Zašto je ukrajinska ofanziva na Kursk pogodila rusko društvo i koje bi političke posledice mogla da ima po Putina?

Moguće je da ovi isti lideri gledaju unapred na potencijalne pregovore o okončanju rata sa svojim ruskim kolegama – pregovore u kojima bi Kursk mogao biti koristan pregovarački instrument, piše u analizi britanski Telegraf.

Takođe je moguće da invazija na Kursk ima za cilj da izazove konkretan ruski odgovor.

Ukoliko bi Kremlj mogao biti primoran da preusmeri trupe iz istočne Ukrajine u jugozapadnu Rusiju, to bi moglo usporiti ili čak zaustaviti tekuću ofanzivu Rusije na istoku Ukrajine, koja je počela u januaru i odgurnula ukrajinske trupe miljama ili čak desetinama milja unazad u nekoliko ključnih sektora.

Ali ako je upad u Kursk imao za cilj da odvuče ruske trupe sa fronta u Ukrajini, do sada je propao. Dok se jake ukrajinske snage evo već 15 dana guraju dublje u Kursk očigledno je da se Kremlj odupire želji da prerasporedi mnogo velikih redovnih formacija u oblast u susret ukrajinskom napredovanju.

Umesto toga, šalje regrute: mlade regrute sa samo površnom obukom, malo teškog naoružanja i sumnjivim vođstvom. Ovi vojni obveznici ne traju dugo u borbi.

Ukrajinske trupe su 14. avgusta ušle su u Sudžu, ruski grad desetak kilometara od rusko-ukrajinske a apecijalne snage ukrajinskih snaga uzele su 102 ruska zarobljenika kada je Sudža pao.

To je, barem prema jednoj proceni, najviše Rusa koje su Ukrajinci zarobili u jednom incidentu otkako je Rusija proširila svoj rat na Ukrajinu u februaru 2022. Značajan procenat zatvorenika u Sudži bili su mladi regruti.

Oni su, po mnogo čemu, bili srećnici. Nesrećni regruti iz Kurska su mrtvi.

Svake godine Kremlj regrutuje muškarce između 18 i 30 godina za godinu dana obavezne vojne službe.

Do sada je Kremlj pokušavao da regrutuje što je moguće više pripadnika neruskih etničkih grupa – često gledajući u druge zemlje, čak u Afriku.

Takođe je bilo mnogo koristi od osuđenika i regrutovanja Rusa dobrovoljaca iz siromašnih krajeva. Mladi etnički Rusi, posebno oni iz centralnih i bogatijih oblasti, držani su van borbe.

Godina dana ne daje ruskoj vojsci mnogo vremena da obuči regruta pre nego što ih iskoristi. Regruti pešadije američke vojske na primer prolaze 22 nedelje obuke pre nego što se proceni da su spremni da se pridruže borbenoj jedinici.

U nekim specijalnostima američke vojske, početna obuka traje više od godinu dana.

Neki od mladih Rusa koji su zarobljeni u Kursku prijavili su da su prošli samo nekoliko dana obuke i ispalili samo nekoliko metaka pre nego što su otišli ​​na liniju fronta.

Regruti su, u najboljem slučaju, manja prepreka ukrajinskom napredovanju. Njihova žrtva u borbi protiv čvrstih i dobro opremljenih ukrajinskih brigada verovatno neće spasiti Kursku oblast od eventualnog zarobljavanja.

Ali to bi moglo dozvoliti da se ruska ofanziva unutar Ukrajine nastavi.

Međutim, teritorija u Kurskoj oblasti nije jedina stvar na liniji. Gubitak stotina ili čak hiljada vojnih obveznika dirnuo je nerv u ruskom društvu.

Politika Vladimira Putina bila je pre 6. avgusta da će vojni obveznici u Rusiji služiti samo kao podrška a ne da bi se borili.

Invazija na Kursk je otkrila tu politiku kakva je uvek bila: farsa. Primoran da bira između života nespremnih mladića i svojih ambicija za daljim dobitkom u istočnoj Ukrajini, Kremlj je izabrao te dobitke.

Nejasno je koliko bi političke posledice mogle biti loše po Putina i njegov režim. Koliko će biti gore za Putina zavisi od toga koliko dugo traje invazija – i koliko još neobučenih dečaka Kremlj ugura u proboj Kurska.

Takođe je nejasno da li je neko u Kijevu očekivao da bi invazija mogla imati efekat drugog reda potkopavanja Putinovog režima – makar i neznatnog – tako što je namamio režim da pošalje tinejdžere u borbu umesto starijih i bolje obučenih trupa.

Ali ima taj efekat. A za Kijev se to računa kao svojevrsna pobeda – bez obzira na bilo kakve druge ishode, dok invazija na Kursk ulazi u svoju treću nedelju.