Lekcije ebole za borbu protiv korone 1Foto: EPA-EFE/IAN LANGSDON

Demokratska Republika Kongo (DRK) obeležiće 12. aprila 42 dana od kada je poslednja osoba testirana pozitivno na ebolu puštena iz bolnice.

Taj datum je značajna prekretnica. Odnosi se na dvostruko veći period inkubacije virusa od 21 dan koji je Svetska zdravstvena organizacija propisala kao dan završetka epidemije.

Ako sve prođe kako treba, biće to značajan preokret za DRK i svedočanstvo hrabrosti i predanosti zdravstvenih radnika, od kojih su neki izgubili svoje živote lečeći bolesne.

Uspeh DRK u borbi protiv ebole u senci je činjenice da je tokom tog perioda približno dvostruko više ljudi umrlo od epidemije morbila koja se mogla sprečiti.

Jedna suštinska lekcija za donosioce političkih odluka koji se suočavaju sa najvećom svetskom zdravstvenom krizom u ovom veku jeste da oni moraju učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi sprečili da se preopterećeni zdravstveni sistemi bore istovremeno sa dve epidemije.

Krvoproliće i sukobi tokom brutalnog građanskog rata pogoršavali su izazov sa kojim se suočavala DRK dok se borila sa epidemijom ebole i malih boginja.

Država je iskusila velike probleme sa imunizacijom stanovništva protiv bolesti koje su izlečive. Našla se u zdravstvenoj borbi na više frontova kada joj je očajnički bilo potrebno da prikupi sva raspoloživa sredstva u borbi protiv velike pretnje.

Možda kovid-19 nije uzeo maha u mnogim najsiromašnijim zemljama sveta ali ne smemo se zavaravati da će toplije vremenske prilike ili mlađa demografska slika umanjiti uticaj ove epidemije. Potencijal za umiranje i poremećaje izraženiji je nego u bogatijim zemljama koje je virus najteže pogodio.

Ipak, prisustvo dve značajne zdravstvene pretnje istovremeno pokazalo nam je kako da sprečimo najgori scenario.

Naš prvi prioritet jeste da sačuvamo aktuelne programe imunizacije – za morbile, poliomijelitis ili bilo koju drugu bolest za koju je dostupna vakcina, jer je to od presudnog značaja kako bi se održao imunitet stanovništva i sprečio nepotrebni odliv oskudnih zdravstvenih resursa. Zatim, moramo biti spremniji.

Mnoge organizacije, uključujući Gavi, Savez za vakcine čija sam ja predsednica, stavile su na raspolaganju sredstva – od 200 do 300 miliona dolara u slučaju Gavi – kako bi pomogli najsiromašnijim zdravstvenim sistemima u svetu da pojačaju aktivnosti nadgledanja, ulože u testiranje, nabave zaštitnu opremu i obuče zdravstvene radnike.

I tehnologija igra ulogu: i pored opravdanih briga u vezi sa privatnošću, neke zemlje uvode aplikacije za praćenje – relativno jeftin i efikasan način za smanjenje širenja virusa. Afrika koristi i bespilotne letelice za distribuciju vakcina, zaštitne opreme i drugih vitalnih potrepština u udaljena područja.

Socijalno distanciranje usporiće širenje kovida-19, ali neće odneti pobedu u ratu.

Naša najveća nada je pronalaženje vakcine. Iako je u opticaju 41 moguće rešenje za vakcinu moramo učiti i iz grešaka iz prošlosti. Isuviše često su vlade znale da „zaplene“ vakcine proizvedene u njihovim zemljama. Moramo osigurati da kada efikasna vakcina postane dostupna ona bude na raspolaganju svima kojima je potrebna, a ne samo da bogati budu srećnici.

Postoje načini da se izbegne nepravedna distribucija vakcina. Gavi, koji nabavlja i distribuira vakcine za 60 odsto dece sveta po pristupačnim cenama, redovno koristi inovativne mehanizme kao što je Međunarodno finansijsko telo za imunizaciju, naprednu tržišnu posvećenost i naprednu kupovinu da bi podstakao proizvodnju i isporuku vakcina.

U slučaju ebole, Gavi je stvorio podsticaje za Merk da skladišti eksperimentalnu vakcinu za ebolu koja je potom stavljena na raspolaganje SZO, odakle je zatim dostavljena DRK.

Na taj način se takođe mogu podstaći proizvodnja, obim i pravična globalna distribucija vakcine za kovid-19.

Siromašne države u Africi i drugde možda nisu u stanju da se same izbore sa zdravstvenim i ekonomskim posledicama ove pandemije na svom tlu. Globalni napori koji se trenutno sprovode su nužni jer kovid-19 ne poznaje granice. Nijedna država nije bezbedna ako svaka zemlja nije bezbedna.

Još nismo blizu početka kraja krize sa kovidom 19. Moramo iskoristiti dragoceno vreme koje imamo da pojačamo naše najslabije zdravstvene sisteme i ekonomije. Jačanje naše odbrane nije dovoljno. Moramo krenuti u ofanzivu tako što ćemo za najviši prioritet postaviti – razvoj i globalnu distribuciju vakcine.

Autorka je predsednica upravnog odbora Saveza za vakcine Gavi

Copyright: Project Syndicate, 2020.

www.project-syndicate.org

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari