Krvavi dani u Iraku – zašto narod protestuje?

oslednje žrtve u Bagdadu pale su u subotu. Prema očevicima, reč je o četvorici muškaraca na koje su vatru otvorile snage bezbednosti, prenosi agencija DPA. Oko dvesta mahom mladih ljudi blokiralo je ulicu, paleći gume i sukobljavajući se sa policijom.

U subotu su iračka televizija NRT i televizija Al Arabija koja je u saudijskom vlasništvu saopštile da su napadnute njihove prostorije u glavnom gradu Iraka. Prema tim navodima, nepoznati batinaši su upali u redakciju, tukli novinare i uništili opremu zbog čega NRT nakratko nije emitovao program, navodi Dojče vele. U drugim gradovima Iraka prijavljeni su napadi na centrale političkih stranaka.

Protesti u zemlji koja se broji u najznačajnije proizvođače nafte na svetu nisu došli niotkuda. Još prošle godine se demonstriralo u Basri na jugu zemlje gde je centar naftne industrije. Tamo su se naime hiljade ljudi razbolele zbog zagađene vode za piće.

Ovog puta je, kako se veruje, jedan od okidača bila i smena popularnog generala Abdela Vahaba al Sadija. Njegovi podržavaoci ga vide kao čoveka koji se suprotstavlja uticaju šiitskih paravojski pod kontrolom Irana. Na protestima se mogu videti i plakati sa njegovim likom, navodi Dojče vele.

Međutim, masovno nezadovoljstvo pre svega je socijalne prirode. „Iračani imaju osećaj da se država na neki način razvija i da se mnogi sve više bogate, ali da veliki deo stanovništva u tome ne učestvuje, naprotiv: živi sve lošije“, kaže za DW Danijel Gerlah, glavni urednik nemačkog magazina „Zenit“ posvećenog Bliskom istoku.

Premijer Abel Abdel Mahdi je nazvao proteste „opravdanim“, ali je rekao da nema „čarobne formule“ da se stanje smesta popravi. Pa ipak je vlasti u Bagdadu i nekoliko drugih gradova proglasila policijski čas i blokirala pristup internetu u čitavoj zemlji, podseća Dojče vele.

Protesti se mahom dešavaju u gradovima gde živi šiitskom većina, dok suniti i Kurdi do sada nemaju bitnu ulogu. Štošta ukazuje na sukobe između šiita kod kojih postoje struje naklonjene i suprotstavljene uticaju Irana. Protesti su izbili godinu nakon što je Abdel-Mahdi preuzeo vladu u Iraku koji se još uvijek bori protiv pripadnika Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), uz američku vojnu podršku. Protesti su eskalirali dan pošto je bivši lider šiitske milicije Moktada Al Sadr, koji predvodi najveći opozicioni blok u parlamentu, pozvao vladu da podnese ostavku i zatražio prevremene izbore pod nadzorom UN, prenosi Al Džazira.

Mere za smirivanje situacije

Irački premijer Adel Abdel-Mahdi najavio je niz mera za smirivanje protesta, prenosi Al Džazira. On je nakon sastanka vlade u subotu rekao da će se novim merama svi ubijeni u protestima proglasiti „mučenicima“, a njihovim porodicama zagarantovati povlastice. Vlada će uspostaviti program obuke 150.000 nezaposlenih Iračana i onim uspješnima dati zajmove za pokretanje malih i srednjih poduzeća, rekao je irački premijer. Prema informacijama Opservatorije za ljudska prava, tokom petodnevnih protesta u Iraku ubijeno je 105 osoba.