Kupujete li naftu iz Saudijske Arabije? 1Foto: twitter/@realDonaldTrump

Ubistvo novinara DŽamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2. oktobra skrenulo je pažnju javnosti na saudijski režim, naročito na njegovog defakto lidera krunisanog princa Mohameda bin Salmana.

U velikoj meri zato što je Turska tu epizodu držala u centru pažnje međunarodne javnosti.

Najpre su saudijski zvaničnici govorili da je Kašogi napustio konzulat. Ali pošto je turska vlada otkrila jezive detalje ubistva novinara, Saudijci su konačno priznali da je on mrtav, tvrdeći da je njegova smrt posledica tuče koja je izbila u konzulatu. Sada, pošto su turski zvaničnici obezbedili i dokaze direktorke CIA Đine Haspel, javni tužilac Saudijske Arabije kaže da postoje indikacije da je Kašogijeva smrt bila sa predumišljajem. Prema navodima istanbulskog šefa tužilaštva Irfana Fidana, Kašogi je zadavljen gotovo odmah nakon što je ušao u konzulat, a njegove telo je raskomadano.

Nakon smrti Kašogija, Nemačka je obustavila svoje isporuke oružja Saudijcima i pozvala svoje saveznike da učine isto. Vladini zvaničnici iz nekoliko zemalja, među kojima i Sjedinjene Države, otkazali su učešće na velikom investicionom samitu u Rijadu. Kao i takođe, nekoliko izvršnih direktora kompanija među njima i JP Morgan i Black Rock.

Pa ipak, oštar odgovor na brutalno ubistvo Kašogija u potpunoj je suprotnosti sa relativnom ravnodušnošću koju je Zapad pokazao prema ogromnom broju žrtava saudijske vojne intervencije u Jemenu. Saudijski vazdušni napadi ubili su hiljade civila, među njima i dece koja su stradala u bombaškom napadu na autobus. Ove smrti same po sebi su nadmašene rasprostranjenom gladi koja je obuzela Jemen.

Izgladnelost je, takođe, ishod saudijskih akcija: blokada, uvoznih restrikcija i drugih mera, uključujući blokadu isplata nadnica milionima civilnih službenika. Analiza profesorice Marte Mundi sa Londonske škole za ekonomiju pokazala je dokaze da su koalicioni vazdušni napadi namerno upereni na proizvodnju hrane i distribuciju u oblastima koje drže njihovi oponenti. I sam Kašogi je pisao o stradanju dece u Jemenu i govorio da Saudijska Arabija ne može da predaje lekcije o moralu dok vodi ovaj rat.

Prošlog meseca Mark Loukuk, podsekretar generalnog sekretara UN za humanitarne poslove, kazao je pred Savetom bezbednosti UN da osam miliona Jemenaca danas zavisi od humanitarne pomoći u hrani, te da bi taj broj vrlo lako mogao da dostigne brojku od 14 miliona ili polovine stanovnika ove zemlje. Glad, kako je kazao Loukuk, biće „mnogo veća od bilo čega što je ijedan čovek u ovom poslu video do sada“. Uprkos pomoći u hrani, fotografije iz Jemena pokazuju decu iznemoglu od gladi, kost i kožu.

Mekia Mahdi, koja radi u klinici u Jemenu prepunoj izgladnele dece, kazala je za NJujork tajms da je iznenađena da je Kašogijev slučaj dobio toliko pažnje dok milioni jemenske dece pate. „Niko njih ne proklinje“, kazala je ona.

Činjenica da je Kašogi bio novinar koji je pisao za Vašington post bez sumnje na neki način objašnjava zašto je toliko pažnje izazvala njegova smrt. NJegova priča je takođe primer takozvanog efekta prepoznatljive žrtve: sudbina jedne identifikovane osobe više izaziva naše emocije i nagoni nas u akciju od onih sa znatno većim brojem ljudi. Pol Slovic, vodeći istraživač fenomena, naziva ovo „psihičkim ometanjem“. On citira Majku Terezu koja kaže: „Kad pogledam mase, nikada ne bih delovala. Kad pogledam pojedinca, onda bih“.

Psihičko ometanje može biti ljudski emotivni odgovor koji je deo naše prirode, ali bi mali broj ljudi porekao da je milion mrtvih daleko veća tragedija nego smrt pojedinca.

Bez obzira na naše emocije koje nas mogu podstaknuti na nivo javne politike i korporativnog donošenja odluka, trebalo bi da razumemo da su brojevi važni i da postupamo u skladu s tim. Možda će Kašogijevo ubistvo otvoriti naše oči za druga zlodela saudijskog režima. Decenijama, Saudijci koriste novac koji im mi plaćamo za naftu da indoktriniraju naše državljane fundamentalističkom strujom islama. Niko nije zadovoljan širenjem ovakve ideologije u svojoj zemlji. Saudijci su potrošili milijarde dolara na propagandu osmišljenu da transformišu tolerantne i umerene islamske zajednice u drugim zemljama u fundamentaliste. Veruje se da su Saudijci obezbedili većinu sredstava Al Kaide, a više stranih boraca grupe u Iraku dolazilo je iz kraljevine nego iz bilo koje druge zemlje.

Obustava prodaje oružja Saudijskoj Arabiji je samo prvi korak. Da bi smanjili moć kraljevstva, moramo da prestanemo da kupujemo njihovu naftu. Da bi to postigli, neophodna je transparentnost u naftnoj industriji. Treba od svake velike kompanije da tražimo da otkrije javnosti koliko je proporcionalnih maloprodajnih proizvoda dolazilo iz Saudijske Arabije. Onda možemo da vidimo koji će proizvod klijenti, naoružani ovim informacijama, kupiti. Ako se to dogodi, DŽamal Kašogi nije uzalud stradao.

Autor je profesor na Univerzitetu Prinston i Univerzitetu Melburn

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari