Las Vegasu preti paklena budućnost

Istražiteljka iz okruga Klark u Las Vegasu Džil Roberts se seća sunčanog popodneva leta prošle godine kada je izmerena temperatura od 46 stepene Celzijusa (115 stepeni Farenhajta). Kada je, kako ističe, ušla u svoj stan bez funkcionalnog klima uređaja unutrašnja toplota koja je „zapljusnula“ učinila je da se oseća gore nego napolju gde je sve ključalo. Kako kaže, nije moglo biti toplije.

Pogrebna služba u okrugu Klark sve češće beleži toplotu kao glavni uzročnik srčanih udara i smrti. Ljudi stradaju u svojim automobilima, domovima uglavnom od pregrevanja organizma. Kako kažu, neretko beskućnici imaju opekotine budući da žive na vrućim ulicama, piše Gardijan.

A stručnjaci predviđaju da će biti još gore. Jer, kako navode, Las Vegas je grad u Sjedinjenim Državama koji se najbrže zagreva i temperatura vazduha je od 1970. porasla za 14,5 stepeni. Junsko istraživanje Instituta za pustinjska istraživanja sa sedištem u Las Vegasu pokazuje porast broja smrtnih slučajeva usred toplotnih talasa u Južnoj Nevadi.

Nedavni izveštaj Unije zabrinutih naučnika (UCS) upozorava da će grad, ukoliko ne budu preduzete  opsežnije akcije za smanjenje emisije ugljen dioksida do kraja veka, doživeti 96 dana vrućine iznad 37,7 stepeni Celzijusa, uključujući 60 dana sa temperaturom iznad 40,5 stepeni Celzijusa godišnje.

Svaki grad ima svoje izazove u prilagođavanju klimatskim promenama, čak i oni koji su navodno navikli na velike vrućine. Ležeran i krajnje nemaran stav prema širenju grada, velikom prilivu stanovništva, (Las Vegas je  najmnogoljudniji grad u državi Nevada), doveo je do toga da visoke temperature postanu još nepodnošljivije te da prete osnovnoj funkcionalnosti Las Vegasa, piše britanski list. Neretko su ogromne gužve na bazenima ali i onesvešćivanje usled dehidriranosti.

Nevada je, podsećaju, dočekala nesmetan razvoj još od 1930-ih – to je ujedno i početak ere hlađenja domova – kada je stanovništvo počelo da se udvostručuje gotovo svake decenije uprkos ograničenosti vodenih resursa i povećane suše.

Turistički rizorti su već dugo ekonomski pokretač najvećeg grada ove države. Preko trećine radne snage ove oblasti opslužuje 40 miliona posetilaca godišnje koji se tiskaju u Las Vegas – njegove hotele, užurbane kockarnice i velike dvorane za kongresne sale.

Kako turizam raste, tako raste i stanovništvo. Tokom godina procvata pre stambene krize 2008. stotine kilometara pustinjskog pejzaža bile su popločene asfaltom i betonom koji apsorbuje toplotu, pogoršavajući efekat „ostrva toplote“. U skladu sa tim sve je više vozila na ulicama ove metropole koji povećavaju emisiju štetnih gasova i dodatno doprinose zagrevanju.

Priliv stanovništva koji je kontinuiran od 2011. doveo je i do izgradnje stambenih jedinica na nivoe bum ere. Sve su to neki od glavnih činilaca zbog kojih stručnjaci Las Vegasu predviđaju paklenu budućnost.

„Stvar je u tome što je sve u vezi Vegasa ili gozba ili glad“, kaže Tik Sagerblom, bivši državni senator, sada zvaničnik pri okrugu Klark koji upravlja Las Vegasa. „Nikad nam ne padne na pamet da se zapitamo: Kuda idemo? Šta radimo?“

Tokom letnjih meseci, kada se gradski autobusi u Las Vegasu neretko pokvare, mnogi pešaci nose suncobrane kako bi zaštitili svoju kožu, a oni bez „pokrivača“ često šetaju u senci hlada kako bi izbegli direktno izlaganje suncu što može dovesti do pregrevanja. Najsiromašniji stanovnici su najviše izloženi riziku. Ventilatori i sistemi za hlađenje mogu da spasu živote, kaže Roberts, i dodaje da „neki ljudi jednostavno nemaju sredstva da poprave svoj klima uređaj ili da kupe novi“.

Stotine beskućnika koji žive u gradu odluče se da „kampuju“ u olujnim odvodima, a ne da spavaju iznad zemlje – još jedna distopijska ironija grada koji je šire poznat po sjaju i glamuru, tvrde upućeni.  Marsi Averet (49) i njen suprug 15 sati dnevno skupljaju reciklažne proizvode.

Ali svaki dan pre polaska, oni kupuju led. Kesa puna leda dobro im posluži da rashlade glavu, kaže Marsi za Gardijan držeći u ruci bočicu vode sa sprejom za lice i vrat. Tokom razgovora nanosi balzam za usne jer su joj, kako kaže, usne konstantno suve i popucale kao posledica vrućine.

Kao i mnogi drugi gradovi koji se brzo zagrevaju širom Sjedinjenih Država, Vegas je tek nedavno počeo da razmišlja o svojoj budućnosti.

„Pravo pitanje je da li želimo mesto gde samo idemo od kuće do automobila i do naših kancelarija i nikada ne izlazimo napolje jer je prevruće?“, pita se Segerblom, bivši državni senator. „Koliko meseci u godini je to održivo?“

Rakel Liker iz Unije zabrinutih naučnika upozorila je da će produktivnost i osnovne usluge ovog dela Nevade postajati sve naglašeniji kako temperature budu u porastu – građevinski projekti će se češće zaustavljati kako bi se osigurala sigurnost radnika; policajci i poštanski radnici su takođe izloženi riziku; a pošto studije pokazuju da školarci lošije uče sa porastom temperature, nastavnici će morati da prilagode rasporede.

„Smatramo da je naša odgovornost da pronađemo inovativne načine za korišćenje manje energije i nabavku čiste energije za naša odmarališta, kaže Mark Kempbel, izvršni direktor održivosti MGM Resorts-a, koji uveliko koriste „pametne“ termostate da izbegnu hlađenje praznih soba.

Sa svoje strane, birači Nevade podržali su inicijativu koja predviđa da do 2030. dobiju 50 odsto električne energije iz obnovljivih izvora energije. Nevada je danas retka država u kojoj je smanjenje emisije ugljen dioksida postalo pitanje na kojem zajedničkim snagama rade obe partije i demokrate i republikanci.

U potrazi za većim pristupom čistim izvorima energije, država se nada da će uspeti da se suoči sa dilemom koju postavljaju sve duže i intenzivnije sezone klimatizacije zbog čega se u vazduh ispušta i više emisija štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.