Kurdima ipak autonomija na severu Sirije?

Sirijske kurdske grupacije koje trenutno vode borbu sa džihadistima u oblasti njihovog centra Rake, nisu pozvane na pregovore u Astani jer se tome kategorički protivila Turska. Kurde su Astani predstavljali Ankari lojalni Kurdi iz Kurdskog nacionalnog saveta osnovanog u Iraku.

U Astani je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Stafan de Mistura rekao da će u februaru biti odlučeno o predstavljanju Kurda na Ženevskim pregovorima, koji bi trebalo da se nastave 8. februara. I među kurdskim predstavnicima ima mišljenja da bi sirijski Kurdi, zbog njihovih loših odnosa sa Turskom, bar u prvoj fazi razrešenja sirijske krize trebalo da budu predstavljeni preko iračkih Kurda koji su jedini Kurdi sa kojima Ankara tesno sarađuje. Na svojoj poslednjoj godišnjoj konferenciji za štampu o tome pitan, ruski predsednik Vladimir Putin je visoko ocenio doprinos Kurda borbi protiv terorizma i obećao da će Rusija sve učiniti da njihova prava budu zaštićena.

Samo dan po okončanju međusirijskih pregovora u Astani, ruski nacrt sirijskog ustava nije naišao na odobravanje među samim Sirijcima, ali ne isključuje se uopšte mogućnost da se to narednih dana promeni pogotovo što je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da se radi samo o skupu ideja sa varijacijama, a da će o konačnim rešenjima odlučiti Sirijci, samo neka razgovori već jednom počnu. Sirijska naoružana opozicija, koja će se danas u Moskvi sastati s ruskim ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovim, objavila je da taj nacrt neće razmatrati jer je irački slučaj pokazao da ustav koji pišu stranci ne može da funkcioniše, te da ustav Sirije moraju pisati Sirijci. Predstavnici sirijske naoružane opozicije posle Moskve se očekuju u Ankari.

Sirijski Kurdi se smatraju najefikasnijim borcima protiv Islamske države i jedini su oslonac na zemlji koji je u borbi protiv terorista u Siriji imala zapadna koalicija. Oni su, međutim, oslanjajući se na rezultate svoje borbe u martu prošle godine osnovali federativni region na severu Sirije i izabrali izvršno telo sa 31 članom. Damask je kurdski federativni region nazvao nezakonitim, a u avgustu su se mogućim kurdskim zahtevima za izdvajanje iz Sirije kategorično usprotivili i Rusija i SAD, a SAD su se pozvale i na osetljivost prijatelja u Turskoj.

U decembru prošle godine sirijski Kurdi su usvojili „specijalni ugovor“, dokument poput ustava koji predviđa stvaranje kurdskog zakonodavnog tela, parlamentarne izbore svake četiri godine, a svakoj opštini kurdske autonomije daje se pravo da živi i upravlja svojim poslovima na svom jeziku. Za glavni grad kurdske autonomije izabran je Kamišli. Nedavno su predstavnici Ministarstva odbrane Rusije potvrdili da ruske vazdušne snage zajedno sa turskim vazdušnim snagama sprovode vazdušne udare po pozicijama Islamske države oko grada El Bab strateški važnog za celu kurdsko-tursku priču. Iz Moskve nije saopšteno da li je nova ruska saveznica Turska unapred upoznata sa ruskim nacrtom sirijskog ustava.

Predsednik ne mora biti musliman

Mada tekst ruskog nacrta sirijskog ustava, kao osnova za razgovore, nigde nije objavljen, ali upućeni u tekst navode da su njime predviđeni izbori za predsednika svakih sedam godina i bez prava reizbora. Taj nacrt je predvideo da šef sirijske države više ne mora obavezno biti musliman, da šerijat više neće predstavljati osnovni izvorište zakonodavstva i da će se sadašnja Sirijska Arapska Republika ubuduće zvati Sirijska Republika. Svetovnom karakteru buduće Sirije odmah se usprotivila Turska i naoružana sirijska opozicija pod njenim okriljem.