Kuc, kuc, kuc na Putinova vrata

Nikada nije dobro kada vam neprijatelj razbije vrata sa stotina kilometara udaljenosti.

To je, bar prema ruskoj verziji, učinila Ukrajina.

Otkad je napad prvi put prijavljen pojavilo se više elemenaata koji su u suprotnosti sa tvrdnjom Kremlja da je napad osujećen.

Video snimci prikazuju bespilotne letelice kako pogađaju zgradu u Kremlju u ranim jutarnjim satima 3. maja – na jednom se vidi kako eksplodira letelica iznad zgrade Senatskog dvorca.

Ipak, incident je ostao neprijavljen do narednog dana.

Video snimci koji se poklapaju sa kasnijim fortografijama na kojima se vidi šteta od požara na krovu Senatskog dvorca.

Zgrada je dva puta pogođena pri čemu je prvi dron pogodio Kremlj oko 2.30 sati a drugi 15 minuta kasnije.

Ako su dronovi lansirani iz Ukrajine morali su da pređu stotine kilometara, probiju ruski vazdušni prostor i uđu u, kako bi se moglo pretpostaviti, najobezbeđeniju oblast na svetu.

Ako su lansirane iz Rusije onda Moskva ima unutrašnji bezbednosni problem dramatičnih razmera jer Ukrajinci ili jure okolo ili dozvoljavaju ruskim protivnicima da naprave sopstveni bespilotne letelice i ubace ih u Kremlj.

To je u istoj skali, ali sa ozbiljnijnim implikacijama, od sletanja lake letelice na Crveni trg od strane nemačkog tinejdžerskog aktiviste Matijasa Rusta 1987.

Iako smelo i naizgled nemoguće nekoliko incidenata je istaklo pretnju koju ukrajinski dronovi predstavljaju gradovima poput Moskve.

Prošlog meseca 23.aprila dron koji je navodno nosio 17 kilograma eksploziva srušio se u blizini Moskve i vazdušni prostor iznad međunarodnog aerodrom Vnukovo bio je nakratko zatvoren, preneli su ruski mediji.

Ovo je bio poslednji u nizu manje više uspešnih pokušaja da se dođe do Moskve i njenih periferija.

Ranije ove godine ruski PVO sistemi Pancir pojavili su se na krovovima nekoliko ključnih zgrada u Moskvi kao i u blizini Putinovih rezidencija.

Da li je ipak ovo neki dan bio pokušaj atentata kako Moskva tvrdi?

Deluje besmisleno jer se dronovi koji su viđeni koriste uglavnom za gađanje nepokretnih ciljeva ali retko na određene delove određene zgrade.

To je posebno slučaj kada se prelazi stotine kolimetara ili morate da se borite protiv bilo koje elektronske protivmere koja može da poremeti bilo koju vrstu navođenja na kraju leta.

Putinove odaje u Kremlju su dobro zaštićene ali mali naboj koji je dron mogao da nosi (verovatno da bi mogao da preskoči razdaljinu do Moskve) verovatno bi bio nedovoljan da ih probije.

I naravno takav pokušaj atentata morao bi da se zasniva na čvrstim obaveštajnim podacima o tačnom mestu gde se u datom trenutku nalazi jedan os svetskih lidera koji više vodi računa o bezbednosti.

Kremlj tvrdi da predsednik Putin nije bio u zgradi u vreme napada.

Verovatnije je, da ako je ovo zaista bio ukrajinski napad, Kijev želeo da pošalje poruku ruskom rukovodstvu – rat stiže kući, tačnije u dom onih koji su ga i započeli, u srcu Moskve.

Možda je napad pod lažnom zastavom potpomognut besnim odgovorom propagandista Kremlja?

Margarita Simonjan, ozloglašena šefica ruske propagandne kuće RT, sugerisala je da bi napad mogao da osvetli korak u ruskim napadima.

Zaista, nakon ovoga zabeležena je serija napada na ukrajisnke gradove iako se činilo da nisu gori od uobičajenih.

Šta kažete na korišćenje navodnog ubistva kao izgovora da se opravda upotreba nuklearnog oružja protiv Ukrajine?

Problem je u tome što su ruska televizija i zvaničnici već primenili retoriku o upotrebi oružja za masovno uništenje, ovaj napad bi malo doprineo da se slučaj pojača.

Ostala je ponižavajuća poruka koju su poslala dva drona.

Neko, bilo da su to Ukrajinci ili ruski protivnioci (po mom mišljenju verovatno prvi uprkos demantijima) uspeo je da lupi na Putinova vrata i možda će moći i ponovo.

Kada se cela vaša karijera zasniva na ideji da Rusiju očuvate bezbednom i velikom pogodite vaš simbolični centar moći je zaista loš početak vašeg dana i obećava još neprospavanih noći.