„Ratovi i nestabilnost koriste Kremlju“: Ksenija Kirilova o „obračunu Moskve i Pariza“

Ruski zvaničnici su oštro reagovali na reči francuskog predsednika, rekavši da su „pretnja početku trećeg svetskog rata“. Moskva je, takođe, zatražila sastanak Saveta bezbednosti UN 22. marta, tokom kojeg „očekuje objašnjenja od zemalja NATO-a u vezi sa obmanjujućom logikom alijanse“.

Dmitrij Peskov, sekretar za štampu Vladimira Putina, rekao je novinarima da „Makron nastavlja da eskalira direktnu umešanost Francuske u rat u Ukrajini, što ni na koji način ne odgovara interesima francuskog naroda“.

Ruska obaveštajna služba SVR saopštila je 19. marta da Francuska planira da pošalje 2.000 vojnika i da će oni biti „legitimne mete“ ako ikada „dođu u ruski svet“ (okupirane teritorije) sa mačem“, podseća i ukazuje Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom, u analizi za Centar za evropske analize.

Istovremeno, ruski propagandisti su otvoreno priznali da se režim suočava sa Francuskom na više frontova. List Izvestija, koji je blizak Kremlju, navodi da su Makronovi komentari odgovor na „oštru konfrontaciju“ između dve nacije „na nekoliko teritorija“.

Reči francuskog lidera pripisuje onom što je nazvao francuskim porazom u Africi, napominjući da je francuska vojska bila primorana da se povuče iz Malija, Burkine Faso, Nigera i Centralnoafričke Republike, dok se ruska vojna i ekonomska saradnja sa afričkim državama „brzo razvija i napreduje“.

Njegov narativ o „Makronovoj osveti“ postao je ključna tema ruske propagande, koja njegovu retoriku predstavlja u kontekstu argumenata da Pariz „pokušava da osvoji političke poene“ i da obezbedi vodeću poziciju u Evropskoj uniji (EU).

Propagandisti su priznali da su „udarali na Francusku“ mnogo pre Makronovih reči, i kao primer naveli Putinovu odluku da Rosbanci dozvoli da stekne akcije ruskih kompanija u vlasništvu francuske finansijske grupe Sosijete ženeral.

Zauzvrat, Francuska je optužila Rusiju za širenje dezinformacija nakon što su mediji naklonjeni Kremlju izvestili da je 60 francuskih vojnih lica, čije prisustvo je, kako su tvrdili, „tajno sankcionisala njihova vlada“, ubijeno u raketnom napadu u blizini Harkova 17. januara.

Daleko od ratnih tvrdnji i protivtužbi, neosporno je da je Francuska vodila politiku koja je duboko iritirala Kremlj.

Značajna zabrinutost vrti se oko rastućih odnosa između Francuske i Jermenije. Krajem februara, jermenski premijer Nikola Pašinjan posetio je Pariz pre nego što je objavio odluku svoje zemlje da zamrzne svoje učešće u moskovskoj postsovjetskoj Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

Usledila je poseta Jerevanu francuskog ministra oružanih snaga Sebastijena Lekornua, potpisivanje odbrambenih sporazuma i proterivanje graničara ruske FSB na međunarodnom aerodromu Zvartnoc u Jermeniji.

Ruski komentatori otvoreno priznaju da saradnja između Francuske i Jermenije podriva interese Moskve, jer „blokira implementaciju ruskog transportnog koridora sever-jug“. Takođe se oštro protivi nedavnim jermenskim izjavama o članstvu u EU.

Za Moskvu je važno da ima pristup jugu preko Zangezurske rute do Azerbejdžana, kako bi nadoknadila nedostatak pristupa Zapadu, ali do sada nije uspela da ubedi Jermeniju da je deblokira.

Reperkusije bliske saradnje Francuske sa Jermenijom uključivale su naglo pogoršanje odnosa sa Azerbejdžanom. Krajem 2023. Baku je proterao dvoje zaposlenih iz francuske ambasade.

Nakon što je francuski Senat u januaru usvojio rezoluciju koja podržava teritorijalni integritet Jermenije, azerbejdžanski parlamentarni komitet pozvao je svoju vladu da uvede sankcije, prekine sve ekonomske veze sa Parizom i preduzme korake da prizna nezavisnost od Francuske Kanakija, Maohi Nuija i Korziku.

U Moskvi je proslavljena napetost između Francuske i Azerbejdžana.

Life.ru, propagandni kanal koji finansira Kremlj, rekao je da bi sankcije stvorile mogućnosti za ruske kompanije, dok bi resursi potrošeni na šire sukobe u francuskoj propagandi značili da će „manje resursa biti izdvojeno posebno za rusofobiju“.

Ratovi i nestabilnost koriste Kremlju, jer „što je više sukoba u svetu, zapadnoj propagandi je teže da objasni javnom mnjenju zašto je 18.000 sankcija uvedeno Rusiji“, a nijedna protiv učesnika u drugim sukobima, navodi Life.ru.

Ali dok je Južni Kavkaz značajan interes za Kremlj, koji je odlučan da zadrži antikremaljskog Pašinjana u izolaciji, Ukrajina je mnogo važnija.

Moskva već dugo tvrdi da je rat u Ukrajini „između Moskve i kolektivnog Zapada“.

Zemlje, kao i pojedinci, treba da paze šta žele. Makronova odluka da podstakne neizvesnost u Kremlj u vezi sa mogućim dolaskom zapadnih trupa, na primer, ako Odesa bude ugrožena, jasno je zabrinula Putina i njegove pomoćnike baš kada su osetili da rat ide njihovim putem.

Odgovor Kremlja bi možda trebalo videti kakav jeste; vrisak istog iskonskog besa koji je pokrenuo njen agresorski rat na prvom mestu.