Leopardi za Ukrajinu – od euforije do očaja

Odluka Berlina je rezultat višemesečnog lobiranja Kijeva, Varšave, Londona i mnogih drugih. Do tada je predsednik Zelenski često govorio o potrebi Ukrajine za najmanje 500 zapadnih tenkova, iako su Ukrajinci bili veoma zadovoljni sa obećanih 300 koje je trebalo da obezbedi tzv. velika Leopard koalicija od 15 zemalja.

Nedugo nakon nemačkog obećanja, počeli su problemi

Ali onda su počeli problemi. Zemlje koje su, brzo se ispostavilo da su bile previše bezbrižne, obećale desetine Leopard 2 odjednom su počele da smanjuju broj.

Tako je Španija, koja je u junu bila lider u ideji slanja Leoparda 2 u Ukrajinu, sa prvobitno pomenutih 53 Leoparda 2A4, sada došla na svega četiri do šest, uz obećanje da će na vreme poslati još toliko. Madrid je ponudio da ukrajinske posade obučavaju dva i po meseca, a za to vreme će pripremiti tenkove za isporuku.

Helsinki je bio jedan od najglasnijih zagovornika slanja Leoparda 2 u Ukrajinu, a kada je Berlin popustio, finska premijerka Sana Marin izjavila je 13. februara da nije doneta odluka o doniranju tenkova Ukrajini.

Iako tamošnja vojska u ratnoj rezervi ima 100 operativnih Leoparda 2A6 i još 100 Leoparda 2A4, premijer Marin je objasnio da Finska još nije primljena u NATO alijansu, pa su joj svi ti tenkovi potrebni.

Posle odluke Nemačke, Norvežani su se „setili” da se graniče sa Rusijom

Slično je postupio i Oslo, koji se, nakon što je Berlin dozvolio reeksport, „setio” da se graniči sa Rusijom, pa je norveški ministar odbrane Bjorn Arild Gram 31. januara izjavio da njihova donacija ne može biti velika, ali da će požuriti da odobrenje za donaciju će Ukrajinci stići do kraja marta. Tada nije želeo da govori o brojkama, ali se kasnije saznalo da će Norveška donirati 8 Leopard 2A4NO.

Na kraju, od svih skandinavskih zemalja, Švedska je bila „najviše ogorčena“ najavom donacije 10 tenkova Stridsvagn 122 (lokalni derivat Leoparda 2A5).

I da skratimo spisak svih donatora koji su najavili desetine tenkova pa odustali, da pomenemo Poljsku. Varšava je bila daleko najglasnija u pritisku na Berlin. Čak su najavili da će isporučiti Leopard 2 bez nemačke licence.

Poljaci su se tukli u prsa i shvatili da su se zaleteli

Istovremeno su izrazili spremnost da doniraju sve Leopard 2A4 i sve modernizovane Leopard 2PL, pa bi poljska donacija bila čak 142 tenka (137 Leopard 2A4 i 5 Leopard 2PL).

Odmah nakon što je Berlin dozvolio reeksport u Varšavi, shvatili su da su zapali u velike nevolje, pa su najviši poljski zvaničnici u javnim nastupima počeli da nabrajaju sve što je Poljska poklonila Ukrajini, a kako bi smanjili negativan utisak da će im dati samo 14 Leopard 2A4.

Sve u svemu, ni polovina od prvobitno obećanih 300. Stoga ne čudi što je 17. februara generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg javno pozvao sve donatore da ispune obećanja Kijevu i poklone najavljeni Leopard 2 što pre Jer problem nisu samo količine već i brzina isporuke. A što postaje malo teže do maja i kasnije. E, to, između ostalog, otvara mogućnost Rusima da prolećnu ofanzivu produže do leta.

„Tajna“ poslednje figure

Prema aktuelnim najavama, daleko najvrednija donacija Ukrajini će doći iz Nemačke – 18 Leopard 2A6. Ne samo po veličini, već pre svega po kvalitetu. Zato što se „tajna” kvaliteta Leoparda 2 „skriva” u poslednjem broju, onom iza slova A. Što je broj veći, to je kvalitet tenka veći. I to ne malo, već značajno. Dakle, Leopard 2A7 je skoro potpuno drugačiji tenk u poređenju sa Leopard 2A4.

Leopard 2 razvijen je sedamdesetih godina prošlog veka, a prvi serijski primerci isporučeni su 1979. godine. Već tada, sa glatkim topom od 120 mm i višeslojnim oklopom, bio je među pet najboljih tenkova na svetu. Da bi tako i ostalo, Kraus-Mafei Vegman i nemačka vojska su ga stalno modernizovali.

Prva verzija na kojoj su napravljena značajna poboljšanja bila je A4, koja se proizvodila od 1985. do 1992. godine. U to vreme Leopard 2A4 je bio moćan tenk, ali danas je zastareo. Stoga ne čudi što ih je većina korisnika sačuvala u ratnom rezervatu ili ih u potpunosti otpisala. Sada se Ukrajini uglavnom nude ovi zastareli A4.

Problem sa oklopom

Najslabija karakteristika Leoparda 2A4 je njegova oklopna zaštita. Iako je oklop višeslojni, on više ne može da se nosi sa najnovijim ruskim potkalibarskim penetratorima ispaljenim iz topova kalibra 125 mm, niti sa kumulativnim bojevim glavama najnovijih ruskih protivoklopnih raketa. Postoje opcije modernizacije (poljski Leopard 2PL ili švajcarski Pz 87 VE), ali za to su potrebni i novac i vreme.

Nemačka vojska je bila svesna ovog problema, pa je razvila verziju A5 sa Kraus-Mafei Vegmanom, čije su isporuke počele 1995. godine. Ova verzija je dobila prepoznatljiv šiljasti oblik prednjeg dela kupole.

Svrha iskošenja ploča na prednjoj strani kupole je dodatno povećanje zaštite, jer se očekuje da potkalibarski penetratori i projektile sa kumulativnim bojevim glavama koje pogađaju taj deo treba da imaju značajnu tendenciju odbijanja (rikošeta), što smanjuje njihovu efikasnost.

Kraus-Mafei Vegman je u promotivnoj kampanji za strane kupce tvrdio da je nivo oklopne zaštite Leoparda 2A5 jednak nivou oklopne zaštite britanskog Čelendžera 2 i samo nešto slabiji od američkog Abramsa M1A2 sa pločama od osiromašenog uranijuma.

U ratnim uslovima u Ukrajini, to bi značilo da bi se Rusi potrudili da unište Leopard 2A5. Kao što smo već pomenuli, do sada je samo Švedska pokazala spremnost da isporuči tu verziju.

Leopard 2A6 teče krv u ruskim venama

Nemačka (18) i Portugal (3) najavile su isporuku tenkova Leopard 2A6. To je tenk koji ledi krv u žilama Rusa. Pored toga što ima nivo oklopne zaštite kao u verziji A5, opremljen je i do nedavno najboljim tenkovskim topom na svetu.

Za A6, nemačka kompanija Rheinmetall razvila je top od 120 mm sa dužinom cevi od 55 kalibara (6600 mm). Svi Leopard 2 pre A6 bili su naoružani topom od 120 mm sa dužinom cevi od 44 kalibra (5280 mm). Duža cev povećala je borbene kvalitete tenka tako da A6 može da uništi sve ruske tenkove na daljinama većim od 2000 metara. Ovo je više nego dovoljno u ukrajinskim uslovima.

Mogu li ukrajinski mostovi da izdrže takvu masu?

Za Ukrajince bi najveći problem mogla biti činjenica da su sva ova poboljšanja podigla masu sa početnih 55 tona Leoparda 2A4 na čak 62,4 tone A6. Zbog toga se ukupna masa kamiona i labuda tokom transporta penje i preko 100 tona. Stoga ne čudi što se stručna javnost pita koliko ukrajinskih mostova može da izdrži tako veliku masu.

Što se tiče mobilnosti, svi Leopardi 2 opremljeni su odličnim dizel motorima nemačke kompanije MTU snage 1500 KS. Ovo je dovoljno za postizanje maksimalne brzine od oko 70 km/h na dobrom putu. Iako masa prelazi 60 tona, A6 ima odličnu pokretljivost na mekom terenu. Zato što je njegov specifični pritisak na tlo samo 0,89 kg/cm2. Poređenja radi, specifični pritisak na tlo znatno lakšeg ruskog T-90 (46,5 tona) je manje povoljnih 0,94 kg/cm2, piše Mario Galić za zagrebački portal Index.