Krvava dijareja, žutica, hepatitis: CNN o hiljadama Palestinaca obolelim u ratom razorenoj Gazi

Kako rat između Izraela i Hamasa ulazi u treći mesec, medicinari i humanitarne grupe upozoravaju na humanitarnu situaciju u opkoljenoj enklavi – gde su Ujedinjene nacije zabrinute da bi više ljudi moglo umreti od bolesti nego od bombi i projektila.

Priobalna teritorija – koju Hamas kontroliše – pod potpunom je opsadom Izraela od početka izraelskog rata sa Hamasom, kada je palestinska grupa pokrenula napad 7. oktobra na Izrael.

Veći deo Pojasa Gaze ostao je bez hrane, vode za piće, struje i medicinskih potrepština dok se stotine hiljada raseljenih Palestinaca okupljaju u malim prostorima da bi se sklonili od izraelskih bombi.

Osim stranih državljana i malog broja povređenih Palestinaca, skoro niko nije uspeo da pobegne iz Gaze, gde je više od dva miliona ljudi ostalo zarobljeno.
Više od 18.000 ljudi je ubijeno u Gazi od izbijanja borbi, saopštilo je u ponedeljak ministarstvo zdravlja u Gazi.

Kako je rat uticao na zdravstveni sistem?

Lokalni lekari i UN već nedeljama upozoravaju na smrtonosne epidemije, a SZO je prošlog meseca rekla da je kriza u Gazi „recept za epidemije“.

U obraćanju zemljama članicama SZO, generalni direktor Tedros Adhanom Gebrejesus je u nedelju rekao da je samo 14 bolnica od 36 u Gazi funkcionalno, a da dve glavne bolnice na jugu rade sa tri puta većim kapacitetom.

Samo dve su preostale da rade severno od Vadi Gaze, rekao je on, od koje je Izrael tražio da se evakuiše oko 1,1 milion ljudi južno od početka kopnene operacije 13. oktobra. Ostalo je samo 1.400 bolničkih kreveta, dodao je on, a medicinske ustanove su na izmaku zaliha dok su delovali kao improvizovana skloništa za raseljene.

Koje bolesti brinu lekare?

Šef SZO je rekao da postoje zabrinjavajući signali o epidemijskim bolestima „uključujući krvavu dijareju i žuticu“, dodajući da je takođe bilo izveštaja o easprostranjenoj dijareji i respiratornim infekcijama.

Ostale bolesti prijavljene u Gazi uključuju boginje, meningitis, vodene boginje i akutni virusni hepatitis, podaci su palestinskog ministarstva zdravlja u Gazi.

Ričard Piperkorn, predstavnik SZO na okupiranoj palestinskoj teritoriji, rekao je u utorak da postoji između 160.000 i 165.000 slučajeva dijareje među decom mlađom od pet godina, što je „mnogo više“ nego u normalnim vremenima.

Veruje se da su dijareja drugi vodeći uzrok smrti kod dece mlađe od pet godina. Ako se ne leči, dijareja može trajati nekoliko dana, ostavljajući telo bez vode i soli potrebnih za preživljavanje.

Palestinsko ministarstvo zdravlja je takođe prijavilo više od 133.000 slučajeva infekcije gornjih disajnih puteva (URTI) – virusne infekcije koja može da zahvati nos, grlo i sinuse – više od 17.000 slučajeva vaški i gnjida, oko 35.000 slučajeva kožnih osipa i više od 1.900 slučajeva trovanja hranom.

Ministarstvo nije prijavilo nijedan slučaj kolere, ali Lekari bez granica više puta su upozoravali na potencijalnu epidemiju kolere zbog nedostatka čiste vode u prenaseljenim oblastima.

„Mnogi piju slanu ili kontaminiranu vodu, od čega ljudi mogu da se razbole“, upozorili su još u oktobru.

Kolera se proširila tokom ratova u Jemenu, Siriji i Sudanu poslednjih godina.

Euro-Med Human Rights Monitor upozorio je prošlog meseca da tela u blizini ili u izvorima vode takođe mogu dovesti do kontaminacije, povećavajući rizik od kolere i drugih gastrointestinalnih bolesti.

Druge bolesti, uključujući viruse koji se prenose krvlju i tuberkulozu, mogu biti rezultat javnog raspadanja mrtvih tela tokom dužeg vremenskog perioda, što je uobičajena pojava usred rata u Gazi.

Šta uzrokuje bolesti i zašto se šire?

Nakon što je Izrael 9. oktobra uveo blokadu Gaze, enklava je brzo počela da ostaje bez hrane i vode za piće. Zalihe goriva su se smanjile, ostavljajući stanovništvo bez ili bez struje za napajanje medicinskih ustanova, hlađenje hrane ili čak skladištenje tela ubijenih u borbama.

Izrael sada širi svoju vojnu operaciju dublje u južnu Gazu, govoreći civilima da evakuišu područja u koja su se preselili nakon poziva vojske da evakuišu sever.

Skoro svo stanovništvo Gaze – 1,9 miliona od više od dva miliona u enklavi – sada je raseljeno, saopštila je SZO u nedelju.
Malo je mesta za preseljenje, a stotine hiljada se sele u mesta sa većim brojem ljudi. UN procenjuju da je najmanje 60 odsto stanova u Gazi uništeno ili oštećeno do 24. novembra.

Kako reaguje međunarodna zajednica?

Generalna skupština UN u utorak uveče je izglasala rezoluciju koja poziva na hitan prekid vatre. SAD su bile protiv na glasanja a pre nekoliko dana Sjedinjene Američke Države uložile su veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se poziva na humanitarni prekid vatre.

Osoblje UN u Gazi oseća se napušteno nakon američkog veta, rekao je u ponedeljak Filip Lazarini, šef Agencije UN za pomoć i rad palestinskim izbeglicama (UNRVA).

Oni „ne mogu da razumeju“ zašto prekid vatre nije dogovoren nakon što su hiljade ubijene i raseljene, rekao je on u egipatskom gradu Arišu, blizu graničnog prelaza Rafa sa Gazom.

Proteklih dana između 60 i 100 kamiona koristilo je prelaz Rafa za ulazak u Gazu – za koje grupe kažu da je premalo za ublažavanje humanitarne krize na teritoriji.

Nejasno je kada će još pomoći stići u Gazu, ali su izraelske vlasti saopštile u ponedeljak da će dva prelaza koje deli sa Gazom – Kerem Šalom i Nicana – biti korišćena za pomoć pri pregledu humanitarne pomoći namenjene toj teritoriji, uz napomenu da pomoć neće biti dozvoljena direktno u Gazu sa oba prelaza u Izraelu.

Pomoć će biti pregledana na oba prelaza i odatle prosleđena međunarodnim humanitarnim organizacijama u pojasu Gaze preko Rafaha u Egiptu, saopštio je Izrael.