Kupili su kuću u Francuskoj za 13.000 evra, a da je nisu ni videli: Šta su uradili Elen i Džozef?

Upoznala je svog sadašnjeg muža Džozefa, sa Zapadne obale, kasnih 1970-ih, par se venčao i dobio troje dece. Nastavili su da putuju u Francusku kao porodica svake druge godine.

„Sve mi sada deluje smešno. Džozef i naša ćerka bi me zadirkivali, jer kad god smo planirali odmor, uvek sam želela da dođem u Francusku“, priznaje Elen za CNN.

„I njima se dopala Francuska, ali bi rekli: ‘Možemo li da odemo negde drugde?’ A ja bih im odgovorila: ‘Da, sve dok prvo svratimo u Pariz ili negde blizu“.

Iako su Elen i Džozef, koji su odlučili da ne otkriju svoje prezime, godinama maštali da se presele u Francusku, tek kada su se oboje približili godinam za penziju, počeli su ozbiljno da razmišljaju o kupovini nekretnine u toj zemlji.

Elen je naišla na oglas za prodaju male zapuštene kuće u istorijskom selu Lonlai l’Abbaie u Normandiji, u severnoj Francuskoj, dok je pretraživala francuske nekretnine na internetu 2014.

„Kuća je bila pristupačna“, kaže Džozef, koji je ranije radio kao izvršni direktor. „Bila je to mala ruševina. Ali – i bila je u okviru našeg budžeta“.

„I to nam je uvek bilo na prvom mestu. Šta možemo da platimo? Dalje – koliko će nam trebati na renoviranje. Dakle, pitanje budžeta je za nas bilo prilično važno.“

Zatim su proveli neko vreme upoznavajući se sa „šarmantnim“ selom na Google Street Vievu i tako su naišli i na tekst o dvojici američkih vojnika kojima je francuski pokret otpora pomogao baš u tom selu tokom Drugog svetskog rata.

Par je odlučio da kuću, koja ima oko 400 kvadrata stambenog prostora, otkupi na neviđeno, dogovorivši se da je prethodno pregleda stručnjak.

Bila je na tržištu po ceni od oko 18.000 evra (19.400 dolara), a Elen i Džozef su je na kraju kupili za oko 13.000 evra nakon pregovora sa prodavcem.

„Uopšte nije bila u stanju za useljenje“, kaže Elen, objašnjavajući da će kući biti potrebno mnogo radova da bi ponovo postala pogodna za život. „Prodavac se nekako složio sa tim“.

Kada je kupovina završena, doveli su lokalne građevinare da započnu radove na rušenju.

„Obaveštavali su nas. Slali bi nam fotografije da nam pokažu kako posao napreduje“, objašnjava Džozef. „I razmenili bismo ideje kako bi renoviranje trebalo da se odvija. Tako da je na kraju ispalo u redu.“

Par je nastavio da redovno putuje u Francusku 2015. i 2016. godine i nadgledali su kako napreduje posao.

Sledeće godine su odlučili da je konačno vreme da započnu proces preseljenja u Francusku.

Prvi veliki korak bilo je podnošenje zahteva za dugotrajnu vizu, za koju je trebalo nekoliko meseci da se dobije, a zatim je usledilo ono što Džozef opisuje kao „procedura pripreme“ u SAD.

Rasprodali su mnogo svoje imovine, zadržavajući samo predmete od sentimentalne vrednosti, a pokrenuli su i procedure kako bi mogli da upravljaju svojim poslovima iz Francuske.

Elen i Džozef, koji takođe imaju nekretninu u Njujorku, odlučili su da iznajme svoj dom u Kaliforniji umesto da ga prodaju.

Zatim su počeli da iznajmljuju stan u Parizu kao svoju bazu, dok su radovi na njihovoj kući u Normandiji nastavljeni.

„Otkrili smo da je u delovima Pariza u kojima smo želeli da živimo mnogo jeftinije iznajmiti stan nego što bi bilo kupiti ga“, objašnjava Elen.

„Osim toga, što ste stariji, to je teže ostvariti pravo na hipoteku“, kažu, prenosi N1.

Koliko su ukupno potrošili?

U Pariz su stigli da započnu svoj novi život u aprilu 2017.

„Svake godine smo planirali drugu fazu renoviranja“, kaže Elen, pre nego što je opisala kako su zamenili podove, zidove, električnu energiju i vodovod u kući.

„Tražili smo dobar građevinski materijal i naučili koji su problemi sa ventilacijom i vlažnošću u starim kamenim kućama.

Elen ističe da su uspeli da zadrže originalno stepenište u kući, zajedno sa drvenim ormanom koji je bio u radnoj sobi.

Nisu imali izbora osim da nabave nove prozore i vrata, ali su odlučili da ih zamene replikama.

„Volimo da mislimo da bi duhovi američkih vojnih vojnika koji su pomogli u oslobađanju ovog sela ipak prepoznali našu kuću ako bi prošli pored nje ulicom“, dodaje Elen.

Njihov cilj je bio da pretvore kuću u kuću za život, i da je „obnove i ostave u dobrom i autentičnom stanju za buduće generacije“.

„Želeli smo da ostane onakva kakva je bila“, kaže Elen. „Nismo želeli da pravimo velike promene.

„Izuzetno smo ponosni na graditelje, koji su uspeli da ovo transformišu iz u suštini male ruševine u mesto veoma pogodno za život“, kaže Džozef.

Ona ističe da su sve veće promene spoljašnjosti kuće u Normandiji morale da odobre lokalne vlasti i zvaničnici koji se bave zaštitom spomenika i istorijskih oblasti, zbog blizine seoske crkve iz 11. veka.

Ali na nastavak radova uticala je globalna pandemija što je dovelo do toga da je renoviranje zaustavljeno na oko dve godine. Ni oni nisu mogli da putuju u Normandiju.

Srećom, Elen i Džozef su mogli da nastave sa radom na kući nakon što su ograničenja ukinuta i završili su strukturalne radove i farbanje do decembra 2021. Njihovi novi prozori su postavljeni godinu dana kasnije.

Ono što bi još želeli da završe je potkrovlje, koje se trenutno koristi kao skladišni prostor, i da u njega možda dodaju „polu kupatilo“.

Elen i Džozef procenjuju da su ukupno potrošili 65.000 evra (oko 70.000 dolara) na građevinske radove i majstore, a još 5.000 evra na aparate i nameštaj.