Foto: FoNet/AP (Arhivska fotografij)Lekari i medicinske sestre u sarajevskim domovima zdravlja odbijaju da pruže pomoć migrantima i izbeglicama, a policajci imaju naredbu da migrantima ne sme biti dozvoljeno okupljanje u većim grupama u gradu, ispričala je Klix.ba volonterka koja svakodnevno pomaže stotinama osoba, a koja želi da bude anonimna.
Kao najveći problem migranata i izbeglica, kojih kako kaže u glavnom gradu Bosne i Hercegovine trenutno ima oko hiljadu, ističe nepružanje zdravstvene zaštite onima kojima je hitno potrebna i koji na nju imaju zakonsko pravo.
Volonterka ističe da su zaposleni Doma zdravlja Vrazova u četiri slučaja odbili pružiti pomoć, pa čak i jednom detetu.
„Oni prema Zakonu o azilu imaju pravo na pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti što je vrlo jasno definisano. Dom zdravlje Vrazova nas je odbio četiri puta kada smo doveli ljude od kojih je jedna osoba bila dete, a druga u veoma teškom stanju. Isto nam se dešavalo često u Domu zdravlja na Ilidži. Odbijaju nas bez ikakve osnove. Ne traže ni dokumente. Samo kažu da ih ne žele primiti. U Domu zdravlja Stari Grad sestra nam je rekla da joj je direktorka rekla da više ne mogu primati izbglice“, govori volonterka čiji je identitet poznat redakciji.
Ona ističe da su to samovoljne odluke lekara i sestara.
„To je veliki problem jer oni ne mogu ići u bolnice s obzirom da je Ministarstvo bezbednosti BiH zabranilo bolnicama da ih prime, izuzev ako neko plaća za njih. Prema tome, sutra možete imati čoveka koji ima zaraznu bolest, a u Domu zdravlja ne žele ni da ga pogledaju.“
Treba istaći da svi lekari i medicinske sestre ne postupaju isto što potvrđuje podatak da se odluke o primanju pacijenata donose samovoljno.
„Srećom ima doktora i sestara koji su jako dobri i s njima nema nikakvih problema. Ali nikada ne znamo kakvo će biti raspoloženja doktora ili sestre i šta će uraditi.“
Na pitanje da li su prijavljeni slučajevi odbijanja medicinske pomoći, odgovor je da su svi razgovori sa zaposlenim Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je nadležno za azilante, beskorisni.
„Po Zakonu piše da tražilac ima pravo na lečenje. Sve je jasno. Mi od jutros vodamo dete od dve godine koje povraća. Morali smo da se svađamo da bi ga na kraju primili u Vrazovoj, jer je sekretarica direktora bila raspoložena i rekla da pomognu“, rekla je volonterka.
Ona je rekla da se u Sarajevu nalazi oko 1.000 migranata i izbeglica koji se nalaze na području svih gradskih opština.
„Spavaju na ulicama, parkovima… Policajci na terenu su zaista korektni i rekli su nam da im je često neprijatno što moraju terati migrante ako se okupe u većim grupama na jednom mestu, ali da samo slede naredbe.“
Porodice sa decom smeštene su u nekoliko sarajevskih hostela i motela što finansira UNHCR i Međunarodna organizacija za izbeglice (IOM).
„Daju im jedan obrok dnevno. Kada smo ih pitali zašto nemaju više obroka, ipak su to porodice s nekoliko dece, iz UNHCR su rekli da nemaju novca. Zamislite da UNHCR nema novca, a volonteri u Sarajevu imaju. Mi im donosimo obroke“, rekla je volonterka.
U popodnevnim satima, volonteri su spremali ručak za nekoliko desetina migranata koji se svakodnevno u određeno vreme okupljaju ispred Železničke stanice u Sarajevu. Na mestu gde ih svaki dan čeka besplatan ručak i večera odnosno iftar za one koji poste tokom meseca ramazana. (kraj) js 18:24SARAJEVO, 30. maj 2018. (FoNet) – Lekari i medicinske sestre u sarajevskim domovima zdravlja odbijaju da pruže pomoć migrantima i izbeglicama, a policajci imaju naredbu da migrantima ne sme biti dozvoljeno okupljanje u većim grupama u gradu, ispričala je Klix.ba volonterka koja svakodnevno pomaže stotinama osoba, a koja želi da bude anonimna.
Kao najveći problem migranata i izbeglica, kojih kako kaže u glavnom gradu Bosne i Hercegovine trenutno ima oko hiljadu, ističe nepružanje zdravstvene zaštite onima kojima je hitno potrebna i koji na nju imaju zakonsko pravo.
Volonterka ističe da su zaposleni Doma zdravlja Vrazova u četiri slučaja odbili pružiti pomoć, pa čak i jednom detetu.
„Oni prema Zakonu o azilu imaju pravo na pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti što je vrlo jasno definisano. Dom zdravlje Vrazova nas je odbio četiri puta kada smo doveli ljude od kojih je jedna osoba bila dete, a druga u veoma teškom stanju. Isto nam se dešavalo često u Domu zdravlja na Ilidži. Odbijaju nas bez ikakve osnove. Ne traže ni dokumente. Samo kažu da ih ne žele primiti. U Domu zdravlja Stari Grad sestra nam je rekla da joj je direktorka rekla da više ne mogu primati izbglice“, govori volonterka čiji je identitet poznat redakciji.
Ona ističe da su to samovoljne odluke lekara i sestara.
„To je veliki problem jer oni ne mogu ići u bolnice s obzirom da je Ministarstvo bezbednosti BiH zabranilo bolnicama da ih prime, izuzev ako neko plaća za njih. Prema tome, sutra možete imati čoveka koji ima zaraznu bolest, a u Domu zdravlja ne žele ni da ga pogledaju.“
Treba istaći da svi lekari i medicinske sestre ne postupaju isto što potvrđuje podatak da se odluke o primanju pacijenata donose samovoljno.
„Srećom ima doktora i sestara koji su jako dobri i s njima nema nikakvih problema. Ali nikada ne znamo kakvo će biti raspoloženja doktora ili sestre i šta će uraditi.“
Na pitanje da li su prijavljeni slučajevi odbijanja medicinske pomoći, odgovor je da su svi razgovori sa zaposlenim Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je nadležno za azilante, beskorisni.
„Po Zakonu piše da tražilac ima pravo na lečenje. Sve je jasno. Mi od jutros vodamo dete od dve godine koje povraća. Morali smo da se svađamo da bi ga na kraju primili u Vrazovoj, jer je sekretarica direktora bila raspoložena i rekla da pomognu“, rekla je volonterka.
Ona je rekla da se u Sarajevu nalazi oko 1.000 migranata i izbeglica koji se nalaze na području svih gradskih opština.
„Spavaju na ulicama, parkovima… Policajci na terenu su zaista korektni i rekli su nam da im je često neprijatno što moraju terati migrante ako se okupe u većim grupama na jednom mestu, ali da samo slede naredbe.“
Porodice sa decom smeštene su u nekoliko sarajevskih hostela i motela što finansira UNHCR i Međunarodna organizacija za izbeglice (IOM).
„Daju im jedan obrok dnevno. Kada smo ih pitali zašto nemaju više obroka, ipak su to porodice s nekoliko dece, iz UNHCR su rekli da nemaju novca. Zamislite da UNHCR nema novca, a volonteri u Sarajevu imaju. Mi im donosimo obroke“, rekla je volonterka.
U popodnevnim satima, volonteri su spremali ručak za nekoliko desetina migranata koji se svakodnevno u određeno vreme okupljaju ispred Železničke stanice u Sarajevu. Na mestu gde ih svaki dan čeka besplatan ručak i večera odnosno iftar za one koji poste tokom meseca ramazana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
