Lekarke u nemačkim bolnicama: Diskriminacija i mobing

„Kada dobijete decu, ovde više nećete biti od koristi.“ To je samo jedan od brojnih komentara nadređenih sa kojima se suočavaju lekarke, pokazuje studija Univerziteta u Getingenu o rodnoj diskriminaciji u bolnicama. Autorke studije, Margarete Bos i Mari Riter, otkrile su da je gotovo 30 odsto lekarki u univerzitetskim bolnicama u Nemačkoj doživelo neku vrstu diskriminacije zato što bi mogle da budu ili već jesu majke.

„Ozbiljnost iskustava koja su prijavljena pokazuje da se ne čini ništa protiv te vrste diskriminacije. Nadređeni mogu tako nešto da izjavljuju bez ikakvog straha od posledica“, tvrdi Riter.

Diskriminacija zbog trudnoće

Lekarkama koje već imaju porodicu često je teško da rade u bolnicama. Jedna od njih je i Eva-Marija Lebtig, koja se borila sa svojim bivšim poslodavcem da može da nastavi da radi u operacionoj sali i tokom trudnoće. U tome je uspela, ali je ipak platila visoku cenu.

„Počela sam da doživljavam mobing na svom odeljenju. U početku je sve bilo veoma suptilno – ne pozdravljaju vas kada vas ujutru sretnu, prevrću očima kad vas vide. Počeli su i da mi uskraćuju informacije važne za brigu o mojim pacijentima.“
Trudnoća, porodica i karijera u medicini? Veliki izazov za žene u NemačkojTrudnoća, porodica i karijera u medicini? Veliki izazov za žene u Nemačkoj

U početku je mislila da to može da podnese. „Bilo je veoma problematično to što me tretiraju pre svega kao trudnicu. Kad se sada setim, mislim da je rukovodstvo htelo da ja pristanem da mi se zabrani da radim. To je želelo i glavno odeljenje“, kaže dr. Lebtig dok danas sedi u svojoj privatnoj ordinaciji za estetsku hirurgiju u Berlinu. Nakon takvih iskustava, ona je napustila bolnicu i danas se, umesto operacija želuca, bavi estetskim zahvatima.

Mnoge lekarke pokušavaju da izbegnu da prestanu da rade tokom trudnoće, jer se to često pokaže kao ubica karijere. Prema studiji lekarskog udruženja „Marburger Bund“, poslodavci su u 46 odsto slučajeva lekarkama zabranili da rade onda kada su zatrudnele. Za te žene, koje su u tom trenutku često još uvek u fazi školovanja, to znači da ne mogu da završe specijalizaciju, da gube hirurške veštine i tako se degradiraju na kancelarijski poslove.

Degradacija kvalifikovanih radnika

Reforma Zakona o zaštiti materinstva iz 2018. to nije promenila, iako su, prema tom zakonu, poslodavci dužni da, nakon što ih zaposlena obavesti o trudnoći, izvrše procenu rizika radnog mesta i „u skladu s procenom rizika odrede potrebne zaštitne mere“. Po zakonu bi potom trebalo da im se ponudi „prilagođavanje uslova rada“, ali za skoro polovinu trudnica u bolnicama to se uopšte ne radi ili se sprovodi bez uspeha.

Predsednica udruženja „Marburger Bund“, Suzane Jona kaže da je to „gubljenje medicinske radne snage“. Naravno, onim lekarkama koje žele da smanje rad zbog trudnoće treba dati priliku da to i učine, kaže, „ali zabraniti rad onima koje žele da nastave da rade i čija trudnoća nije komplikovana – to je degradiranje kvalifikovanih radnika, a oni su nam hitno potrebni. To je loše za brigu o pacijentima i loše za karijeru doktora. Za to nema opravdanja.“

Opšta zabrana može biti diskriminacija

Sprovođenje Zakona o zaštiti materinstva niko ne kontroliše. U odgovoru na zahtev novinara nemačkog javnog servisa SWR, nadležno Savezno ministarstvo za porodicu odgovara da onaj ko je diskriminisan može da se obrati Saveznoj agenciji za borbu protiv diskriminacije kako bi dobio odgovarajući savet.

I Savezna poverenica za borbu protiv diskriminacije Ferda Ataman kritikuje to što se u bolnicama do te mere zanemaruje Zakon o zaštiti materinstva: „Ako uvedete potpunu zabranu rada jer neko zatrudni, onda to može da bude diskriminacija. Zakon zabranjuje taj oblik diskriminacije i žene sada same moraju protiv toga da se bore.“

Međutim, malo je verovatno da će žena sama da tuži poslodavca da bi ostvarila svoja prava. „To znači da nam je potreban zakon koji je lakši za primenu i koji u potpunosti štiti materinstvo, štiti trudnoću i štiti od diskriminacije“, ukazuje Ataman.

Za lekarke – ugovori na određeno vreme

Za lekarke i studentkinje medicine na klinikama postoji još jedan faktor koji retko izaziva pobunu: ugovori o radu na određeno vreme. Novinari SWR-a prikupili su javno objavljene podatke iz svih univerzitetskih bolnica u Nemačkoj.

Od ukupno 6.118 stalnih radnih mesta, na muškarce otpada 3.549, a na žene skoro hiljadu manje: 2.568. Ugovori na određeno vreme se većinom daju ženama, a pritom su dva pola otprilike podjednako zastupljena u ukupnom broju zaposlenih.

Lekarka Maja Nithard pokrenula je projekat pod imenom „OpidS“ i bori se da trudnoća i majčinstvo više ne moraju da znače i prekid karijere. Sastavila je svojevrsnu „pozitivnu listu“ u kojoj je navedeno više od 40 hirurških aktivnosti koje su bezbedne i za trudnice ako se preduzmu neophodne mere zaštite.

Sve veći nedostatak kvalifikovane radne snage

„Reč je o opasnostima koje se javljaju u svakodnevnom medicinskom poslu. To pogađa sve lekarke, a ne samo one na hirurgiji. Važno je uzeti u obzir napredak medicine. Zakon o zaštiti materinstva datira iz 1952. godine, a otada se u medicini mnogo toga dogodilo“, podseća dr. Nithard.

Žene su većina na studijima medicine: 65 odsto. Prema proračunima nezavisnog ekonomskog instituta „Wifor“, na tržištu rada već sada nedostaje 5.000 hirurga, a do 2035. moglo bi da ih nedostaje čak 15.000. Ako ta struka ne postane privlačnija za žene, njihov procenat će u budućnosti biti manji. To će dodatno pogoršati problem nedostatka kvalifikovanih stručnjaka.