Lekari odbijaju da rade pod huntom u Mjanmaru

Kako javlja dopisnik Gardijana iz Mjanmara, u dokumentu iz policijske stanice u glavnom gradu Nejpjidou navodi se da su policijski službenici koji su pretresli rezidenciju Aung San Su Ći pronašli ručne radio predajnike koji su nezakonito uvezeni i koje su bez odobrenja koristili njeni telohranitelji.

Članovi njene stranke potvrdili su da su podnete optužnice, koje povlače kaznu od maksimalno dve godine zatvora.

Državni mediji su izvestili da će nova vojna vlada istražiti ono za šta tvrdi da je „prevara“ na novembarskim izborima, na kojima je ubedljivu pobedu osvojila stranka Aung San Su Ći Nacionalna liga za demokratiju (NLD).

Predsednik Mjanmara Vin Mjint, koji je takođe priveden, optužen je za navodno kršenje zakona o virusu korona zbog toga što se sastajao sa ljudima tokom predizborne kampanje.

Ovi potezi su dodatno podstakli već prisutan bes protiv vojske, čemu svedoči i to što su, u jednom od prvih organizovanih vidova pobune protiv vojske od kada je u ponedeljak izvršen državni udar, zdravstveni radnici u 70 bolnica i medicinskih odeljenja u Nejpjidou, Jangonu i drugim gradovima saopštili da neće da rade pod vojnim režimom, optuživši vojne starešine da svoje sopstvene interese stavljaju iznad interesa običnog naroda tokom pandemije.

„Odbijamo da se povinujemo bilo kakvim naredbama nelegitimnog vojnog režima koji je pokazao da nema nikakvog obzira prema našim siromašnim pacijentima“, naveli su organizatori. Fejsbuk stranica koja koordinira kampanju prikupila je gotovo 150.000 pratilaca u samo 24 sata.

„Ovaj pokret neće biti obustavljen sve dok izabrana vlada ne bude ponovo vraćena. Uznemiren sam zbog toga što sam odvojen od mojih pacijenata, ali ipak ne žalim jer znam da sam učinio sve što mogu da pomognem u borbi protiv pandemije“, rekao je za Gardijan Kjau, hirurg iz opšte bolnice u distriktu Zapadni Jangon, koji se pridružio štrajku.

On kaže da je dao otkaz u vladinoj bolnici u kojoj je radio, i da doktori sada leče pacijente u svojim kućama i u privatnim klinikama.

Nije bilo izveštaja o uličnim demonstracijama protiv vojske, ali primetno je da nezadovoljstvo tinja među ljudima koji su decenijama živeli pod represivnim vojnim režimom.

U sredu uveče, udarci u šerpe i poklopce odjekivali su širom Jangona, kada su ljudi izašli na terase i prozore u znak simboličnog protesta protiv vojske.

Na društvenim mrežama mnogi su stavili crvene profilne slike kako bi iskazali lojalnost Aung San Su Ći, koja je blizu 15 godina provela u pritvoru zbog toga što je vodila kampanju protiv vojne uprave, pre nego što je puštena na slobodu 2010.

Većina stanovnika Mjanmara je smatra za heroinu demokratije, uprkos međunarodnim osudama zbog tretmana manjinskih Rohinđa.

NLD je zatražila da Aung San Su Ći bude puštena na slobodu i pozvala vojsku da prizna rezultate novembarskih izbora na kojima je odnela ubedljivu pobedu.

Vojska je privela liderku Mjanmara u ponedeljak rano ujutro, nekoliko sati pre otvaranja parlamenta, i optužuje NLD za izbornu prevaru, što je tvrdnja koju su posmatrači odbacili kao neosnovanu.

Ona je od tada navodno u kućnom pritvoru.

U medijima su se pojavili izveštaji da je u sredu prošle nedelje Međunarodni monetarni fond poslao 350 miliona dolara vladi Mjanmara, u okviru paketa pomoći namenjenog borbi zemlje protiv pandemije virusa korona, a samo nekoliko dana kasnije vojska je izvršila državni udar i generali su prigrabili vlast.

Iz međunarodne zajednice stigle su brojne osude postupaka vojske i pozivi da oni koji su privedeni budu oslobođeni, ali, na sednici Saveta bezbednosti UN Kina i Rusija su blokirale usvajanje saopštenja kojim se osuđuje puč, dok su Indija i Vijetnam bili uzdržani.

Kina i Rusija su već jednom osujetile pokušaje da se izvrši pritisak na Mjanmar zbog zločina počinjenih protiv Rohinđa 2017, kada je 700.000 njih bilo primorano da pobegne u Bangladeš.

„Vojska nas je ubijala, silovala naše sestre i majke, spaljivala naša sela. Kako je moguće da budemo bezbedni pod njihovom upravom“, rekao je za agenciju AP Kin Maung, lider Udruženja mladih Rohinđa u izbegličkim kampovima u distriktu Koks bazar u Bangladešu. Luj Šarbono, direktor za UN pri Hjuman rajts voču, upozorio je da će to što Savet bezbednosti nije prihvatio osudu vojske ohrabriti njene lidere da „imaju osećaj da mogu da učestvuju u užasnim zloupotrebama a da plate malu ili nikakvu cenu“.