„Krvava nedelja“, IRA i Sporazum na Veliki petak: Tri decenije od krvoprolića u Severnoj Irskoj

Sporazumom, koji se naziva još i Sporazum u Belfastu, a koji su 10. aprila 1998. potpisali predstavnici britanskih i irskih vlasti i severnoirskih partija okončano je tri decenije dugo krvopriloće i naslje u kojem je stradalo više od 3,5 hiljada ljudi.

Povodom 25 godina postojanja, meštani dve zajednice stigli su u petak na prostor nekadašnje ničije zemlje koja deli dve zajednice i formirali ljudski lanac pored zida ukrašenog porukama mira, piše Index.hr.

Za danas nisu planirani značajniji javni događaji, a britanski premijer Riši Sunak i američki predsednik Džo Bajden, koji stiže u utorak, udružiće snage kako bi pokrenuli višednevne komemoracije, navodi HRT.hr.

Većina protestantskih unionista u pokrajini bili su za nastavak britanske vladavine, dok su katolički republikanci želeli jednaka prava i ponovno ujedinjenje sa ostatkom Irske.

Nasilje je izbilo 1968. godine kada je policija upotrebila silu tokom mirnih katoličkih protesta za građanska prava u Londonderiju na kojima je zahtevano okončanje diskriminacije u glasanju, zapošljavanju i stanovanju.

Međutim, situacija se pogoršala pošto su katolički skupovi i demonstracije završili sukobima između policije i demonstranata.

U avgustu 1969, dok je nasilje sve više zahvatalo pokrajinu, britanske trupe su bile raspoređene.

Godine 1970, katolička gerilska grupa, Privremena irska republikanska armija (IRA), počela je da bombarduje i puca na britanske trupe.

Unionističke paravojne jedinice odgovaraju, uglavnom ubijanjem katolika, što dodatno pogoršava situaciju među zajednicama.

Nasilje je eskaliralo nakon januara 1972. godine, kada je 13 ljudi ubijeno na „Krvavu nedelju“ nakon što su britanski vojnici otvorili vatru na mirnom katoličkom maršu za građanska prava u Londonderiju, podseća Federalna.ba.

London je dva meseca kasnije suspendovao pokrajinsku vladu Severne Irske, čime je uvedena decenija vladavine britanske prestonice.

Godine 1974. IRA je proširila svoje bombardovanje na Britaniju napadima na pabove u Gildfordu, Vulviču i Birmingemu u kojima je poginulo ukupno oko 30 ljudi.

IRA je takođe ubila istaknute ličnosti u britanskom društvu, uključujući rođaka kraljice Elizabete II lorda Luisa Mauntbatena u severozapadnoj Irskoj 1979. godine.

Istog dana, 18 britanskih vojnika ubijeno je u zasedi IRA-e u Vorenpointu u Severnoj Irskoj.

Prekretnica je nastupila 1981. godine kada su zatvorenik IRA-e Bobi Sends i devetoro njegovih drugova umrli u štrajku glađu u zatvoru zahtevajući status političkog zatvorenika.

Sledeće godine, političko krilo IRA Šin Fejn osvaja svoja prva mesta u parlamentu. Godinu dana kasnije, Džeri Adams je izabran za lidera stranke.

IRA nastavlja svoje napade u Engleskoj, a premijerka Margaret Tačer je za dlaku izbegla smrt u bombardovanju hotela Grand u Brajtonu tokom konferencije Konzervativne stranke 1984. godine, kada je ubijeno pet ljudi.

Sedam godina kasnije, pokušavaju da ubiju njenog naslednika Džona Mejdžora u minobacačkom napadu na Dauning strit broj 10.

Tokom 1992. i 1993. godine, dva snažna bombaška napada usmrtila su su četiri osobe i nanela ogromnu štetu finansijskom štabu u Londonu.

Pokušaj konzervativnog premijera Edvarda Hita da uspostavi zajedničku izvršnu vlast 1973. propao je nakon generalnog štrajka sindikata.

Tačer potpisuje Anglo-irski sporazum 1985. godine, priznajući uticaj Dablina na pitanja Severne Irske.

Pregovori iza kulisa doveli su do prekida vatre IRA-e 1994. godine, koji je prekinut jer su pregovori bili u zastoju.

U julu 1997, nakon što je Toni Bler postao britanski premijer, Šin Fejn je dobio mesto za pregovaračkim stolom nakon što je IRA proglasila novi prekid vatre.

Sporazum na Veliki petak potpisan je 10. aprila 1998. između Londona, Dablina i glavnih političkih partija Severne Irske.

Sporazum vodi ka novoj poluautonomnoj Severnoj Irskoj u kojoj se vlast deli između protestanata i katolika.

Najsmrtonosniji pojedinačni zločin u tom periodu dogodio se četiri meseca nakon potpisivanja sporazuma, kada je 29 ljudi ubijeno u gradu Omagh od bombe koju je postavila odmetnička frakcija Irske republikanske armije – Prava IRA.