„Putinov rat i generacija gubitnika“: Ksenija Kirilova o dve Rusije nastale nakon februara 2022.

Headhunters, najveća ruska platforma za traženje posla, svakog meseca oglašava više od 5.000 slobodnih radnih mesta za posao povezan sa ruskom vojskom, ukazuje Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom, u tekstu za Centar za evropske analize.

Fabrikama oružja nedostaje mehaničara, mašinista, inženjera i drugih radnika uprkos uveravanjima predsednika Vladimira Putina o „proboju“ u industriji.

Nestašice povećavaju plate u kompanijama koje su povezane sa vojskom i stvaraju ogroman jaz u poređenju sa civilnim ekvivalentima u gradovima poput Čeljabinska, Nižnjeg Novgoroda i Moskve, prema istrazi veb stranice Important Stories.

Civilni strugar u Jekaterinburgu, na primer, zarađuje oko 80.000 rubalja (856 dolara) mesečno, dok njegov kolega u kompaniji za proizvodnju oružja u proseku zarađuje 118.000 rubalja, ne računajući dodatne beneficije, otkrili su novinari.

Takve neravnoteže dovode do još akutnijih nestašica u civilnim industrijama, koje su već stagnirale pod sankcijama, jer kompanije za oružje hvataju zaposlene mamcem većih plata. Rusiji nedostaje oko pet miliona radnika, što dovodi do toga da kompanije međusobno kanibalizuju radnu snagu.

Ekonomisti napominju da se čitavi sektori, poput automobilske industrije i preduzeća vezanih za proizvodnju civilnih mašina i opreme, još nisu vratili na predratne nivoe proizvodnje i ne pokazuju znake oporavka.

Čak su i one industrije koje su premašile predratni nivo sada počele da stagniraju. Ovo uključuje naftne derivate, hemikalije, metalurgiju i železnički transport.

Prelazak privrede na vojnu proizvodnju će se nastaviti. Analitičari naklonjeni Kremlju neprestano sastavljaju liste naoružanja koje će „pomoći u ubrzavanju specijalne operacije“, uključujući bespilotne letelice, sisteme protiv bespilotnih letelica, mitraljeze na daljinsko upravljanje i precizne rakete.

Radnici koji nemaju priliku ili želju da proizvode oružje neizbežno osećaju svoj „drugorazredni“ status u poređenju sa svojim kolegama u vojno-industrijskom kompleksu.

Visoke plate nisu jedina privilegija. Prednosti i mogućnosti koje su obećane učesnicima rata takođe nastavljaju da rastu, iako se ne isporučuju uvek.

Ratni veterani imaju pravo na mesečne naknade i poreske olakšice, besplatno putovanje vozom, prioritetne medicinske usluge, vaučere za odmaralište, pokriće za lekove i državno životno i zdravstveno osiguranje.

Oni i njihova deca takođe su izuzeti od prijemnih ispita za univerzitet i imaju pravo na zamrzavanje otplate kredita.

„Obični“ Rusi sve više su svesni svog nižeg statusa u poređenju sa veteranima i radnicima u naoružanju, iako mentalno – a često i fizički – veterani sa ožiljcima osećaju ogorčenost prema ostatku društva.

Među onima koji su direktno uključeni u krvoproliće u Ukrajini, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nije neuobičajen. Psihijatri sa Psihoneurološkog istraživačkog instituta Bekhterev predviđaju da će PTSP zahvatiti između tri i 11 odsto svih ratnih veterana, dok će broj ranjenih porasti na 30 odsto.

Posledice nelečenog PTSP-a nisu samo porast nasilnih zločina i zloupotrebe alkohola, već i osećaj otuđenosti od civilnog života.

Pogođenima je teško da prihvate da su oni kod kuće živeli relativno bezbrižnim životom dok su ubijali i videli druge kako su ubijeni. Osećaj nepravde i gorčine pogoršava odsustvo obećanih beneficija, složena birokratija i nedostatak pomoći.

Kao rezultat toga, bivši vojnici stalno osećaju da ne dobijaju podršku na koju imaju pravo, dok „obični“ ljudi veruju da bivši vojnici na frontu dobijaju previše.

Takve tenzije sve više izbijaju u otvoreni sukob. U septembru su veterani žalili na „lov na borce za ’specijalne operacije’ na domaćem frontu“, dok su izveštaji o premlaćivanju onih koji su se vraćali iz Ukrajine zahvatili Rusiju.

U nekim regionima Rusije, veterani kažu da im je zabranjen ulazak u hotele i restorane dok su u vojnoj uniformi, a njihovu decu maltretiraju u školi.

U isto vreme, oni moraju da se bore za beneficije i naknade koje im duguje vlada.

Putinov režim je pokušao da se pozabavi tenzijama pooštravanjem krivične odgovornosti za vređanje veterana, ali su se takvi potezi izjalovili, jer se krivični postupci za „diskreditaciju oružanih snaga“ često pokreću zbog svakodnevnih ukora onima koji su se vratili sa fronta.

Jedan takav slučaj podnet je, na primer, protiv stjuardese koja je veterana sklonila sa leta zbog pušenja, učvrstivši percepciju o njihovom privilegovanom statusu i doprinevši negativnim stavovima prema vojsci.