Legalna akcija sa kriminalnim segmentima

Debata je održana u Novinarskom domu u Zagrebu u organizaciji Documente – Centra za suočavanje s prošlošću, a u ime REKOM mreže pomirenja.

Vesna Teršelič iz Documente – Centra za suočavanje s prošlošću je u uvodnom izlaganju istakla da „Oluja“ predstavlja polarizujuću temu, koja godinama razdvaja građane u Hrvatskoj, kao i Hrvatsku i Srbiju.

Dodala je da se dosta očekivalo od hrvatskog pravosuđa i Haškog tribunala, ali da su ta očekivanja „velikim delom izneverena“.

Teršelić je naglasila da je najava hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da će potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milošević iz Samostalne demokratske srpske stranke učestvovati 5. avgusta na proslavi 25. godišnjice „Oluje“ u Kninu, a da će ministar branitelja Tomo Medved iz Hrvatske demokratske zajednice položiti vence srpskim žrtvama u Gruborima 24. ili 25. avgusta, „jedan korak ka pomirenju“.

Saša Milošević iz Srpskog narodnog vijeća, istakao da će odlazak potpredsednika hrvatske Vlade u Knin, a ministra Medveda u Grubare biti „jako veliki događaj i moguće velika promena društvenog procesa koji nazivamo kultura sećanja“.

– Videćemo da li će hrvatsko društvo biti otvoreno da u notu slavlja doda i notu tuge, i da li će srpska strana biti spremna da „Oluju“ ne vidi samo kao egzodus Srba, već i legalnu akciju Hrvatske. „Oluja“ jeste legalna, ali mnogi segmenti su kriminalni. „Oluja“ jeste akt oslobađanja države, ali je i akt etničkog čišćenja – naglasio je Milošević.

Dr Jelena Đureinović iz Fonda za humanitarno pravo, uključila se u debatu preko video-linka iz Beograda. Istakla je da je u Srbiji, s jedne strane, na snazi ne davanje priznanja žrtvama „Oluje“, pošto nemaju status civilnih žrtava rata, a s druge strane, njihova zloupotreba u političke svrhe na dan godišnjice.

Branka Vierda iz zagrebačke Inicijative mladih za ljudska prava, govorila je o dvogodišnjem projektu Inicijative u kojem je učestvovalo više od 150 mladih koji su pisali narative, razgovarali o „Oluji“, Vukovaru…

– Njihov proces suočavanja s prošlošću tokom tog projekta bio je emotivan. Oni nose taj sram, odnosno osećaj odgovornosti iako nisu krivi za ratove – naglasila je Viedra. Jerko Bakotin, novinar Novosti, ukazao je da se „Oluja“ ne može gledati izdvojeno iz ratova devedesetih, da se ne može posmatrati bez tereta prošlosti, pa čak i dešavanja iz Drugog svetskog rata.

Viktimizacija i pobeda

Prof. dr Vjeran Pavlaković sa Odsjeka za kulturalne studije Sveučilišta u Rijeci, istakao je da je u Hrvatskoj od rata pa do danas na snazi isti narativ – viktimizacija Vukovara i pobeda koja se obeležava u Kninu. Naveo je da je Hrvatska uspela da ostvari sve svoje ciljeve, odnosno da je dobila rat i granice, da je postala članica Evropske unije i NATO-a.