Kuba neće napustiti socijalizam 1Foto: Ariel LEY ROYERO / ACN / AFP

Najava Raula Kastra da se povlači sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije Kube (KPK) nametnulo je pitanje hoće li kraj ere Kastro, tokom koje su više od 60 godina ovom ostrvskom zemljom vladali on i njegov harizmatični brat Fidel, doći do većih političkih promena.

U govoru na kongresu partije, kada je objavio povlačenje, Kastro je podvukao da postoje jasne linije koje Kuba neće preći dok nastoji da popravi svoju ekonomiju jer bi to, kaže, dovelo do uništenja socijalizma. Upozorio je naciju koja je sve više podeljena oko nasleđa komunističke revolucije da je „izbor između kontinuiteta ideala revolucije ili poraz“.

„U junu će Raul Kastro napuniti 90 godina, pa ostavljanje najvišeg položaja položaja Komunističke partije u mlađim rukama – kao što je 2018. mesto predsednika države prepustio tri decenije mlađem Migelu Dijazu Kanelu već je ranije nagovešteni korak“, kaže za Danas Mladen Arnautović, dugogodišnji dopisnik iz Havane.

Činjenica je da je povlačenjem Fidelovog mlađeg brata Raula, ukazuje naš sagovornik, simbolično označen kraj Kastrove ere.

„Treba, međutim, reći da ideje, koncepti, iskustva i misli koje su tokom više od 70 godina stvorili i razvili Fidel i Raul Kastro u političkom životu Kube jednim potezom pera ne mogu da se brišu“.

Takođe je izvesno, smatra Arnautović, da će Raul i bez funkcije i dalje imati značajan uticaj na zbivanja na ovoj karipskoj zemlji koja već decenijama nosi epitet „crvenog ostrva“.

„Za očekivati je da će u zemlji u narednim godinama doći do značajnih promena koje će predstavljati kontinuitet velikih transformacija izvedenih nakon 1. januara 1959“.

U oproštajnom govoru na partijskom kongresu, ističe sagovornik Danasa, sam Raul Kastro je izrazio uverenje da Kuba ostaje posvećena socijalizmu kao i da je otvorena za „novi tip odnosa sa SAD-om“.

„Izvesno je da će u zemlji doći do neminovnih promena, pre svega ekonomskih. Ne treba zaboraviti da je ova mala zemlja u vreme ogromnih prepreka koje uzastopne administracije u Vašingtonu sprovode punih šest decenija Kastrova vladavine izvela iz nepismenosti i iz ekonomskog sistema, u kojem su dominirali veliki konzorcijumi SAD, postigla zavidan napredak u zdravstvu, obrazovanju, sportu i na polju medicinskih nauka“, navodi Arnautović.

Dodaje da je za vreme Raula i Migela Dijaza Kuba već počela da uvodi postepene promene u oblasti preduzetništva i stranih investicija, ali je jasno da „podmlađena rukovodstva neće napustiti projekat socijalističkog prosperiteta, odnosno jednopartijski sistem vladavine“.

Arnautović pojašnjava da je Kuba, uprkos ekonomske, finansijske i komercijalne blokade SAD, a tokom nekoliko decenija i Organizacije američkih država, uspela da očuva suverenitet i teritorijalni integritet.

Zbog toga je, kaže, teško verovati da će novi líder države i partije, čovek sa dugim političkim i liderskim iskustvom Miguel Dijaz „udovoljiti željama najmoćnijih neprijatelja svoje zemlje“.

Naš sagovornik naglašava da Dijaz – Kanel nije improvizacija.

„Reč je o 61-godišnjaku, inženjeru elektronike, univerzitetskom profesoru, doktoru tehničkih nauka sa tezom o Vladinom sistemu zasnovanom na nauci i inovacijama za održivi razvoj zemlje, omladinskom lideru, vođi stranke u dve kubanske provincije, ministar visokog obrazovanja, potpredsednik Saveta ministara u oblastima obrazovanja, nauke, kulture i sporta. Obimna i uspešna karijera u raznim sferama kubanskog života“.

Naš sagovornik podseća da je pre 1959. na Kubi bilo na desetine političkih partija, a od početka nezavisnosti 1902. do 1959. istorija je prolazila između farse izbornih kampanja, državnih udara i totalne hegemonije Sjedinjenih Država u svim sferama života.

To je, kaže, dobro poznato različitim generacijama Kubanaca, bez obzira da li su simpatizeri KPK ili nisu.

„Kubanci su, naravno, zabrinuti zbog sve težeg ekonomskog položaja stoga će to biti i glavna preokupacija novog kubanskog lidera. Tu su i zahtevi malih grupa Kubanaca, posebno u Majamiju, koji od Vašingtona traže da pojačaju blokadu i da izvrše vojnu intervenciju. Takvi zahtevi se otvoreno lansiraju i na internet mrežama na Kubi“, zaključuje Arnautović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari