nemačka zastavaFoto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Predstojeći pokrajinski izbori, pomoć Ukrajini i američke rakete u Nemačkoj – to su bile neke od tema intervjua čelnika SPD i Zelenih. Obe stranke bore se za naklonost birača, a Levica se bori za opstanak.

Leto je za nemačke medije obično tzv. „sezona kiselih krastavaca“ – političari su na odmoru, pa nema velikih unutrašnjepolitičkih događaja. Ali ovo leto je nešto drugačije, jer se u septembru održavaju pokrajinski parlamentarni izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu. Zato se sa velikom pažnjom prate izjave stranačkih lidera, ali i stranačka previranja.

Šef stranke Zelenih, Omid Nuripur, u opširnom letnjem intervjuu za javni servis ARD je komentarisao da je ova vladajuća, tzv. semafor-koalicija, samo „prelazna koalicija nakon ere Merkel“. Naglasio je da su postignuti određeni uspesi, poput povećanja minimalne plate ili poboljšanja zaštite klime. „Ali sukobi zasenjuju sve.“ Zbog toga će Zeleni sada „jasnije istaknuti razlike“ i gledati napred, rekao je Nuripur.

Kao „možda najbesmisleniji od svih sukoba“ izdvojio je svađu oko državnog budžeta. Uprkos svemu, Nuripur je izrazio optimizam da će koalicija uspeti da reši to pitanje, uprkos deficitu od dvanaest milijardi evra. Potrebna je samo volja za to i da se stvari obave bez prevelike buke, rekao je. „A tu volju, na nekim mestima, više ne vidim“, dodao je.

Mir kao predizborna tema

Govoreći o raspravi o podršci Ukrajini, Nuripur je naglasio da će sve što je do sada obećano toj zemlji i dalje biti finansirano. Nemačka ovde ne sme da okleva, to bi bila loša poruka, smatra šef Zelenih.

Za dve nedelje će se održati pokrajinski izbori u Tiringiji i Saksoniji, a krajem septembra i u Brandenburgu. Nuripur je komentarisao to što se podrška Ukrajini naširoko tematizuje u predizbornim kampanjama u te tri savezne pokrajine, mada spoljna politika nije u pokrajinskoj nadležnosti. „Pokušavamo da objasnimo da podržavamo Ukrajinu jer želimo mir. Ako Ukrajina prestane da se bori, prestaće da postoji. Ako Rusi prestanu da se bore, biće mir“, istakao je Nuripur.

Na istoku Nemačke sve više građana želi pregovore sa Rusijom i prestanak podrške Ukrajini.

Habek – ili?

Savezni parlamentarni izbori trebalo bi da se održe u septembru iduće godine. Zeleni već sada raspravljaju o mogućem kandidatu ili kandidatkinji za kancelara. Sadašnji ministar privrede Robert Habek već je pokazao interes, dok je zelena kancelarska kandidatkinja na prošlim izborima, Analena Berbok, najavila da se neće ponovo kandidovati.

Nuripur se nije konkretno izjasnio o kadrovskom pitanju, ali je u vezi sa izborima rekao: „Ljudi vide da vakuum nakon Merkel još uvek nije popunjen. I trebaju alternative za to. Mi želimo da pružimo te alternative.“

Komentarisao je i optužbe da su Zeleni „stranka zabrana“, jer navodno ljudima žele da određuju kako će živeti. Jedna pouka iz lošeg rezultata na evropskim izborima je da „ne treba i ne želimo da stavljamo politiku imperativa u prvi plan“, rekao je Nuripur. Ali je dodao: „Ono što ovoj zemlji treba je modernizacija. Ta modernizacija neće pasti s neba i neće biti besplatna.“

Saskija Esken: „Moguća koalicija sa Sarom Vagenkneht“

I šefica Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) Saskija Esken dala je veliki intervju za javni servis ZDF. S pogledom na predstojeće pokrajinske izbore, ona nije isključila mogućnost koaliranja svoje stranke sa levičarskim Savezom Sara Vagenkneht (BSW) na lokalnom nivou. Ali je naglasila da je donošenje odluka o koalicijama „u osnovi stvar regionalnih podružnica“.

No problem bi mogla biti nedavna odluka vlade o razmeštanju američkih raketa dugog dometa u Nemačkoj, koju je SPD izričito podržao. Naime, na istoku Nemačke mnogi ljudi to ne žele, kao ni stranka Sare Vagenkneht, koja je to pitanje čak proglasila „crvenom linijom“ za moguće koalicije u saveznim pokrajinama.

U Tiringiji SPD trenutno prema anketama instituta Infratest dimap ima sedam odsto podrške, dok BSW ima 21 odsto. Isti rezultat u anketama SPD ima i u Saksoniji: sedam odsto, dok BSW ima 15 odsto.

„Olaf Šolc će biti naš kandidat za kancelara“

U Brandenburgu se premijer pokrajine Ditmar Vojdke (SPD) bori za ostanak na vlasti – i pri tome izričito odbija pomoć iz Berlina. Svesno se odriče učešća u kampanji sa kancelarom Olafom Šolcom (SPD). „Ponekad sam zaista srećan kad nekoliko dana ne čujem ništa od savezne vlade“, rekao je za nemački list Handelsblat.

Ugled savezne koalicione vlade je znatno narušen zbog spora oko državnog budžeta. Uprkos tome, Esken je opisala tročlanu koaliciju kao „snažnu vladu“. Dodala je: „Sada predvodimo vladu, neobičnu i nimalo jednostavnu koaliciju.“

Iako je nedavno unutar SPD bilo kritika i sumnji na račun kancelara Šolca, Esken je naglasila: „Olaf Šolc je naš kancelar i biće naš kandidat za kancelara.“ Ako ova vladajuća koalicija potraje, parlamentarni izbori će se održati krajem septembra iduće godine.

„Teška vremena“

Esken je priznala da njena stranka prolazi kroz „teška vremena“. Istakla je da SPD snosi odgovornost u vladi tokom „ozbiljnih kriza“: „A prirodno je da tada podrška opada, jer se krize doživljavaju kao opterećenje.“

Govoreći o sukobu u Ukrajini, dodala je da se mnoge brige ljudi odnose na „rat i mir“. To je takođe slučaj u izbornim kampanjama u Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu, iako regionalne vlade zapravo nemaju uticaj na ovo pitanje.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je napadom na Ukrajinu „pogazio evropski mirovni poredak“, rekla je. „Moramo iznova organizovati našu bezbednost.“ Dugoročno, SPD mora jasno pokazati „da sve nas ujedinjuje želja za mirom“. Međutim, s Putinom trenutno nije moguće postići novi mirovni poredak u Evropi, smatra Esken.

Levica se bori za opstanak

Pažnju su prošlog vikenda izazvale i najave iz stranke Levice, koju je početkom ove godine zajedno s nekolicinom parlamentarnih zastupnika napustila Sara Vagenkneht da bi osnovala svoju stranku.

To je izazvalo pravi potres u Levici. Danas ova stranka u ispitivanjima javnog mnjenja ima samo oko tri odsto podrške. Na evropskim izborima osvojila je skromnih 2,7 odsto. Na predstojećim pokrajinskim izborima u septembru u Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu mora da strahuje od daljeg pada popularnosti. U Tiringiji je na pokrajinskim izborima 2019. godine osvojila 31 odsto i s Bodom Ramelovim ima premijera. No danas se ta podrška u Tiringiji u anketama otprilike prepolovila. U Saksoniji i Brandenburgu Levica stoji na oko pet odsto.

U smernicama rukovodstva stranke za predstojeći stranački kongres stoji: „Levica je nesumnjivo u opasnoj, egzistencijalno ugrožavajućoj situaciji.“ Ističe se da se s pogledom na parlamentarne izbore 2025. godine stranku „želi da povede novim putem i ponovo učini uspešnom“.

U skladu s tom najavom sadašnji predsednici stranke Žanin Visler i Martin Širdevan objavili su da se na stranačkom kongresu u oktobru neće ponovo kandidovati za predsedništvo.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari