„Zapad ustupa teren Kremlju“: Ruska novinarka Ksenija Kirilova analizira prilike u Rusiji

Kriza u odnosima između vladajuće stranke Gruzijski san u Tbilisiju i Evropske unije počela je 2023. godine – godinu dana nakon invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu – kada je prvi put pokušala da usvoji zakon o takozvanim stranim agentima u ruskom stilu.

Zakon je konačno usvojen ove godine u atmosferi nasilnih sukoba između demonstranata i policije, ističe u analizi za CEPA.org Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom.

Nakon povratka osnivača stranke Bidzine Ivanišvilija u gruzijsku politiku početkom 2024. usvojeni su još represivniji zakoni.

Među ostalim zakon o porodičnim vrednostima orijentisan na Kremlj, čiji je cilj da naruši prava LGBT+ zajednice.

Kao rezultat toga, u oktobru je Evropski parlament pozvao Evropsku komisiju da zamrzne sva finansiranja Gruzije.

„Gruzijski san“ je više puta nagovestio da bi mogao postići sporazum sa Rusijom o vraćanju Abhazije i Južne Osetije Gruziji, što je populistička ponuda koja je istisnula razgovore o evropskim integracijama uoči izbora 26. oktobra, iako su ankete pokazale da ogromna većina Gruzijaca podržava članstvo u EU i NATO.

U Moldaviji, gde se aktuelna proevropska predsednica Maja Sandu suočava sa drugim krugom glasanja 3. novembra, nivo podrške naroda za ulazak u EU, koji je iznosio skoro 70 odsto 2007. godine, jedva je bio dovoljan da prođe kroz oktobarski referendum da u ustavu unesu put ka članstvu.

Mnogi eksperti su ukazivali na uticaj propagande Kremlja na rezultate, zajedno sa podmićivanjem birača ruskim novcem, iako opadajuća podrška Briselu ima dublje korene u razočarenju reformama, posebno u vezi sa korupcijom, kao i u gubitku poverenja u vladu usled političkih skandala. Siromaštvo raste.

Veliki deo rastućeg uticaja Moskve rezultat je i taktičkih pogrešnih procena Zapada ili slabosti pojedinih zapadnih država.

Na primer, političke i ekonomske prilike u Evropi znače da će nastaviti da kupuju ruski gas, čak i nakon svog proglašenog cilja da prekinu sve isporuke do 2027.

To je imalo dubok uticaj na Putinovu sposobnost da finansira rat – država ima puno novca i može ponuditi regrutima bonuse za prijavu od čak 31.000 dolara, što je suma koja menja život.

Opet, Moskva napreduje tamo gde je Zapad primoran da se povuče iz sopstvenih unutrašnjih razloga.

Ipak, čak i u ovom kontekstu, Kremlj se borio da nametne alternativnu političku agendu ili ekonomski model drugim zemljama, ne uspevajući da iskoristi povoljan trenutak i pretvori svoj uticaj u ekonomske dobitke.

Jedan od razloga je to što su svi ruski državni instituti, bez obzira da li se bave međunarodnom analizom, bezbednošću ili čak borbom protiv terorizma, fokusirani na podršku propagandnim mitovima na štetu svojih osnovnih funkcija.

Čini se da se ista stvar sada dešava u spoljnoj politici, gde je stvaranje „imidža“ koji odgovara zvaničnoj ideologiji važnije od praktičnog rezultata.

Dobra ilustracija je narativ Kremlja oko BRIKS-a, koji je u oktobru održao samit u Rusiji.

Timofej Bordačev, programski direktor Diskusionog kluba Valdaj koji podržava Putin, napisao je članak u kojem je BRIKS opisao kao „simbol revizije međunarodnog poretka“ i „instrument za civilizovano restrukturiranje čitavog sistema globalne regulacije u politici i ekonomiji“.

Insistirao je da zapadni kriterijumi za ocenu efikasnosti nisu primenljivi na ovu asocijaciju.

Značaj BRIKS-a za Rusiju više leži u simbolu „suprotstavljanja Zapadu“ nego u funkciji organizacije sa stvarnim očekivanjima efikasnosti, tvrdi on.

To ne znači da članice BRIKS-a nisu sposobne da postavljaju i sprovode praktične zadatke, i njene mreže su postigle određene ciljeve, ali ne sa Moskvom kao korisnikom.

Ruski analitičari su, na primer, primetili da su 2023. direktne strane investicije Kine u Etiopiji činile 39,1 odsto njenih ukupnih direktnih stranih investicija, a 311 kineskih projekata radi u zemlji od 2000.

Indija je, u međuvremenu, drugi po veličini trgovinski partner Etiopije i strani investitor.

Nasuprot tome, fokus Moskve na pristupanje Etiopije BRIKS-u nema nikakve veze sa tržištima i investicijama, već je zasnovan na činjenici da je rukovodstvo zemlje „jedno od najprijateljskijih Rusije u Africi“.

Analitičari Kremlja, osećajući ovu kontradiktornost u spoljnoj politici, pokušavaju da je objasne tvrdnjom da je Putin dobrovoljno „odustao od proaktivnih politika u većini oblasti“ kako bi Rusija mogla da obnovi stabilnost i ublaži agresivne napade Zapada.

Jedino tržište na kojem ruski stručnjaci navode rast međusobne trgovine je Evroazijska ekonomska unija (EAEU), koju čine postsovjetske države.

Međutim, čak i analitičari naklonjeni Kremlju priznaju da je glavni rast prometa od 2022. posledica uvoza iz Belorusije, Jermenije, Kazahstana i Kirgizije, koji se koriste za izbegavanje zapadnih sankcija.