Krvava istorija Poljske i Ukrajine preti da ugrozi sadašnje odnose

Tokom Drugog svetskog rata, gerilska grupa pod nazivom Ukrajinska ustanička armija (poznata po ukrajinskom akronimu UPA) poklala je desetine hiljada Poljaka u pokušaju da etnički očisti zemlje koje su bile deo Poljske pre rata, ali su se tada nalazile u zapadnoj Ukrajini, navodi Politiko.

Hiljade Ukrajinaca je poginulo u uzvratnim napadima; neki ukrajinski istoričari su za ubistva delimično krivili dugogodišnju poljsku represiju ukrajinskih nacionalnih težnji pre rata.

Odgovornost za ubistva, poznata u Poljskoj kao Volinjski masakr, kontinuirana je bolna tačka između Varšave i Kijeva, a poslednjih nedelja se popela na vrh političke agende u obe prestonice, prenosi N1.

Poljska čak preti da će blokirati buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji dok Kijev ne preuzme odgovornost za ubistva i dozvoli ekshumaciju i ponovnu sahranu hiljada žrtava.

„Ukrajina se neće pridružiti Evropskoj uniji… Osim ako se to pitanje ne reši, ekshumacije se ne izvrše i ne održi odgovarajuća komemoracija“, rekao je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš prošle srede.

On je ponovio ranije komentare poljskog premijera Donalda Tuska, koji je u avgustu upozorio:

„Ukrajina će, na ovaj ili onaj način, morati da ispuni poljska očekivanja… Ukrajina neće biti članica Evropske unije bez pristanka Poljske. Ukrajina mora da ispuni standarde, a oni su višestruki. To nije samo pitanje trgovinskih, graničnih, pravnih i ekonomskih standarda. To je takođe pitanje kulturnih i političkih standarda.“

Ta pretnja je potkrepljena time što će Poljska preuzeti rotirajuće predsedavanje Savetom EU sledeće godine.

„Kada treba da postavimo ove zahteve? Antiukrajinsko raspoloženje u Poljskoj će se samo povećati ako ga sada ne pokrenemo“, rekao je Kosinjak-Kamiš.

To navodi Ukrajinu da pokuša da smiri bes Poljske.

Ukrajina je „spremna da razgovara“ o teškom nasleđu poljsko-ukrajinskog ratnog sukoba, napisao je ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na društvenim mrežama u sredu, u noći kada je posetio Varšavu.

„Razgovarali smo o konkretnim tehničkim, a ne političkim koracima, da se konačno reši pitanje ekshumacije, koja već duže vreme truje naš politički dijalog. Ne bi trebalo da postoje političke prepreke“, napisao je Sibiha i dodao da prošlost „ne treba da ugrozi… budućnost u evroatlantskoj porodici“.

Dugogodišnje tenzije

Ratni masakri su decenijama bili veliki kamen spoticanja u odnosima između dve zemlje — i to pitanje se često vraća, uprkos nedvosmislenoj podršci Poljske Kijevu kada je reč o ruskoj invaziji.

Poljski predsednik Andžej Duda i njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski su prošle godine zajedno, u gradu Lucku na zapadu Ukrajine, odali počast „nevinim žrtvama“.

Ukrajina kaže da obe strane moraju da oproste i zatraže oproštaj za ono što Kijev naziva „tragedijom“, ali ne i masakrom — što je karakterizacija koju Poljska odbacuje.

Uprkos toj ceremoniji, problem nije nestao – ponovo se pojavio ovog leta.

Pod pritiskom Poljske, Ukrajina je prošle nedelje ublažila svoju poziciju.

Institut za nacionalno pamćenje ove zemlje saopštio je da će, kao odgovor na „zahteve poljskih građana“, u svoj plan rada 2025. dodati potragu za ostacima žrtava masakra.

Ipak, ni Sibiha, šef diplomatije, ni Institut, nisu bili eksplicitni u detaljima poput toga da li „rešavanje pitanja ekshumacije” znači da će u potpunosti ispuniti zahteve Poljske.

U stvari, Anton Drobovič, šef instituta, otišao je toliko daleko da je rekao da je Poljska odlučila da izvrši „pritisak bez razumevanja“ stava Ukrajine po tom pitanju.

„Poljska ‘nije zainteresovana’ za pronalaženje stvarnog rešenja spora i zanemarila je činjenicu da je Ukrajina izvela terenske radove u vezi sa masakrom u Voliniji i obeležila pomen žrtvama, na primer u regionu Ternopolj prošle godine“, napisao je Drobovič u kolumni za veb stranicu Evropske pravde.

Stare rane

U Poljskoj, događaji u Voliniji su u velikoj meri nezalečena rana, koja odjekuje kroz generacije Poljaka koji su preživeli masakre i preneli sećanja na svoju decu i unuke.

„Ono što mi je važno je da moje preživele tetke, čije su porodice ubijene, konačno mogu da imaju pravo mesto na kome će da žale“, rekla je za Politiko Karolina Romanovska, unuka jednog od preživelih.

Romanovska je u grupi poljskih državljana koji su tražili ekshumacije i sahranu.

Njen deda — tada star 13 godina — preživeo je napad UPA u maju 1943. na selo Uhli, nekih 65 kilometara od današnje poljsko-ukrajinske granice.

U napadu je poginulo 18 drugih članova porodice Romanovske, dok je ukupan broj poginulih bio viši od 100.

„Očistili smo Uhli od Poljaka“, napisao je Vasil Levkovič, pripadnik UPA koji je učestvovao u napadu, u svojim memoarima.

Iako postoji potreba za istorijskom pravdom, obe strane moraju da budu oprezne, rekla je Romanovska.

„Postoji rizik da poljsko-ukrajinski spor o Voliniji iskoriste neke evropske zemlje koje ne žele Ukrajinu u EU. Mogli bi pokušati da okrive Poljsku za potencijalno izbacivanje iz koloseka pregovora o članstvu. Poljski političari treba da budu svesni toga“, rekla je ona.

Romanovska sada vodi Udruženje za pomirenje Poljske i Ukrajine koje nastoji da premosti sukobljena istorijska sećanja.

Za Poljsku su događaji u Voliniji bili brutalno etničko čišćenje; 2016. godine poljski parlament je izglasao priznanje masovnih ubistava Poljaka kao „genocid nad poljskim narodom koji su počinili ukrajinski nacionalisti 1943-1945″.

U Ukrajini, međutim, sećanje na ratne borbe za stvaranje nezavisne države predstavlja „herojstvo i inspiriše današnju generaciju koja se bori protiv ruskih osvajača“.

Levkovič, počinilac iz Uhlija, ima ulicu koja nosi njegovo ime u ukrajinskom selu u blizini Lavova.

Stepan Bandera, krajnje desničarski nacionalistički ukrajinski lider, čija je vizija etnički čiste Ukrajine inspirisala UPA, u Kijevu se slavi kao nacionalni heroj, dok ga mnogi Poljaci vide kao ratnog zločinca.

Rusija takođe napada ukrajinsku vladu zbog veličanja Bandere.

Banderin ogranak Organizacije ukrajinskih nacionalista takođe je optužen da je učestvovao u Holokaustu zajedno sa nacističkom Nemačkom.

Ipak, Poljska hoda po „tankom ledu“ povezujući svoje inače opravdane istorijske zahteve sa pitanjem pregovora Ukrajine o članstvu sa EU, upozorio je Pjotr Buras, šef kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose u Varšavi.

„Možemo zauvek da pričamo o poljskoj i ukrajinskoj istoriji i odakle dolaze sve pritužbe“, rekao je Buras.

Dodao je:

„Ali, druga je stvar povezati sve to sa proširenjem Evropske unije. Ulazak Ukrajine u EU je u strateškom interesu Poljske. Reći da je pitanje Volinije važnije od integracije Ukrajine u EU, okreće pitanje naglavačke.“

Domaće političke bitke

Duda je nedavno ponovio stav koji je izneo Buras.

„Ako neko kaže da će blokirati pristup Ukrajine Evropskoj uniji, to je u skladu sa politikom Vladimira Putina“, rekao je Duda za Polsat njuz prošle nedelje.

Dudino kritikovanje Tuskove vlade zbog Volinije takođe je odraz toga kako je to pitanje upleteno u unutrašnju politiku.

U Poljskoj, Tuskov tabor igra žestoko pred predsedničke izbore sledeće godine, nadajući se da neće otuđiti desničarske birače u sukobu sa kandidatom Pravo i pravda (PiS), glavnom opozicionom strankom koju podržava Duda.

„Stičem utisak da koalicija (predvođena Tuskom) želi da dobije barem neke glasove takozvanih patriota, koji zahtevaju od Ukrajine bezuslovno priznanje krivice za Volinju“, rekao je Jan Pieklo, poljski ambasador u Kijevu od 2016. do 2019. godine.

U Ukrajini, dodao je Pieklo, Zelenski mora da pazi da ne osuđuje prošlost svoje zemlje dok se bori za njen opstanak.

„Poljska nije u ratu sa Rusijom, već Ukrajina. Legenda o UPA služi za podizanje ratnog morala Ukrajine, nešto što Ukrajinci ne mogu sebi priuštiti da zanemare“, rekao je Pieklo.

Ukrajinski gnev

Ukrajinci imaju svoje istorijske zamerke.

Broj Ukrajinaca koje su Poljaci ubili u samoodbrani ili odmazdi tokom 1940-ih procenjen je na između 10.000 i 15.000.

Neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, tadašnja komunistička vlada Poljske je nasilno preselila mnoge Ukrajince koji su ostali u zemlji, deportujući ih iz njihovih domovina na jugoistoku zemlje.

Ukrajina se takođe godinama žalila na spomenik u Monastercu, u Poljskoj, blizu granice sa Ukrajinom.

Spomenik, koji odaje počast vojnicima UPA koje su ubili Sovjeti 1945. godine, vandalizovan je 2015.godine.

Ploča sa imenima vojnika je razbijena, a ukrajinski krstovi su uništeni.

Posle višegodišnjeg insistiranja, spomenik je obnovljen, ali bez vraćanja imena. Ukrajinska strana se zalagala za vraćanje kompletne liste žrtava na spomenik.

To bi bio samo mali deo šireg istorijskog pomirenja između dva naroda koja su se sukobljavala vekovima.

„Mislim da Ukrajinci treba da priznaju svoju krivicu za tragediju, a Poljaci svoju. Jer očigledno je da su Ukrajinci počinili ta zlodela, ali šta je to dovelo do toga? Poljska sa svojom politikom prema Ukrajincima koji žive pod njenom vlašću“, rekao je ukrajinski istoričar Jaroslav Hricak.

Loša krv datira mnogo pre Drugog svetskog rata.

Poljska je vekovima kontrolisala veći deo današnje zapadne Ukrajine. Predratna poljska država smatrala je ukrajinsku manjinu opasnom i progonila je.

„Ukrajinci ne žele da priznaju odgovornost za Volinju, a Poljaci ne žele da priznaju odgovornost za poljsku politiku prema Ukrajincima, koja je dovela do ove tragedije. Imamo ćorsokak koji bi se mogao prevazići ako bi postojala politička volja na obe strane“, rekao je Hricak.

Ali Varšava kaže da spor ne sme biti uokviren kao dva jednaka pitanja.

„Poljska ne želi da eskalira ovo, ali pitanje sahrane i odavanja počasti ovim ljudima je važno za nas. Govorimo o 100.000 ubijenih ljudi“, rekao je zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Poljske za Politiko.

Zaključio je:

„Možemo da pričamo o preseljavanju tokom komunističkog doba i obeležavanju sećanja na Ukrajince, ali hajde da prvo rešimo veći problem.“