Lansiran „Džejms Veb“, najmoćniji teleskop ikada

Opservatoriju je, kako se navodi, vinula u nebo raketa Ariane sa kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvajani.

Instrument težak 6350 kilograma nakon nešto manje od pola sata vožnje biće pušten iz rakete u svemir.

Teleskopu će nakon toga trebati mesec dana da se doveze do svog odredišta u solarnoj orbiti otprilike milion milja od Zemlje, što je oko četiri puta dalje od Meseca.

Teleskop Džejms Veb nosi naziv po jednom od arhitekata misije sletanja Apola na Mesec tokom 1960.tih godina i naslednik je teleskopa Habl.

Inženjeri koji rade sa američkim, evropskim i kanadskim svemirskim agencijama izgradili su, kako se navodi, teleskop koji je sto puta osetljiviji od Habla i očekuje se da će duboko promeniti razumevanje svemira i mesta čoveka u njemu. Veb će uglavnom posmatrati svemir u infracrvenom spektru, što će mu omogućiti da prodre kroz oblake gasa i prašine gde se rađaju zvezde.

Ovaj uzlet se željno išečkivao iako je praćen sa dosta zebnje. Hiljade ljudi širom sveta radilo je na projektu u poslednjih 30 godina, i iako je Ariane veoma pouzdano vozilo nema garancija kada su u pitanju rakete.

„Džejms Veb je izvaredna misija“, kazao je administrator američke svemirske agencije Bil Nelson pre poletanja.  Kako je dodao, ovo je sajajan primer šta sve možemo da postignemo kada sanjamo velike snove. “Oduvek smo znali da bi ovaj projekat mogao biti rizičan poduhvat. Ali, naravno, kada želite veliku nagradu obično morate da preduzmete veliki rizik“.

Projekt je koštao 11 milijardi dolara iako je prema početnim projekcijama trebao da košta jednu milijardu. Promer ogledala koje sadrži ovaj teleskop, koje se sastoji od 18 šesterokrakih delova presvučenih zlatom, iznosi 6.5 metara, dok je promer Habla dva metra. Ogromno ogledalo od 25 kvadratnih metara je nalik na origami kako bi stalo u letelicu. Zaklon od sunčevog svetla ima površinu teniskog terena. Opremljen je brojnim sofisticiranim instrumentima, među kojima i uređajem za hlađenje kojim će se temperatura detektora infracrvene svetlosti (MIRI) spuštati na samo sedam stepeni Celzijusa iznad apsolutne nule.

Snimanje u infracrvenom delu spektra, koji Habl nije mogao registrovati, omogućiće mu da zabeleži zrake koje bi inače bili blokirani svemirskom prašinom te zrake iz udaljenih delova svemira koje su njegovim širenjem razvučene tako da su iz vidljivog svetla pretvorene u infracrveno. Takođe će moći proučavati prašinu koja obavija područja stvaranja zvezda, kao i gasove između zvezda, koji se ne može videti na kraćim talasnim dužinama. Takođe će moći da snima spektre astronomskih objekata, što znači da će njihovu svetlost moći rastavljati na komponente kako bi odredio od kojih su materijala napravljeni.

Činjenica da će se nalaziti na tako velikoj udaljenosti od Zemlje onemogućiće da se do njega pošalje misija koja bi eventualno popravila neki mogući kvar, kao što je to napravljeno u slučaju Habla.

Kako pojašnjavju naučnici, zemljina atmosfera ometa većinu zemaljskih astronomskih studija, naročito u infracrvenom delu spektra. Stoga se, kažu, teleskopi postavljaju u svemir. Svemirski teleskopi, kao što je „ESA-in Herschel“, koji je radio između 2009. i 2013, već su istraživali svemir u infracrvenom svetlu. Ipak, Vebovo ogromno ogledalo i skup osetljivih instrumenata podrazumevaju da će njegova otkrića nadmašiti sva ranija.

Veb će moći da registruje vrlo blede, crvene objekte, što znači da će biti sposoban da promatra neke od prvih zvezda i galaksija koje su se formirale nakon što je svemir nastao u velikom prasku pre 13.8 milijardi godina. Gotovo je sigurno da će srušiti rekord za najudaljeniju ikad zabeleženu galaksiju, koji trenutno drži malena GN-z11, koja je od Zemlje udaljena 13.4 milijarde svetlosnih godina.