Rat u Ukrajini verovatno će trajati duže nego što je to iko pretpostavljao, uključujući rusku javnost koja želi brzu pobedi, i zapad koji bi hteo okončanje sukoba sa što boljim uslovima za ukrajinsku stranu. On bi mogao da se pretvori u „rat iscrpljivanja“.
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio da će rat u Ukrajini biti „dug proces“, što ukazuje da se vrh Kremlja priprema za trajniju vojnu konfrontaciju. Na ukrajinskoj strani formiraju se još drastičnija očekivanja. Ukrajincima se savetuje da žive tako kao da rat neće nikad završiti.
Politički analitičar Stanislav Belkovski veruje da će „specijalna operacija“, kao rat između Rusije i Zapada, da se završi za nekoliko godina, „kad Putin, iz ovog ili onog razloga, ode sa vlasti, a tada će doći njegov kolektivni naslednik, objaviti primirje i počeće traženje puteva ka miru“.
LEND-LEASE: Razume se da je snabdevanje naoružanjem osnov za vođenje dugotrajnog rata. Prema nedavnim navodima Njujork tajmsa, dve trećine zemalja članica NATO iscrpile su svoje zalihe oružja za snabdevanje Ukrajine, ali ovo se odnosi na male zemlje u NATO, dok su među preostalim zemljama glavni saveznici Kijeva, Francuska, Nemačka, Italija i Holandija.
Glavni snabdevač naoružanja su SAD. One su usvojile zakon lend-lease, koji otvara put za nabavku i proizvodnju svih potrebnih sistema naoružanja. Taj zakon je poznat iz vremena Drugog svetskog rata, na osnovu kog su SAD isporučivale oružje Sovjetima, Britancima i drugim zemljama. Neke zemlje antihitlerovske koalicije jednostavno nisu ni imale vojne fabrike, nisu proizvodile nikakvo oružje.
Ukrajinski predstavnici intenzivno razgovaraju s NATO o povećanju obima isporuka naoružanja. Stoltenberg je obećao da NATO ulaže sve napore i uključuje sva raspoloživa sredstva da se obim pomoći ne samo da ne smanji, već i da raste. Zemlje NATO obavljaju reviziju i inspekciju sveg naoružanja i municije kako bi u magacinima pronašle ostatke koji mogu da se prebace u Ukrajinu. Stoltenberg je rekao da NATO pregovara o dugoročnim ugovorima sa najvećim svetskim proizvođačima oružja.
JEDAN DAN U UKRAJINI KAO MESEC DANA U AVGANISTANU: Problemi ipak postoje jer se ni Zapad nije skoro sretao sa vojnim operacijama ovakvog obima. Poslednji rat u kome je učestvovala vojska zemalja NATO – rat u Avganistanu – potpuno je neuporediv po razmerama sa aktuelnim sukobom u Ukrajini, tvrde stručnjaci. „Jedan dan u Ukrajini je kao mesec ili više u Avganistanu“, naveo je vojni ekspert Saveta Evrope Kamil Grand.
Ovog leta, u borbama na istoku Ukrajine, oružane snage Ukrajine ispaljivale su dnevno po 6.000 do 7.000 granata, aktivno koristeći protivvazdušno oružje u pozadini stalnih raketnih napada iz Rusije. Poređenja radi, SAD proizvedu samo 15.000 artiljerijskih granata mesečno.
Ključni razlog za brzo iscrpljivanje zaliha municije u većini zemalja NATO, smatraju stručnjaci, jeste značajno smanjenje vojnih budžeta većine evropskih zemalja, koje je usledilo nakon završetka Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza. Paradoksalno je da ruskoj vojsci više problema zadaje dotrajalo sovjetsko naoružanje, nego savremeno oružje koje ukrajinskim snagama dostavljaju zapadne države.
U svojim dopunskim informacijama o jednom od najtežih ruskih gubotaka u dosadašnjem sukobu, potapanju komandnog broda ruske Crnomorske flote, krstarice Moskva, ukrajinska vojska je navela da se koristila starim sovjetskim radarskim sistemom i raketama Neptun. Jedna od takvih sistema je Točka-U koji je razvijen još dalekih 1970-ih, a postao je glavni raketni sistem kratkog dometa (do 120 km) sovjetske armije 1980-ih godina. Iako danas njegove karakteristike više ne ispunjavaju zahteve modernog ratovanja, ali ukrajinske snage su primorane da koriste sve što im je na raspolaganju, pa i ovo naoružanje.
Ruska protivvazdušna odbrana oborila je skoro 200 ovih raketa, ali nekoliko desetina je našlo svoj put do ciljeva, što je nanelo značajne štete i stvorilo problem ruskoj komandi. Na ruskoj strani sad se raduju informacijama da je pretnja te vrste prestala, pošto Ukrajina, navodno, nema više zaliha projektila za ovaj sistem naoružanja.
U jednom važnom segmentu ukrajinski sukob predstavlja građanski rat unutar sovjetskog naoružanja, jer i jedna i druga strana imaju u svojim arsenalima ove tipove naoružanja kao dominantne. Otuda su se pojavile i paradoksalne vesti, da NATO razmišlja o proizvodnji sovjetskih tenkova T 72 za podršku ukrajinskim snagama i to pre svega kod bivših članica Varšavskog, a sada članica NATO pakta.
Pre samo nekoliko dana, 1. decembra, najveća ruska fabrika za proizvodnju tenkova isporučila je novu seriju unapređenih tenkova T-72B3. Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, UralVagonZavod je unapredio T-72B na nivo T-72B3. Nadogradnja uključuje sve sisteme tenka, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Izvori već izveštavaju o novoj modernizaciji tenka. Prema njihovim rečima, novi nivo tenka je T-72B4. Novi nivo predstavlja pre svega povećanu oklopnu zaštitu, rekao je izvor. Prema izvorima, oklopna zaštita T-72B4 je znatno bliža onoj kod trenutno vodećeg tenka T-90M. Naredna serija će otići na ukrajinski front, ali nema izvesnosti kako će se ova verzija tenka ponašati i, pre svega, koliko će oklop biti otporan na savremene protivtenkovske rakete, uključujući američki Javelin. Ruski tenkovi su na početku rata imali izvesne probleme upravo zato što su municija i posada bili na jednom mestu, pa će i to biti važno za ovaj dorađeni model.
Prema zvaničnim podacima, Rusija je najveći proizvođač tenkova na svetu. Kina i Severna Koreja takođe proizvode velike količine, možda i više od Rusije, ali pošto za ove dve zemlje nema podataka, pretpostavlja se da je Rusija lider. Rusija se danas, verovatno dokle god bude trajao sukob, više oslanja na modernizaciju nego na novu proizvodnju. Ako se nadogradnja oklopa pokaže efikasnom, Rusija je spremna da unapredi minimium 1.000 tenkova T-72 i sve njihove verzije.
UKRAJINCI TUKU SOVJETSKIM ORUŽJEM: Dve ruske strateške vazduhoplovne baze dalekometne avijacije – Djagiljevo kod Rjazanja i Engels u Saratovskoj oblasti, našle su se na udaru ukrajinskih snaga 5. decembra, a u rano jutro 6. decembra izvršen je iznenadni napad na aerodrom Kursk-Vostočni nazvan po Mihailu Gureviču, na samo sedam kilometara od grada.
Oštećenja su bila značajna. Iako nije bilo previše detalja o ovim napadima, ruski mediji su ocenili da su čak i informacije koje je objavilo Ministarstvo odbrane Ruske Federacije „više nego dovoljne da se postavi niz pitanja upućenih rukovodstvu naših Oružanih snaga“. Isprva se, imajući u vidu značaj ovih aerodroma za rusku odbranu i njihovu „slojevitu pokrivenost“ snažnom protivvaudušnom odbranom, pretpostavljalo da su upotrebljena najsavremenija sredstva, poput izraelskih dronova kamikaza tipa Harop.
Pretpostavka da su udare izvele moderne bespilotne letelice činila se utoliko nespornijom, jer bilo koja, pa i sasvim moderna bespilotna letelica od ukrajinske granice do aerodroma Engels, na kome je svih 16 ruskih strateških bombardera Tu-160 i skoro svi turboelisni Tu-95MS, leti oko sat vremena. Na putu na ruskom nebu čovek će nekako nekažnjeno ostaviti pod okriljem skoro ceo evropski deo Rusije. U suprotnom, ništa neće biti od toga. Potrebno je mnogo truda.
Napad na aerodrom u Kursku ponovljen je ove nedelje, ali je ruska vojska saopštila da je „nepoznati dron pogodio vojne objekte u blizini Kurska“. Na opšte zaprepašćenje, portparol ruske armije, general-potpukovnik Igor Konašenkov, saopštio je da je „kijevski režim, da bi onesposobio ruske strateške letelice, pokušao da mlaznim bespilotnim letelicama sovjetske proizvodnje nanese udare na vojne aerodrome Djagilevo u Rjazanjskoj oblasti i Engels u Saratovskoj oblast“.
Ruske vojne komentatore zaprepastilo je saznanje da su napad izveli „izviđački avioni Tu-141 Striž“ izgrađeni još u SSSR, od kojih je prvi poleteo 1974. Zbog prirodnog tehničkog dotrajalosti, takvi su gotovo svuda ostali samo u muzejima. Stoga se činilo da Tu-141 više nije dobar ni za šta, pa je pretvoren u „kovčeg na točkovima“ koji služi kao meta na poligonima.
Svi se pitaju kako bi ikom moglo da padne na pamet da pošalje to „urlajuće zaglušujuće čudovište“ duboko u pozadinu neprijatelja, ako to nije pleme Zulu koje od protivvazdušnog naoružanja ima samo lukove i strele? Ali imamo nešto, imamo! Trijumfi, Omiljeni, Prometeji, Bukovi sa Torom… Sve što imamo po pravilu, „nema ravnoga na svetu“ – ogorčeno su zaključivali ruski komentatori.
„Ali, kolikogod bili sofisticirani Ukrajinci sa svojom 321. zasebnom eskadrilom, nisu bili u stanju da promene glavnu stvar: Ovo leteće čudovište ostalo je ogromno, veoma primetno na svim radarskim stanicama za praćenje. U ovom slučaju, postavlja se pitanje: kako bismo dozvolili da ovo primitivno oružje, makar na malim, čak i na ultramalim visinama, proleti skoro čitavim evropskim delom Rusije, pošto je na ovo potrošen ceo sat, preko ruske teritorije od 850 kilometara, a to znači – pravo kroz vatrene položaje nekoliko brigada PVO, prvo Zapadne, a zatim i Centralne vojne oblasti. Ali ukrajinske bespilotne letelice su nekako proletele! I eksplodirale su tačno tamo gde ih je poslao Kijev“, analiziraju ruski stručnjaci ovu akciju i mane ruske odbrane.
Zato svi složno traže da se postupi kao u slučaju sletanja aviona Cesna Matijasa Rusta pre 35 godina na Crveni trg, da se pronađu i smene odgovorni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
