Putinovi ljudi otvoreno o izgledima za pobedu Rusije i šta sledi: Ruska novinarka analizira Kremlj 1Foto: EPA-EFE/VYACHESLAV PROKOFYEV

Vesti su bile sumorne za Kijev. Severnokorejske trupe su pojačale Putinove armije i političke promene u zapadnom savezu ukazuju na moguće opadanje podrške.

Ukrajinski general-major Dmitrij Marčenko je 28. oktobra kazao je da je na frontu kolapsu dan nakon što je dopisnik Bilda Julijan Repke nazvao situaciju u zoni borbenih dejstava „katastrofalnom“ za vojsku Kijeva.

Iskrene izjave usledile su nakon uspeha ruske vojske u Donjecku i Harkovu, gde su Ukrajinci bili primorani da se povuku iz osam oblasti fronta, ukazuje u analizi za Centar za evropske analize Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom.

U tom kontekstu, ruski propagandisti i prokremaljski analitičari ponovo su počeli da govore o brzoj i neizbežnoj pobedi.

Vojni eksperti pišu članke u kojima se kaže: „Kijev se nalazi na ivici potpunog kolapsa“, dok analitičari diskusionog kluba „Valdaj“, koji podržava Putin, predviđaju da će Vašington „napustiti ukrajinski instrument kao nepotreban“.

Međutim, uprkos nekim ruskim uspesima, nezavisni analitičari kažu da je trijumfalizam propagandista Kremlja prenaduvan i da Moskva neće obezbediti brzu pobedu.

Nezavisna medijska kuća Meduza ističe da je Rusija zauzela 2.067 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije od početka 2023.  uglavnom u poslednjih šest meseci. Ovo se ubrzava, ali napredak je i dalje relativno mali – ukupna površina Ukrajine je 604.000 kvadratnih kilometara.

 

Rat na iscrpljivanje može još dugo trajati i, dok udara u Ukrajinu, utiče i na Rusiju.

Verovatno je Rusija pretrpela 700.000 žrtava i broj raste, kažu britanski vojni obaveštajci.

Rastuće verovanje Moskve u brzu pobedu otkriveno je jer su njeni propagandisti počeli da raspravljaju o tome šta sledi. Nije lepo. Toliko da bi to čak moglo da uplaši neke od Putinovih potencijalnih saveznika.

To uključuje razgovore o vojnim ciljevima izvan Ukrajine.

Poslovni časopis Vzgliad se radovao što bi potencijalno zauzimanje Kurahova otvorilo put Rusiji da zauzme Zaporožje, a zatim i Pridnjestrovlje, koje je međunarodno priznato kao deo Moldavije.

Propagandisti i analitičari pišu i o daljoj saradnji sa Severnom Korejom.

Dok rusko ministarstvo spoljnih poslova i dalje poriče da je poslalo severnokorejske vojnike da se bore protiv Ukrajine, odbacujući izveštaje kao „lažne vesti i reklamiranje“, stručnjaci u analitičkim centrima počeli su da se hvale učešćem snaga Pjongjanga u ratu.

Ruski institut za strateške studije je, analizirajući letos Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Rusije i Severne Koreje, naglasio da su „to odnosi između istinski prijateljskih zemalja“ koji će „uticati na formiranje bezbednosne arhitekture u regionu“.

Sada, međutim, neki vojni analitičari otvoreno govore o saradnji dve zemlje kao o „povratku njihovim korenima“ i više ne prikrivaju učešće severnokorejskih vojnika u borbama.

Oni čak pišu o izgledima bliže razmene vojnog iskustva, uključujući obuku elitnih jedinica severnokorejske vojske u ruskim bazama.

Analitičari iz Diskusionog kluba Valdai koji podržavaju Kremlj kažu da bi „pitanja bezbednosti mogla zauzeti centralno mesto“ u rusko-severnokorejskoj saradnji“.

„Umešanost Severne Koreje u evropske poslove ostaje otvoreno pitanje“, pišu oni, ali dodaju „SAD ne mogu da spreče takav razvoj događaja, bilo pretnjom silom ili sankcijama“.

Vojni analitičari, takođe, nagoveštavaju da su eksplozije i požari u vojnim skladištima u Evropi delo ruskih diverzanata.

U poznatom stilu, oni ismevaju optužbe protiv Rusije, ali upozoravaju da će se „nesreće“ nastaviti uprkos naporima Zapada da ih zaustavi. „Evropa će ostati bespomoćna“, navodi Military Review.

Istovremeno, planovi Moskve za Ukrajinu zvuče sve radikalnije.

Pisci iz Vzglada predlažu da se precrtaju sve unutrašnje granice Ukrajine, jasno u iščekivanju potpunog zauzimanja od strane Rusije.

Vojni analitičari idu dalje i zahtevaju reprogramiranje ukrajinskog naroda jer je „opsednut“ đavolom.

Političari poput Dmitrija Medvedeva, koji je napravio karijeru izvršavajući naloge Vladimira Putina, govorili su o tome da se Rusija „bori protiv Satane“, a upotreba religioznog jezika o ratu sada je prešla preko radikalnih Telegram kanala i TV propagandista na ozbiljnije veb stranice.

Iako je brz i lak poraz Ukrajine koji predviđaju ruski propagandisti malo verovatan, njihovo preterano uzbuđenje zbog te mogućnosti ne bi trebalo da ostavlja iluzije o budućim namerama Kremlja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari