Le Penovoj na crtu idu Fijon ili Žipe

On je priznao poraz i javno podržao Fransoa Fijona, bivšeg francuskog premijera i liberala i pristalicu slobodnog tržišta, koji je u prvom krugu unutarstranačkog glasanja u nedelju osvojio 44 odsto glasova. Na drugom mestu je Alen Žipe, takođe bivši premijer, sa 28,1 odsto glasova. U nedelju, 27. novembra, će u drugom krugu glasanja biti odlučeno da li će Republikance, stranku desnog centra, na predsedničkim izborima predstavljati Fijon ili Žipe. Sarkozi se sa 21,1 odsto glasova nije kvalifikovao da dalje učestvuje u izbornoj trci za predsedničkog kandidata nekadašnje stranke Unija za narodni pokret.

Pobednik unutarstranačkog glasanja Republikanaca će se najverovatnije u izbornoj trci za predsednika nadmetati sa liderkom Nacionalnog fronta Marinom le Pen. Budući da su vladajući socijalisti podeljeni i nepopularni, malo je verovatno da će kandidat levice preživeti prvi krug izbora u aprilu.

Na unutarstranačke izbore u nedelju izašlo je više od četiri miliona ljudi, što je mnogo veći broj nego što se očekivalo. Ankete javnog mnjenja ukazuju da će kandidat desnog centra pobediti u drugom krugu u maju. „Ne osećam ogorčenost, ne osećam tugu i svojoj zemlji želim najbolje“, rekao je Sarkozi u govoru u kojem je priznao poraz i najavio da se povlači iz politike.

Sarkozi se iz javnog života povukao nakon poraza na predsedničkim izborima 2012, ali se vratio dve godine kasnije da bi predvodio desni centar. Novinarima je rekao da podržava Fijona (62), čije su mu „političke odluke“, kako je rekao, bliže nego Žipeove.

Fijon je bio Sarkozijev premijer od 2007. do 2012. Anglofil, čija je supruga iz Velsa i koji obožava Margaret Tačer, rekao je da ovaj rezultat pokazuje da je na putu snažan nalet nade. On je obećao duboke tržišne reforme. U početku nije smatran favoritom, ali mu je kasnije popularnost rasla u anketama. „Poraz ne sme nikoga da porazi jer će nam svi biti potrebni. Posebno mislim na Nikolu Sarkozija, bivšeg francuskog predsednika“, rekao je Fijon.

Alen Žipe (71) je tokom većeg dela preliminarne izborne trke važio za favorita. Bivši premijer s reputacijom tehnokrate vodio je kampanju nakon terorističkih napada kao umereni akter, koji teži jedinstvu. „Prvi krug je bio iznenađenje. Sledeća nedelja ako to želite i ako ja to želim će doneti još jedno iznenađenje“, rekao je Žipe.

Nikola Sarkozi je političku karijeru započeo 1983. kao gradonačelnik pariskog predgrađa Neji-sir-Sen. Deset godina kasnije je privukao pažnju javnosti kada je lično intervenisao da se oslobode deca koja su držana kao taoci u jednoj školi. Dve naredne godine beleži uspon u karijeri i postaje desna ruka premijera Eduara Baladira kao ministar za budžet. U novom kabinetu Žaka Širaka 2002. imenovan je za ministra unutrašnjih poslova uprkos njihovim neslaganjima iz prošlosti.

Dve godine kasnije postaje ministar finansija, ali se brzo povlači s te funkcije da bi predvodio Uniju za narodni pokret (UMP). Kao ministar unutrašnjih poslova se ponovo oprobao od 2005. do 2007.

Iste godine pobeđuje na predsedničkim izborima, porazivši rivalku iz redova socijalista Segolen Rojal. Pet godina kasnije se kandiduje za drugi mandat, ali ga pobeđuje socijalista Fransoa Oland. Na političku scenu se vraća 2014. kao predsedavajući UMP-a.