Lažne vesti i njihov uticaj na borbu protiv pandemije

Upravo je pandemija korona virusa takvo vreme koje je plodno za lažne vesti kojima su proteklih dana i nedelja i građani Hrvatske svedočili. Uz medije, koji su nekad bili jedini nosilac takvih vesti, sada se lažne vesti mogu prenositi i preko raznih portala, foruma, ali i društvenih mreža.

Jedan takav status širio bi se poput oluje pa bi tako u svega nekoliko sati o nekakvoj zaveri, lažnoj vesti ili pretnji vrlo brzo bio „upozoren“ ne samo jedan grad nego i cela Hrvatska.

Anonimni izvori

Tako smo proteklih dana i nedelja svedočili raznim katastrofičnim najavama vezanim za Covid 19. Preko društvenih mreža širila se vest kako će Zagreb za manje od 24 sata biti u potpunom karantinu pozivajući sve građane da nakupuju zaliha koliko im je potrebno za nekoliko narednih dana.

Pritom se autor pozivao na anonimne izvore iz vrha Vlade RH. Bilo je i statusa o bolnicama širom Hrvatske prepunih zaraženih osoba, a o čemu županijski i nacionalni štab namerno ćute. U Istri je 29-godišnja meštanka Vrsara takođe širila lažne vesti o korona virusu, pri tome se predstavljajući kao lekarka. Javnosti je poznat i status 32-godišnjaka iz Poreča koji je u grupi „Izađimo na ulice i završimo s virusom“ pozivao na druženje na području Poreča.

„Kao i svi drugi i ja sam na društvenim mrežama pa sam videla niz takvih objava iz cele Hrvatske. Ljudi malo znaju o tome i ne treba nam puno da se dodatno uplašimo i uznemirimo. Lično me svaka takva vest dodatno plašila i uznemiravala koliko god ona bila neistinita. Međutim, u tom trenutku mozak ne radi na pravi način i čovek ne razmišlja kako bi to trebalo proveriti negde. Sve u svemu nimalo ugodna situacija“, kaže nam Snežana Katić iz Vukovara koja za sebe kaže kako je jedna obična građanka koja živi jednim normalnim životom.

Na ove lažne vesti reagovao je i ministar unutrašnjih poslova u Vladi RH Davor Božinović koji je rekao kako, nažalost, ima neodgovornih ljudi koji ovu situaciju koriste da proizvode paniku.

„Neće im uspeti. To je krivično delo. Naložio sam policiji, glavnom direktoru, da se takvim stvarima posebno pozabave još od ranije. Učinićemo doslovno sve da svakoga ko tako postupa policija pronađe i procesuira i da svaki takav bude adekvatno kažnjen“, rekao je Božinović.

Kazna u nemačkim markama

Međutim, o toj temi se očigledno tokom proteklih godina nije previše razmišljalo, pa tako širenje lažnih vesti nije krivično delo. Nekad se vodilo kao krivično delo i širenje lažnih vesti bilo je uvršteno i u Kazneni zakon. Prema sadašnjem zakonu širenje lažnih vijesti se spominje samo u Zakonu o prekršajima protiv javnog reda i mira, a o tome koliko je zakon star i nedorađen govori i to kako su kazne izražene u nemačkim markama.

„Ko izmišlja ili širi lažne vesti kojima se remeti mir i spokoj građana biće kažnjen za prekršaj novčanom kaznom u protivvrednosti domaće valute od 50 do 200 DEM ili kaznom zatvora do 30 dana“, piše o tome u zakonu.

O širenju lažnih vesti oglasilo se i Veće za elektronske medije (VEM) navodeći kako su od sredine marta primili 13 pritužbi zbog izveštavanja o korona virusu. Pri tome devet puta prijavljeno je i širenje dezinformacija i lažnih vesti, ali niti u jednom slučaju do sada nije utvrđeno kršenje zakona.

Govoreći na ovu temu za Al Jazeera Balkans, komunikacioni stručnjak Marko Rakar kaže kako je u današnje vreme nemoguće zaustaviti lažne vesti koliko god one bile uznemirujuće po građane. Kaže kako trenutno nema efikasnog načina koji bi takve vesti zaustavio ili prevenirao.

„Ako se radi takvih stvari zatvori jedan portal ili profil niknuće vrlo brzo pet drugih koje šire takve vesti i zato je to, trenutno, unapred izgubljena bitka. Međutim, činjenica je i kako se radi o sadržajima koji, posebno u ovakve krizne dane, dodatno uznemiruju građane. Deo ljudi takve vesti širi iz uverenja jer misle kako su one tačne, a deo njih jer jednostavno nisu dovoljno edukovani i stoga nisu u stanju da prepoznaju lažnu vest. Deo ih pak pronađe na nekom od profila svojih prijatelja i samim tim misli kako su one istinite“, rekao je Rakar.

Pojašnjava i kako na primer Facebook i Youtube, kao i druge društvene mreže, kontinuirano rade na suzbijanju takvih vesti, ali i da je broj ljudi koji kreiraju takve vesti višestruko veći od onih koji ih kontrolišu. Rakar kaže i kako se takvi sadržaji kontinuirano uklanjaju, ali i da je nemoguće delovati u realnom vremenu tako da dok se lažna vest uoči i ukloni šteta je već napravljena.

O problemu lažnih vesti razgovarali smo i s Draženom Živićem, pomoćnikom direktora Instituta društvenih nauka Ivom Pilarom, koji kaže kako ima niz razloga za takvo ponašanje neodgovornih pojedinaca.

Hrane se takvim stvarima

„Neki takve vesti dele radi svoje ekscentričnosti i to im iz nekog razloga, kao kod piromana koji izazove požar, izaziva zadovoljstvo. Oni se jednostavno sa takvim stvarima hrane. Imamo pak i one koji to iz nekog razloga, možda radi potrebe politike, rade namerno i smišljeno. Takvi slučajevi su puno opasniji jer ti ljudi imaju mogućnost jasnog protoka kao i kontrole represivnog aparata“, rekao je Živić.

Ukazuje isto tako i na pisanje medija koje bi, kako kaže, u vreme ovakvih kriza trebalo biti donekle drugačije. Tu posebno ističe epitete koji se koriste u izveštavanju poput „radikalno“, „strašno“, „dramatično“, „rapidno“…

„U ovakvim kriznim situacijama, koje su same po sebi jako teške, nisu nam potrebni takvi epiteti pri izveštavanju jer oni samo dodatno uznemiruju građane. Mislim kako bi se u takvim situacijama moralo više voditi računa pa čak možda angažovati i stručnjake iz tog polja kako se ljudi ne bi dodatno uznemirili. Sve to deluje na obične ljude i ‘podgreva’ nastajanje lažnih vesti“, kazao je Živić.

Na temu pojave lažnih vesti razgovarali smo i s poznatim hrvatskim sociologom Sandijem Blagonićem koji kaže kako su teorije zavere, kao i ono što se danas popularno naziva fake news, bile prisutne i puno pre nego sto su ovi pojmovi skovani.

Prema njegovim rečima one su posebno plodno tlo imale u vremenima kriza poput ove s korona virusom. Podseća kako je pandemija, koja se pojavila odmah nakon Velikog  rata 1918. godine, u nepune dve godine pobila više stanovništva nego Prvi svetski rat kao i da se za nju krivila Nemačka.

Interpretirajući pojavu španskog gripa kao nemačku osvetu za tek izgubljeni rat, novine su objavljivale podatke o podmornicama koje puštaju razorni virus. Neki su pandemiju pripisivali aspirinu, odnosno nemačkoj kompaniji Bayer koja ga je proizvodila.

Brojne mogućnosti

„Danas se samo povećala dostupnost platformi s kojih je gotovo svako u mogućnosti da bude autor kakve teorije zavere ili bar, što posebno preko društvenih mreža uzima široke razmere, njenim prenosiocem. Teorije zavere su danas, više nego pre, postale nazanemarivi kapital na političkom tržištu koji se pokazuje ne baš neozbiljnom pretnjom oslabljenim demokratskim dosezima“, kaže Blagonić.

Dodaje i kako je istraživanje objavljeno 2012. godine, koje se bavilo kontradiktornim teorijama zavere, pokazalo da pobornici teorija zavera naprosto jesu skloni da ne veruju službenim, mainstream interpretacijama.

Prema njegovim rečima pritom ne samo da veruju u vlastite, koliko toliko logički konzistentne narative, već su sa sklonošću da budu nasuprot službenih istina skloni da veruju međusobno kontradiktornim verzijama. Pritom spominje i neke konkretne i širom sveta poznate događaje poput smrti princeze Dajane ili ubistva Osame bin Ladena.

„Oni ispitanici koji su verovali da je saobraćajna nesreća u kojoj je princeza Dajana poginula zapravo planirano ubistvo bili su skloniji da veruju u kontradiktornu tvrdnju da je njena smrt inscenirana. Isto tako, oni koji su se odupirali informaciji da je Osama bin Laden ubijen u Pakistanu od strane američkih specijalaca verujući da je već ranije bio mrtav, bili su skloniji da veruju da je on, suprotno tvrdnjama službenog Vašingtona nakon ove akcije – živ“, kaže Blagonić.

Mišljenja je i kako teorije zavere čini se idu ruku pod ruku s jačanjem populizma koji, posebno u vreme kriza i posebno kada svet biva sve kompleksniji, postaje privlačan svojim jednostavnim rešenjima.

„Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju manje znanja u nekom području pokazuju veće samopouzdanje u rešavanju zadataka s tog područja koji su postavljeni pred njih od upućenijih od sebe. Potonji, svesni kompleksnosti zadatka jasnije uočavaju potencijalne prepreke na tom putu  Odatle imate Ivana Pernara, sa srednjom stručnom spremom medicinskog tehničara, koji u svojoj knjizi i kroz svoje političko delovanje nudi pojednostavljena ekonomska rešenja ili pak vlasnika Pink televizije Željka Mitrovića koji je ovih dana patentirao nekakvu napravu protiv korona virusa“, zaključio je Blagonić.