Lažni fektčekeri šire proruske dezinformacije o ratu u Ukrajini

Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu, pokrenut je kanal za proveru činjenica “War on fakes” (Rat protiv laži) na kome je objavljen članak u kojem navodno razotkrivaju tvrdnju da se protiv Rusije ne vodi informativni rat.

“Ne samo da su Ukrajinci širili laži i dezinformacije da bi prikazali ruske snage na „neprijatan način“, već su koristili i profesionalne glumce i softver za montažu da bi postavili slike mrtvih ruskih vojnika i uništenih ukrajinskih gradova”, piše u tom tekstu, prenosi Istinomer.

Navodna provera predviđa i da će se informacioni rat intenzivirati, kao i da su se holivudski producenti okupili u Poljskoj, kako bi prešli u Ukrajinu da naprave još obmanjujućih snimaka. Čak je i američki glumac Šon Pen učestvovao u pravljenju lažnjaka, tvrdi se u toj priči, koristeći snimanje dokumentarnog filma o Ukrajini kao pokriće.

“War on Fakes” za sebe tvrdi da je servis za proveru činjenica, koji secira i pobija laži, s ciljem da obezbedi objektivne informacije. Međutim, PolitiFact pokazuje da su te “provere” zapravo dezinformacije koje koriste dobro poznate tehnike ruske propagande – nelogičnosti, veliki broj tvrdnji, ponavljanja i očigledne neistine — kako bi zbunili one čitaoce koji pokušavaju da razumeju šta se zaista dešava u Ukrajini.

“War on Fakes”, naime, koristi uobičajenu strategiju ruske propagande: zbunjujućim informacijama pravi buku kojom preplavljuje čitaoce, navodeći ih da sumnjaju u zvanične izvore koji onda usred mnoštva netačnih, obmanjujućih i nadrealnih tvrdnji o ratu – više ni ne mogu da veruju u mogućnost objektivne istine.

Ovaj projekat radi sve to kroz otimanje “fektčeking” formata. Čitaoci koji se okreću proveri činjenica očekujući konačnu istinu zapravo se susreću sa obmanom.

***

Ne zna se ko konkretno stoji iza ovog veb sajta. Njegovi kreatori o sebi kažu da vode nekoliko ruskih nepolitičkih kanala na Telegramu, a nijedan autor nije imenom naveden.

Izvorni kod pokazuje da sajt održava devet korisničkih naloga: jedan pripada administratoru, dva sadrže reč “urednik“, a šest je imenovano nasumičnim slovima.

Kako bi ustanovili na koji način radi ovaj portal, novinari PolitiFacta-a pregledali su više od 380 provera koje je objavio “War on Fakes” na engleskom jeziku od marta do jula i otkrili da su puni neistina.

Neke od njih su:

Tvrdnja: Ruske snage su omogućile humanitarne koridore početkom marta i Ukrajinci su mogli bezbedno da napuste gradove koji su bili pod napadom (7. mart) To nije tačno. Ruske snage su 5. marta onemogućile da civili pobegnu iz Marijupolja, objavio je BBC. Tog dana, ukrajinske vlasti su morale da zaustave evakuaciju jer su Rusi nastavili da granatiraju grad uprkos dogovoru o prekidu vatre. I 6. marta, ruske snage su minobacačem usmrtile četvoro civila , Ukrajince koji su pokušavali da pobegnu od borbi oko Kijeva, kako je objavio The New York Times.

Tvrdnja: Nije bilo tela ukrajinskih civila na putevima u Buči nakon što su ruske snage napustile tu oblast oko 30. marta. Neko je “postavio” tela da bi lažno optužio Ruse za ubistva civila. Ove tvrdnje objavljene 4. aprila su netačne. Satelitski snimci koje je pregledao The New York Times pokazuju da su tela na ulicama Buče još od (najkasnije) 11. marta, ukazujući na to da su ih upucale ruske oružane snage i da nisu “postavljeni” nakon štp su oni napustili oblast. A od tada su se i pojavili snimci na kojima se vide Rusi koji pogubljuju civile u Buči.

Lukas Andriukaitis iz Digitalne forenzičke istraživačke laboratorije (DFRLab) istraživačkog centra Atlantskog saveta, stručnjak koji se bavi ruskim dezinformacijama i ukrajinskim konfliktom, rekao je da se “War on fakes” uklapa u sveobuhvatnu propagandu Kremlja: da ubedi publiku kako je “istina relativna” i da “možeš da konstruišeš sopstvenu istinu”.

On je takođe rekao da ovaj sajt želi da pokaže da “Rusija nije jedini krivac” za konflikt u Ukrajini, dodajući uz to i nešto relativizacije ratu koji je međunarodna zajednica osudila i ocenjujući ga kao nepravedan i neopravdan.

Mnoge od objavljenih provera pokušavaju da krivicu prebace sa Rusije na Ukrajinu i te optužbe često sadrže netačne ili obmanjujuće ocene.

Tvrdnja: Početkom marta ukrajinske snage su sprečile civile da napuste gradove koji su bili pod napadom (7. mart) Ovo je obmanjujuće. Ukrajinske vlasti su zatražile od civila da ne beže iz određenih gradova jer su zbog ruskih napada ti pokušaju bekstva bili previše opasni. Ukrajinski zvaničnici su odložili evakuaciju iz Marijupolja i stanovnicima ovog grada su rekli da se vrate u skloništa jer Rusi nisu poštovali prekid vatre, prema informacijama BBC. Ukrajinske vlasti zatražile su i od civila da ne napuštaju Irpin samo dok se sa Rusijom ne postigne dogovor o primirju (Izvor: The New York Times).

Ovo nije prvi put da se Rusija oslanja na format “fektčekinga” da bi dezinformisala javnost.

Naime, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je 2017. godine pokrenulo projekat pod nazivom Nepouzdane publikacije, kao poseban deo na svom sajtu gde će objavljivati provere činjenica. Analiza Bena Nimoa, u to vreme starijeg saradnika u Laboratoriji za digitalna forenzička istraživanja Atlantskog saveta, pokazala je da nijedna od 11 priča objavljenih u prvom mesecu publikacije Unreliable Publications nije bila verodostojna.

“Njihovi standardi za dokaze ne postoje, pogrešno su predstavljene ključne činjenice i čini se da se ne pravi razlika između laži, potencijalne netačnosti i jednostavne kritike“, napisao je svojevremeno Nimo o Nepouzdanim publikacijama.

Mediji pod ruskom kontrolom “pojačavaju” sadržaj “War on fakes”

Ruska ministarstva, ambasade, propagandisti i novinske agencije često dele sadržaj koji proizvodi “War on fakes”. Pregled PolitiFacta pokazao je da su zvanični Telegram kanali Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova zajedno podelili 29 priča “War on Fakes” između marta i jula.

Margarita Simonjan, glavna urednica RT-a, i Vladimir Solovjov, voditelj popularne nedeljne emisije na ruskoj televiziji pod državnom kontrolom, podelili su na Telegramu priče sa ovog sajta, a to je učinila i državna novinska agencija RIAN.

Ruske ambasade u Nemačkoj, Tunisu, Indoneziji i Severnoj Makedoniji takođe su koristile svoje verifikovane naloge na Fejsbuku da promovišu “War on fakes” i podele njihove priče.

Operacija “War on fakes” ima osobine koje su stručnjaci ranije pripisivali propagandi Kremlja. Istraživači istraživačkog centra RAND Corporation otkrili su da ruska propaganda nastoji da preplavi svoje čitaoce količinom i ponavljanjem, a da se pritom ne obavezuje na tačnost ili doslednost – sve karakteristike koje se mogu naći u pričama koje objavljuje i “War on fakes”.

Količina: “War on fakes” objavljuje ogroman broj “provera” o istoj temi, često sa malim varijacijama. Objavili su 21 članak o Buči, od toga pet istog dana. Takođe daju višestruke i suprotstavljene izjave u svojim pričama. Tvrdnje u četiri članka o marijupoljskom porodilištu uključivale su teze da je to vojno mesto, da nema medicinsku opremu, kao i da je to odeljenje oftalmologije.

Ponavljanje: Umesto da proizvodi originalan sadržaj, “War on fakes” često kopira delove prethodnih provera činjenica. Tekst o Buči objavljen 4. aprila podeljen je na kraće delove i objavljivan je narednih dana, dok je drugi članak od 7. aprila sakupio ranije objavljene članke.

Netačnost: Ovaj sajt (i kanal) objavljuje toliko lažnih tvrdnji da su provere činjenica često u suprotnosti jedna s drugom. U priči od 10. marta o porodilištu u Marijupolju stoji da u zgradi nike bilo trudnica i da se ne koristi kao porodilište, ali se u priči od 2. aprila pominju i “trudnice“ u “porodilištu“.

Nedoslednost: Priče daju nedosledna objašnjenja za isti događaj. Razlog zbog kojeg su ukrajinski vojnici navodno bombardovali železničku stanicu u Kramatorsku menja se iz dana u dan. Pa tako, 8. aprila objavili su da su ukrajinske snage želele „da pogode položaj naših trupa, ali je došlo do greške u nišanenju“. A 9. aprila objavljeno da su Ukrajinci napali Kramatorsk „da bi omeli masovni egzodus stanovnika iz grada kako bi ih iskoristili kao živi štit“.

Andriukaitis je rekao da projekti poput “War on fakes” služe kao izvor “alternativnih činjenica“ za ljude koji podržavaju Rusiju, a žele da izgrade svoje mišljenje o ratu. Ovi čitaoci imaju tendenciju da dolaze sa oba kraja političkog spektra, dele nepoverenje prema tradicionalnim medijima i nasedaju na teorije zavere, objasnio je Andriukaitis za PolitiFact.

On dodaje da “War on fakes” otežava svako verodostojno izveštavanje o ratu, a kako kaže, najbolji način za Ukrajince da odgovore na ovaj rat informacijama je stvaranje legitimnih informacija i nastavak “izveštavanja o tome šta se zapravo dešava na terenu“.

“Pošto imaju istinu na svojoj strani, iskreno izveštavanje je efikasna strategija koja omogućava Ukrajincima [da] imaju prednost u ovom informacionom ratu — i znatno je lakše nego da pokušavate da ubedite druge u laži”, zaključio je Andriukaitis.