Zašto se Kubanci bore za Rusiju na ukrajinskom frontu?

Imajući u vidu da je širom većeg dela Kube privreda u zastoju zbog od oštrog pada prihoda od turizma, te naglog rasta inflacije i obnavljanja američkih sankcija na mestima kao što je Santa Klara, grad od oko 250.000 stanovnika gde su česti dnevni nestanci struje i više je konja na drumu nego automobila, veliki je broj nezadovoljnih muškaraca koji pribegavaju regrutaciji.

Migel je u julu otputovao u Rusiju i ubrzo potom bio na prvoj liniji fronta u Ukrajini, rekla je njegova majka Sesilija za CNN.

„Moj sin je zarađivao oko 2.000 pezosa mesečno“, rekla je, dodajući da je radio na privemenim poslovima u Santa Klari. „Sa tim novcem ne možete kupiti kutiju jaja. On je samo želeo da nam poboljša živote.“

Sesilija je rekla da se plaši ruske odmazde protiv njenog sina i zamolila je CNN da ne identifikuje nijednog od njih i da koristi pseudonime umesto njihovih pravih imena.

Nakon što je njen sin odgovorio na objavu na Fejsbuku u kojoj se traže Kubanci da rade kao kuvari i građevinski radnici u Rusiji, Sesilija je rekla da su ga dve žene kontaktirale preko aplikacije WhatsApp-a.

Sesilija je rekla da je čula neke od poziva i da je jedna od žena govorila španski sa ruskim akcentom, a druga je očigledno bila Kubanka.

U roku od nedelju dana, rekla je Sesilija, Migel je potpisao ugovor za radove na popravci infrastrukture oštećene u ratu, a žene su mu poslale avionsku kartu za let sa plaže Varadero za Moskvu, što je njegovo prvo putovanje van ostrva.

U avionu Migel, kako joj je kazao Migel, video je desetine drugih mladih vojno sposobnih muškaraca koji su bili regrutovani, uključujući dvojicu daljih rođaka, koji su takođe pristali da učestvuju u ruske ratne napore.

U početku je izgledalo da se Migelova avantura isplati. Svojoj majci i starijoj baki je poslao novac koji im je omogućio da kupuju ‘luksuzne’ stvari poput mesa i kafe.

Majci je poslao poruke sa fotografijama hrane koju je jeo: picom i sladoledom.

Sledeći put kada su razgovarali putem video poziva, Migel je imao obrijanu glavu i nosio je rusku vojnu uniformu, rekla je ona. On je išao na front, ali je rekao mami da ne brine i čak ju je pozvao na telefon sa svojim komandantom, takođe Kubancem, koji je obećao da će se brinuti o njenom sinu.

Ali ubrzo je Migel rekao svojoj majci da želi da se vrati kući.

„On je video ono što i vi vidite u ratu“, rekla je Sesilija. „Rekao je da je video ranjene. Da su u bolnicu stigli ljudi bez ruku i nogu. Nije navikao da to gleda“.

Migel se žalio na bolesti kako bi izbegao borbu, ali njegovi ruski pretpostavljeni oficiri nisu prihvatili njegove izgovore. Poslednji put kada je Migel razgovarao sa svojom majkom u septembru, rekao je da su mu ruski oficiri za kaznu oduzeli telefon i da je morao da podmiti jednog od njih da bi mogao da je pozove.

„Rekao je: „Mama, ja sam na prvoj liniji fronta u Ukrajini, gde je opasno“, rekla je Sesilija. „Oni su tu da štite ruske trupe. Oni su topovsko meso“.

Situacija sa kubanskim regrutima poput Migela dodatno je komplikovana najavom kubanskih zvaničnika u septembru da će svoje građane koji se bore za Rusiju tretirati kao ilegalne plaćenike, a onlajn regrute kao trgovce ljudima.

„Kuba nije deo ratnog sukoba u Ukrajini“, navodi se u saopštenju kubanskog Ministarstva spoljnih poslova. „Ona deluje i delovaće energično protiv svakoga ko, sa nacionalne teritorije, učestvuje u bilo kom obliku trgovine ljudima u svrhu regrutovanja ili plaćeništva, tako da građani Kube koriste oružje protiv bilo koje zemlje“.

Specijalna emisija posvećena aferi na kubanskoj državnoj televiziji uključivala je intervjue sa zvaničnicima koji su rekli da je mreža od 17 ljudi, uključujući navodne plaćenike i trgovce ljudima, uhapšena i da bi, ako budu osuđeni, mogla da se suoči sa kaznama u rasponu od 30 godina zatvora do smrtne kazne.

U Santa Klari, Pedro Roberto Kamuza Jovas rekao je CNN-u da je jedan od njegovih sinova otputovao u Rusiju tokom leta, a da su drugog uhapsili agenti kubanske državne bezbednosti u septembru pre nego što je mogao da se ukrca u avion i prati brata u rat.

„Bio je prevaren“, rekao je Kamuza. „Nadam se da će to uzeti u obzir i proceniti jer takvih kao on ima mnogo više. Šta god tužilac odluči, on je na Kubi. Onaj drugi, nadam se da će me nazvati“.

Ministarstvo odbrane Rusije nije odgovorilo na zahteve CNN-a za komentar o regrutovanju Kubanaca za borbu u Ukrajini.

Ruski mediji objavili su priče o Kubancima koji su se pridružili ratnim naporima za obećanje o ruskom državljanstvu i mesečnim platama od 200.000 rubalja, nešto više od 2.000 dolara.

Konfliktne poruke

Otvoreno regrutovanje zapretilo je da će uticati na odnose Rusije sa njihovim bivšim saveznikom iz hladnog rata Kubom. Od početka rata kubanski zvaničnici su sve više ponavljali rusku propagandu da je agresija NATO-a kriva za invaziju Ukrajine.

Rusija je zauzvrat poslala više pošiljki sirove nafte na ostrvo i obećala veća strana ulaganja.

Ipak, činilo se da su kubanski zvaničnici snažno demonstrirali da odbijaju da se direktno uključe u rat dozvoljavajući svojim građanima da služe u ruskoj vojsci uz izričito odobrenje kubanske države.

Ali zbrkane poruke brzo su zbunile čak i iskusne posmatrače Kube.

U četvrtak su ruski mediji citirali ambasadora Kube u Moskvi da se Kuba ne protivi „zakonom učešću“ svojih građana u ruskoj specijalnoj operaciji u Ukrajini, sve dok ih ne regrutuju treće strane.

„Nemamo ništa protiv Kubanaca koji žele da potpišu ugovor i legalno učestvuju u ovoj operaciji sa ruskom vojskom. Ali mi se protivimo nezakonitosti, a ove operacije nisu u zakonskom okviru“, rekao je ambasador Kube u Rusiji Hulio Garmendija Penja, misleći na ad hoc napore onlajn regrutacije, prenosi državna novinska agencija RIA Novosti.

Bez direktnog odgovora na Garmendijine komentare, nekoliko sati kasnije, kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja ponovo je izdao saopštenje u kojem kaže da kubanskim državljanima ni pod kojim uslovima nije dozvoljeno da ratuju u inostranstvu.

Za one Kubance koji se bore za novac na drugom kraju sveta, njihov izbor sada izgleda kao progon u ratnoj zoni, ili krivično gonjenje i duga zatvorska kazna kod kuće.

Kada je CNN obavestio o konfliktnim izjavama kubanskih zvaničnika, Sesilija je odgovorila pitanjem: „Šta će biti sa mojim sinom?“