Kuce, pande, konji, kornjače, slonovi u službi diplomatije

Poigrao se malo sa njim u Palati Srbije ali je na kraju odbio poklon od srpskog domaćina Aleksandra Vučića.

Opšte je poznato da Putin gaji veliku ljubav prema životinjama pa su i državnici koji su mu poklanjali životinje vođeni mišlju da su od tog trenutka automatski u „Putinovoj milosti“.

Težnja  Vučića da pokloni Putinu psa mogla bi se tumačiti nastojanjem srpskog predsednika da ostane blizu Rusije, tradicionalnog saveznika Beograda, iako neretko istupa sa težnjama da želi Srbiju blizu EU. Putin je stava da EU tera Srbiju da „pravi veštački izbor između Moskve i Zapada“, a nije mu baš po volji ni širenje NATO na Balkan.

Moskva je krajem 2016. ljubazno odbila poklon od Japana – psa Akitta Inu. Veruje se jer je pet godina ranije iz Japana odneo psa Jumu (što na japanskom znači „san“) kao izraz zahvalnosti guvernera japanske perferkture Akito za rusku pomoć posle cunamija.

Krajem 2017. predsednik Turkmenistana Gurbangulu Berdimuhamedov poklonio je ruskom lideru Vernog, centralnoazijskog ovčara alabaia tokom razgovora u Sočiju.

Godinu dana ranije Bojko Borisov, premijer Bugarske, poklonio je Putinu bugarskog ovčara nekon serije potpisanih sporazuma iz oblasti energetike. Psu su nadenuli ime Bafi, koje je predložio petogodišnji dečak putem nacionalnog konkursa. To se ime najviše dopalo Putinu iako je tvrdio da nema veze sa TV serijom „Bafi, ubica vampira“.

Zanimljivo je i to da je i nekadašnji američki lider Džordž Buš Stariji od Bugara svojevremeno dobio na poklon psa.

Putin voli da ga fotografišu dok mazi svoje pse isto kao što mu imponuje da pozira go do pasa dok jaše konja. Svoje pseće prijatelje znao je da „uključi“ i u susret sa državnicima. Tako je 2007. na sastanku sa Angelom Merkel, Putinov labrador Koni, poklon od Sergeja Šojgua, današnjeg ministra odbrane Rusije, šetkao u prostoriji.

„Pas ti ne smeta, zar ne?“, upitao je Merkelovu, kojoj je očigledno bilo neugodno, predočavajući joj da je Koni vrlo prijateljski pas. A bilo je očigledno da joj nije bilo prijatno u prostoriji sa psom jer Merkel ima strah od pasa naročito od kada ju je 1995. jedan pas ugrizao.

I danas se prepričava anegdota kada je američki predsednik Džordž Buš Stariji predstavio Putinu svog Barnija, psa rase škotski terijer. Videvši ga, Putin je upitao svog američkog kolegu: „Vi ovo nazivate psom“?

Godinu dana kasnije, Bušovi su posetili Putina, kada je ruski lider ponosan na svog psećeg drugara, upitao: „Želite li da vas upoznam sa mojim psom?, On je veći, jači i brži od Barnija“. Koni je, nažalost, uginula 2014.

Dmitrij Medvedev, ruski premijer, odneo je na poklon sibirsku mačku tadašnjoj finskoj predsednicu Tarji Halonen 2013, koja je poznata kao veliki ljubitelj mačaka.

Diplomatija životinja je bila prisutna i nekoliko decenija ranije. Priča se da je tadašnja prva dama SAD Žaklin Kenedi bila očarana pričom o Strelki, jednom od prvih pasa koje je SSSR poslao u svemir, odakle se vratio živ. Ruski lider Nikita Hruščov rešio je tada da prvoj američkoj porodici pošalje žensko štene Strelke, pod imenom Pušinka, koja je postala omiljena životinja porodice Kenedi.

Kroz istoriju, životinje su korišćene za pridobijanje neprijatelja, kovanje saveza ali i zaplašivanje oponenata. Glavno „oružje“ Kineza za smirivanje međunarodnih tenzija godinama su bile pande. Kada je američki lider Ričard Nikson 1972. došao u Peking da „otvori“ diplomatske odnose sa Kinom, u Sjedinjene Države Nikson se vratio sa Ling Ling i Sing Sing, koje su decenijama živele u Smitsonian nacionalnom zoo vrtu u Vašingtonu. Nikson je, u znak zahvalnosti, Mao Cedungu uzvratio poslavši mu dva mošusna govečeta.

Dve godine nakon Niksonove posete Kini, britanski premijer Evard Hit tražio je par pandi za Britaniju i želja mu je uslišena. Poslate su Čing Čing i Či Čia. Kasnije su Kinezi rešili da ne poklanjaju više pande već umesto toga da ih daju na zajam na period od deset godina te da se godišnja naknada koristi za očuvanje pandi.

Zahvaljujući tome, zoo vrtovi u 15 zemalja imaju pande. Presedan u takozvanoj „panda diplomatiji“ dogodio se 2017. kada su dve sedmogodišnje pande Cai Tao i Hu Čun transportovane u Džakartu zarad jačanja odnosa sa Indonezijom. Iako je Kina među vodećim investitorima u Indoneziji, ipak se dve zemlje spore oko teritorijalnih petenzija Kine u Južnom kineskom moru.

Azija je bogata egzotičnim, jedinstvenim životinjskim primercima i odvajkada se koriste u svrhu diplomatije. Verovatno da je najistaknutiji primer bio poklon indonežanskog predsednika u vidu komodo zmaja koji je darivao lideru Singapura 1980ih godina prošlog veka i američkom predsedniku Džordžu Bušu Starijem 1990.

Od 1998. do 2007. Kina je dala pet ptica Ibis Japanu, jer su one tamo postale izumrle vrste. Kina je takođe dala i par ptica Južnoj Koreji 2008, kada je tadašnji predsednik Hu Đintao ugostio južnokorejskog kolegu Li Mjung Baka. Kina je dva sibirska tigra poklonila Južnoj Koreji 2005. kao simbol prijateljstva dve zemlje. Nažalost, jedan tigar je uginuo godinu dana kasnije.

Kineska „panda diplomatija“ zadala je zadatak mnogim državama da uzvrate na taj ljubazan gest slilčnim poklonom – retke životinjske vrste. Francuski predsednik Emanuel Makron u želji da prenese svoju rešenost i odlučnost za „Evropsko-kinesko partnerstvo u 21. veku“, tokom prošlogodišnje posete Kini tamošnjeg kolegu Si Đinpinga darivao je konjem pod imenom Vezuvijus, elitne Republikanske garde. Konj je predstavljao „diplomatski gest bez presedana“. Konja su Kini darivali i predsednici Turkmenistana i Mongolije.

Slon je visoko na spisku poklona koje je Kina dobila od južnoazijskih zemalja. Sri Lanka je darivala azijskog slona Kini 1972. i 1979, pa opet 2007. kada je obeleženo pola veka bilaterlanih odnosa dve zemlje. Vijetnamski lider Ho Ši Min poslao je Mao Cedungu slonove 1953. i 1960.

Bivši predsednik Zimbabvea Robert Mugabe dao je dva lava Kini kao „državni poklon“ 2015. povodom obeležavanja 35 godina bilateralnih odnosa. Velike mačke otpremljene su u zoo park u Šangaju.

Sejšeli su 2010. darivali Kini dve Aldabra džinovske kornjače, od kojih je jedna najveći primerak. Još dva primerka ovih kornjača su dar Kini od Mauricijusa 2012. kao simbol dobrih odnosa dve zemlje.

Samit G-20 u Brizbejnu 2014. ostaće upamćen po tome što je tadašnji domaćin australijski premijer Toni Abot doneo dve koale na susret sa svetskim moćnicima. Svetski lideri od Obame do Merkelove, od Junkera do Putina fotografisali su se sa koalama.