Kurdi u Iraku glasaju na referendumu

Očekuje se da će se milioni glasača izjasniti na referendumu koji je istorijski značajan, ali ne i obavezujući. Referendum se održava uprkos protivljenju Bagdada i međunarodne zajednice. SAD su upozorile da bi referendum mogao da destabilizuje region u jeku borbe protiv Islamske države.

Bagdad se takođe oštro protivi referendumu i u nedelju je zatražio da se kontrola nad svim aerodromima i graničnim prelazima u kurdskim oblastima vrati federalnim vlastima.

– Ukoliko počne dezintegracija Iraka, proširiće se na druge zemlje u regionu, upozorio je visoki iranski zvaničnik Mohsen Rezai, sekretar glavnog arbitrarnog tela koje savetuje Vrhovnog vođu ajatoru Ali Hameneija. „Izbiće separatistički rat koji će region gurnuti u 20 godina neizvesnosti,“ resko je rekao Rezai iračkim novinarima u Bagdadu, glavnom gradu Iraka.

Rezai, penzionisani general, se dobro razume u bezbednosne procene. Tokom osmogodišnjeg rata sa Irakom 1980-ih, bio je zapovednik Korpusa Islamske Revolucionarne Garde (IRGC), grane iranskih oružanih snaga. U Damasku je boravio sa čelnikom Arbitrarnog tela, ajatolom Sejidom Mahmudom Hašemi Šahrudijem, da ubedi lokalne kurdske političare da odustanu od ideje referenduma o mogućoj nezavisnosti danas možda najbrojnije etničke grupe u svetu koja nema vlastitu državu.

Zvaničnici u regionu upozoravaju da bi glasanje na referendumu moglo da ima ozbiljne posledice. Međunarodna zajednica, Ujedinjene nacije, Organizacija Islamske konferencije, Arapska liga, Sjedinjene Američke Države pojačavaju pritisak za obustavu referenduma.

Delegacija Regionalne vlade Kurdistana (KRG) je u Bagdadu u subotu razgovarala sa iračkim zvaničnicima i prema nezvaničnim vestima koje prenose iranski mediji, predstavnici KRG su prihvatili da obustave plebiscit. Vođa iračkih Kurda Masud Barzani (71), čiji je još otac mula Mustafa Barzani počeo 1930-ih oružanu borbu protiv iračkih vlasti za nezavisnost, odložio je predviđenu konferenciju za štampu. No, Visoki savet referenduma koji Barzani nadgleda, odbacio je glasine o odustajanju, javili su mediji u Erbilu, glavnom gradu KRG.

Sa druge strane, glavne institucije iračke države, parlament, Vrhovni sud i vlada su ocenili referendum u Kurdistanu, neustavnim. Premijer Hajder al-Abadi, poznat po smirenosti I miroljubosti, nazvao je referendum „igranjem vatrom“ i odbacio ga „danas ili u budućnosti“. Čak je zapretio vojnom intervencijom za slučaj da izjašnjavanje bude vodilo nasilju.

Planirani referendum je izazvao strah od novog sukoba u regioni koji nastoji da izađe iz godina kampanje smrti i razaranja koju vodi tzv. Islamska država (ISIL, ili Daeš). Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je poručio da bi jednostrana odluka iračkih Kurda održe referendum omela napore za poražavanje Daeš.

Međunarodna zajednica i države u regionu glasno upozoravaju da bi podela Iraka raspalila novi požar nasilja u regionu. Prošle nedelje su se etnički Turkmen u milionskom gradu Kirkuku sukobili sa žiteljima Kurdima, pre nego što su se Pešmerga, oružane snage KRG umešale.

Kurkuk, u području bogatom naftom, je mesto ozbiljnog razdora vlasti Iraka i KRG. Situacija u gradu severnog od Bagdada je napeta i prema iranskim medijima, stanovništvo gomila rezerve hrane čija je cena već porasla za 20 odsto. Žitelji strahuju šta sledi ukoliko referendum bude održan.

Kirkuk nije jedna od tri provincije koje čine poluautonomni KRG ozvaničen 2003, ali koji u suštini postoji od 1991. i prvog Zalivskog rata međunarodne koalicije predvođene SAD sa režimom dugogodišnjeg iračkog diktatora Sadama Huseina. Kirkuk su, međutim, kurdske snage zauzele 2014, kada su irački vojnici pobegli pred ofanzivom Daeš.

Piranje referenduma je podelilo i same Kurde, kao i njihove glavne političke partije, Barzanijevu Demokratsku partiju Kurdistana (KDP) i Patriotsku Uniju Kurdistana (PUK) svojevremenog predsednika Iraka, DŽalala Talabanija. Mudah Bahtijar, član Politbiroa PUK je u subotu izjavio kako ta stranka „veruje da je prihvatljiva alternativa koju su predložili UN i glavne sile.“

Zapadne zemlje javno podržavaju „alternativni plan“ UN za momentalne pregovore u budućim odnosima Bagdada i Erbila, u zamenu za odbacivanje referenduma. Za sada je jedino Izrael javno podržao izjašnjavanje Kurda u Iraku.

Ibrahim Kalin, predstavnik za štampu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, napisao je u subotu na tviteru: „UkoIiko referendum ne bude obustavljen, slediće ozbiljne posledice.“ Po Kalinu, vođi Kurda „moraju odmah da odustanu od ove ozbiljne greške koja će izazvati novu krizu u regionu“.

Turska vojska je prošle nedelje počela manevre na granici sa Irakom, a predsednik Erdogan je najavio da će jedinice biti upućene i u kurdski region na severu Sirije. Iranski mediji, pak u nedelju javljaju kako su na severozapadnoj granici Islamske Republike prema KRG počele vežbe artiljerije IRGC.

Cenjeni iranski analitičar Sadeh Maleki je ocenio: „Niti je Irak Čehoslovačka, niti Bliski Istok Evropa. Podela Iraka će biti sveobuhvatna, prožimajuća i scena apsolutnog krvoprolića“, apokaliptično je zaključio Maleki.

Procene insituta u Parizu

Kurdski institut u Parizu naveo je da prema procenama iz 2016, u svetu ima između 36 i 45 miliona pripadnika te etničke grupe. Institut je uzeo u obzir statistiku o stanovništvu vlasti u Iračkom Kurdistanu i procene o Kurdima koji žive u ostalim delovima Iraka i drugih država.

Druge procene govore da u Jugozapadnoj Aziji ima blizu 30 miliona Kurda te milion do dva u dijaspori. Po

Svetskom almanahu, izdanju američka Centralne obaveštajne agencije (CIA) za 2015. godinu, grube procene su da u Turskoj živi 14,3 miliona Kurda, u Iranu 8,2 miliona, između 5,6 i 7,4 miliona u Iraku i manje od dva miliona u Siriji. U Azerbejdžanu, Jermeniji, Gruziji, živi manje od pola miliona Kurda.