predsednika Sadama Huseina. Za to vreme iračke snage su uspele da obore jedan američki helikopter.
Tadašnji predsednik SAD-a, Džordž Buš, je u obraćanju naciji iz Bele kuće najavio da je počela vojna operacija protiv Iraka i tom prilikom je opružio Sadama Huseina da civile koristi kao štitove za vojsku i vojnu opremu.
„U ovom trenutku, američke i sange koalicije u prvim su etapama vojnih operacija za razoružavanje Iraka. Jerdini način da se pobedi u sukobu jeste da se upotrebi odlučna sila, i uveravam vas da to neće biti kampanja polumera“, poručio je tada Buš Amerikancima iz Ovalne sobe.
Nekoliko sati nakon početka napada na Bagdad Sadam Husein je pozvao iračane na otpor i obećao pobedu.
U obraćanju naciji posredstvom iračke nacionalne televizije poručio je svojim sunarodnicima da brane svoju zemlju i principe.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
„Irak će pobediti! Naš narod i čovečanstvo će trijumfovati, a zlo će biti poraženo“, poručio je tada Husein.
U vazdušnom napadu na Bagdad između ostalog ciljane su dve Huseinove predsedničke palate i sedište njegove obaveštajne službe na zapadnoj strani reke Tigar. Zgrade su bile zahvaćene plamenom, a očevici su tada rekli da je najviše vatre bilo oko zgrade jednog ministarstva u centru grada. U drugom talasu vazdušnog napada ciljana su uporišta Republikanske garde, elitne iračke jedinice.
Reakcije domaćih i stranih političara
Tadić: SCG bezbedna
Boris Tadić, koji je tada obavljao funkciju ministra odbrane Srbije i Crne Gore je izjavio da se „kao i svako drugo ratno žarište“, kriza u Iraku odražava i na bezbednosnu situaciju u SCG.
„Stoga organi bezbednosti pažljivo prate tu krizu, kao i sve terorističke grupe u regionu“, rekao je tada Boris Tadić novinarima.
Tadić je dodao i da svakodnevno dobija izveštaje bezebdnosnih službi i da može da zaključi da je SCG bezbedna.
Vladimir Putin: Velika politička greška
Vladimir Putin, i tada predsednik Rusije okarakterisao je ovu američku invaziju kao veliku političku grešku. Putin je tada dodao i da Rusija insistira na što skorijem obustavljanju vojnih dejstava.
„Rusija namerava da sprovodi kurs u pravcu vraćanja situacije na mirne koloseke, i na postizanje pravog rešenja iračkog pitanja na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti UN“. izjavio je tada Putin.
On je rekao i da američka invazija na Irak ne može ničim biti opravdana „ni optuživanjem Iraka za međunarodni terorizam, niti željom da se u toj zemlji promeni politički režim što direktno protivureči međunarodnom pravu i o tome treba da odlučuju samo građani ove ili one države.“
Žak Širak: Nadam se da neće doći do humanitarne katastrofe
Tada aktuelni predsednik Francuske, Žak Širak je ragujući na vesti o invaziji na Irak izrazio nadu da to neće prerasti u humanitarnu katastrofu.
Rekao je i da on i njegova vlada žale zbog napada na Irak i da se nadaju da će borbe što pre prestati.
„Francuska žali zbog te akcije preduzete bez odobrenja Ujedninjenih nacija“, izjavio je tada Širak u kratkom televizijskom govoru.
Nadamo se da će te operacije biti što je moguće kraće i manje smrtonosne, i da ne će dovesti do humanitarne katastrofe“, dodao je predsednik Širak.
Francuska vlada se od početka oštro suprotstavljala vojnoj akciji u Iraku,i pretila da će staviti veto na rezoluciju UN koja bi odobrila upotrebu sile za razoružavanje Iraka.
Kina: Kršenje normi međunarodnog ponašanja
Kina je tada optužila SAD za kršenje normi međunardnog ponašanja i da su izvršile napad na Irak ne obazirući se na mišljenje međunarodne zajednice.
„Izražavamo žaljenje i razočarenje“, izjavio je tada portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, Kong Čuan.
„Zahtevamo od relevantnih zemalja da obustave upotrebu sile i vojnu akciju. Iračko pitanje mora da se vrati na put političkog rešavanja u okviru Ujedinjenih nacija“, izjavio je tada Čuan.
Šreder: Pogrešna odluka
Tada nemački kancelar, Gerhard Šreder je bio mišljenja da je američka vojna akcija u Iraku pogrešna odluka i da mora da bude okončana šo je brže moguće.
„Doneta je loša odluka. Logika rata je ondela pobedu nad šansama za mir. Hiljade ljudi će užasno patiti“, rekao je tada Šreder u televizijskom obraćanju naciji.
On je tada istakao da Nemačka neće učestvovati u tom ratu, ali da će pružiti svoj doprinos pružanju humanitarne pomoći.
Rugova: Podržavamo vojnu akciju SAD
Tadašnji predsednik paralelnih institucija na Kosovu, Ibrahim Rugova bio je jedan od retkih koji je tada izrazio snažnu podršku američkoj invaziji na Irak.
Rugova je u posebnom saopštenju povodom početka rata u Iraku, u ime naroda Kosova pozdravio vojnu akciju Amerike i njenih saveznika i izrazio uverenje da će to doneti mir i slobodu u Irak.
„To je rat za svetski mir. Narod Kosova najbolje razume važnost rata protiv tiranije, ugnjetavanja i terora. Zahvaljujući SAD i njihovim saveznicima, i njihovom odlučnom delovanju od pre četiri godine mi smo slobodan narod i integrišemo se u zajednicu slobodnih naroda sveta“, naveo je tada Rugova u svom saopštenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
