foto EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQDa bi se očuvala funkcionalnost Evropske unije, Nemačka će pristati na proširenje Unije samo ako bude i reformisana, izjavio je Jerg Kukis, državni sekretar u kabinetu nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Inicijativa za reformu EU do sada je nailazila na protivljenje, i to uglavnom istočnih i skandinavskih članica, ali je Berlin uveren da se o reformi može postići konsenzus.
Kukis je na diskusiji u organizaciji portala EURACTIV u Berlinu, rekao da će uspeh u krajnjem zavisiti od toga „koliko se odlučno bude pregovaralo“ i koliko „jasno stavimo do znanja da ćemo dozvoliti proširenje samo ako bude institucionalnih reformi“ EU.
„Kao Vlada Nemačke, imamo veomam jasan stav o tome, a odgovor je da su nam potrebne institucionalne reforme. U najmanju ruku u isto vreme kada i proširenje“, rekao je Kukis na skupu „Evropa u promenama – pozicija Nemačke“.
Vlada kancelara Šolca naglašava značaj reforme EU od kako je došla na vlast krajem prošle godine, a koalicioni ugovor tri stranke vladajuće koalicije čak obvezuje vladu da radi na projektu transformacije EU u evropsku federaciju.
Ipak, vlada je zauzela pragmatičan stav i zalaže se za reformu u okviru postojećih temeljnih ugovora EU, koji definišu njeno funkcionisanje, glavne institucije, njihove nadležnosti i postupak odlučivanja.
Šolc je krajem avgusta u Pragu rekao da osnivački ugovori EU „nisu uklesani u kamenu“ i zauzeo se pre svega za ukidanja obaveznog konsenzusa članica EU prilikom donošenja odluka u spoljnoj i poreskoj politici, što je moguće i po postojećim ugovorima.
Kukis, koji je državni sekretar za evropsku i finansijsku politiku, naglasio je da bi takva promena, i bez menjanja samih ugovora, predstavljala „izuzetno dalekosežnu institucionalnu reformu“.
U svetlu napada Rusije na Ukrajinu i njegovog uticaja na EU, Šolc je rekao da Unija treba da bude više geopolitička organizacija, da želi njeno značajno proširenje kao i duboku reformu njenih institucija.
Nemačka u tome nije usamljena pošto i neke druge veće članice EU podržavaju institucionalnu reformu, poput Francuske i Španije.
Ideju je prihvatiila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja se u septembru zauzela i za održavanje konvencije koja bi rezultirala promenom temeljnih ugovora.
Međutim, trinaest istočnoevropskih i skandinavskih članica je u zajedničkom non-pejperu upozorilo na „nepromišljene i preuranjene pokušaje da se pokrene proces promene ugovora“. Dokument su u maju ove 2022.godine, posle Konferencije o budućnosti Evrope, uputile Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija, Slovenija i Švedska.
„Ako pogledate taj non-pejper trinaest članica (…) koje kritikuju institucionalne reforme, to su uglavnom države koje se zalažu za brzo proširenje“, izjavio je Nikolaj fon Ondarca sa Nemačkog instituta za međunarodnu i bezbednosnu politiku SWP.
On je ocenio da to može da bude put za razuveravanje kritičara reforme.
„Ta perspektiva EU 30 plus u roku od deset godina je, po mom mišljenju, ključ za institucionalnu reformu. Ako sada ne uspemo da otvorimo vrata ka novim reformama pre narednog proširenja, onda će ta prilika zauvek proći“, ocenio je Ondarca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
