Kubanska raketna kriza 60 godina kasnije: Novi dokumenti otkrivaju koliko je svet bio blizu nuklearne katastrofe

Mnogi istoričari slažu se da je 27. oktobar 1962, poznat kao „Crna subota“, bio dan u kom je svet bio najbliže nuklearnoj katastrofi, pošto su američke snage uvele Kubi blokadu kako bi se sprečile isporuke sovjetskih projektila, piše Gardijan.

Istog dana, jedan špijunski avion U-2 je oboren iznad ostrva, a drugi je nestao negde iznad Sibira kada je pilot izgubio orijentaciju.

Šest decenija nakon „najopasnijeg dana na svetu“, prošlonedeljno otkriće da je jedan ruski lovac ispalio raketu u blizini britanskog vojnog aviona u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Crnog mora još jednom je pojačalo zabrinutost da bi pogrešna procena ili nesrećni slučaj mogli da izazovu nekontrolisanu eskalaciju.

U oktobru 1962, SAD su poslale svoje protivpodmorničke snage da uhvate sovjetske podmornice koje pokušavaju da se provuku kroz „karantin“ nametnut Kubi.

Do najopasnijeg trenutka došlo je kada je jedna od tih podmornica, B-59, bila primorana da izroni na površinu kasno noću na Sargaškom moru kako bi dopunila baterije i našla se okružena američkim razaračima i protivpodmorničkim avionima koji su kružili iznad nje.

U novoprevednom izveštaju jednog od viših oficira na brodu, kapetana druge klase Vasilija Arhipova, opisana je ova scena.

„Preletanje aviona na samo 20-30 metara iznad komandnog tornja podmornice, moćna svetla za pretragu, paljba iz automatskih topova (preko 300 granata), bacanje dubinskih bombi, razarači koji su sekli putanju podmornice na opasno maloj udaljenosti, gađanje naoružanja na podmornici“, priseća se kako je sve to izgledalo šef osoblja 69. podmorničke brigade, Arhipov.

Prema njegovom izveštaju, koji je prvobitno napisan 1997. ali ga je tek sada prvi put na engleskom jeziku objavio Arhiv nacionalne bezbednosti na Univerzitetu Džordž Vašington, komandant podmornice Valentin Savicki je izgubio pribranost.

Arhipov je naveo da je jedan od američkih aviona „upalio tako snažna svetla za pretragu da su ljudi na mostu podmornice bili toliko zaslepljeni da su ih bolele oči“.

„To je bio šok. Komandant fizički nije bio u mogućnosti da izdaje bilo kakava naređenja, nije mogao čak ni da shvati šta se događa“, priseća se on.

„Komandant je verovatno instinktivno i bez razmišljanja naredio ‘hitno zaranjanje’, ali nije mogao da zna da li će avion nastaviti da puca na podmornicu. To je rat“, dodao je.

Arhipov je u izveštaju umanjio svoju ulogu i to koliko je malo nedostajalo da Savickom lansira torpedo sa nuklearnim vrhom sa podmornice.

Međutim, Svetlana Savranskaja, direktorka ruskih programa u Arhivu nacionalne bezbednosti, je intervjuisala još jednog zapovednika iz iste brigade, Rjurika Ketova, koji je rekao da je Savicki bio ubeđen da su napadnuti i da je počeo rat sa SAD.

„Komandant se uspaničio i naredio „hitno zaranjanje“ i da torpedo sa nuklearnom bojnom glavom bude pripremljen za lansiranje.

Međutim, pošto mu se oficir za signalizaciju našao na putu, Savicki nije mogao odmah da se spusti niz uzane stepenice kroz komandni most, a tokom tih nekoliko trenutaka odlaganja Arhipov je shatio da im američke snage šalju signale a ne napadaju ih, kao i da namerno pucaju pored podmornice.

„Povikao je Savickom: ‘smiri se, pogledaj, oni nas ne napadaju već nam šalju signale, hajde da i mi njima uzvratimo signaliziranjem’. Savicki se okrenuo, video kakva je situacija i naredio oficiru za signalizaciju za uzvrati signale“, kaže Savranskaja.

Kako je dodala, dva oficira bi morala da potvrde bilo koje naređenje Savickog pre nego što bi nukelarni torpedo bio lansiran.

Tom Blanton, direktor Arhiva za nacionalnu bezbednost, kaže da su agresivne taktike koje su koristili američki lovci na podmornice doprinosili opasnim situacijama.

Tom Kolina, direktor Ploušers fonda, fondacije koja podržava inicijative za sprečavanje širenja i upotrebe nuklearnog oružja kao i za sprečavanje sukoba koji bi mogli da dovedu do njegove upotrebe, kaže da nas „Crna subota podseća da smo se iz takvih situacija u prošlosti izvlačili prvenstveno zahvaljujući sreći“.

„Imali smo dobre rukovodioce i ljude koji dobro razmišljaju. Ali, u suštini, imali smo sreće kada je dolazilo do situacija koje su bile najbliže tome da dođe do nuklearnog rata“, dodaje on.

U incidentu iznad Crnog mora 29. septembra ove godine, dva ruska borbena aviona Su-27 pratila su avion Rivet džoint za elektronski nadzor britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva, kada je jedan od ruskih aviona ispalio raketu.

Rusko vazduhoplovstvo je sprovelo istragu i saopštilo da je uzrok bio „tehnički kvar“.

Britanski zvaničnici nisu uvereni da je u pitanju nesrećan slučaj, ali zahvaljujući presretnutim komunikacijama bilo je jasno da su ruski kontrolori na terenu bili šokirani time što se dogodilo, što ukazuje da je, ukoliko se radilo o namernoj demonstraciji sile, tu odluku doneo pilot, a nije bilo u pitanju naređenje iz Moskve.

Zbog ovog incidenta je 18. oktobra došlo do neplanirane posete britanskog ministra odbrane Bena Volasa Vašingtonu, kako bi se koordinirali odgovori ukoliko bi došlo do slučajnog ili lošom procenom izazvanog sukoba između NATO-a i ruskih snaga.

Kolina ističe da će „opasnost od katastrofe postojati sve dok je nuklearno oružje deo vojne jednačine“.

„Lekcija koju je trebalo da naučimo 1962. je to da ljudi greše i da ne bi trebalo da dopustimo da dođe do situacija u kojima bi ljudi skloni greškama doveli do opasnosti od nuklearnog oružja. Ali, to se ipak ponovo događa“, kaže on.