„Mog su prijatelja gađali jajima dok je šetao na Mesecu ponosa u Berlinu“: U nekim evropskim zemljama uočljivi pokušaji da se ograniče LGBT prava

Mog su prijatelja gađali jajima dok je šetao na Mesecu ponosa u Berlinu prošlog jula. Kada sam izrazio zabrinutost, on je odmahnuo rukom: „Nije bila velika stvar, a policija ionako ništa ne bi uradila“, rekao mi je.

Zvanični podaci pokazuju da su verbalni i fizički napadi na LGBT+ osobe u Nemačkoj u porastu. I do 90 odsto njih moglo bi biti neprijavljeno, prema nemačkom udruženju lezbejki i gejeva (LSVD). To nije jedini zabrinjavajući trend.

„Javni diskurs se pogoršava“, kaže portparol/portparolka LSVD Kerstin Tost, koristeći nebinarne zamenice. „Transfobične izjave su značajno porasle, a sve više jača i kampanja dezinformacija, pa čak i huškanje protiv naših transrodnih parlamentaraca“, rekli su mi iz udruženja.

Jačaju se prava osoba koje nisu heteroseksualne

Nemačka vlada nedavno je odobrila takozvani zakon o samoopredeljenju, olakšavajući pojedincima da izmene svoj pol u zvaničnim dokumentima. Promena ima za cilj da pomogne transrodnim, nebinarnim i interseksualnim osobama.

Kerstin Tost iz Nemačkog udruženja lezbejki i gejeva kaže da se, nakon objavljivanja nacrta zakona prošle godine, broj transfobičnih napada povećao. Ali, porast transfobičnog i kverfobičnog diskursa možda nije odraz onoga što se zaista dešava u društvu. Tokom poslednje dve decenije, pravni ambijent se dramatično poboljšao za LGBT+ osobe, i u Nemačkoj, i u ostatku Evropske unije.

„Došlo je do velikih reformi, jer je opšta populacija prevazišla neznanje i počela da posmatra (LGBT+) osobe, kao deo sopstvenog naroda“, kaže Miltos Pavlu iz Agencije Evropske unije za osnovna prava.

„Više osoba žive boljim životom kao pripadnici LGBT+ populacije, manje-više širom Evropske unije“, objašnjava Pavlu. Međutim, on ističe da „znatan deo LGBT+ zajednice i dalje trpi nasilje, uznemiravanje i diskriminaciju“.

Uprkos poboljšanju društvene prihvatljivosti čak i u konzervativnim društvima, veća je verovatnoća da će transrodne i interseksualne osobe doživeti napade i diskriminaciju, nego cisrodne LGBT+ osobe, primećuje on.

„Anti-LGBT+ lobi trenutno ima veliki uticaj, ali to se još uvek ne odražava na društvene promene“, kaže Remi Boni, izvršni direktor nevladine organizacije „Zabranjene boje“, koja se zalaže za prava LGBT+ zajednice.

Globalni pokret protiv prava LGBT+ osoba?

Zagovornik ljudskih prava Nil Data istražuje aktivnosti pokreta u Evropi. On procenjuje da je finansiranje „antirodnih“ aktivnosti premašilo sto miliona dolara godišnje u 2021. i 2022. To je mnogo više nego deceniju ranije.

Data je izvršni direktor Evropskog parlamentarnog foruma za seksualna i reproduktivna prava. Pomogao je da se ustanovi odakle potiču sredstva potrošena između 2009. i 2018. na „antirodne“ aktivnosti u EU.

Prema izveštaju Evropske opservatorije za digitalne medije koji je objavljen prošlog maja, LGBT+ zajednica postala je jedna od najčešćih meta u kampanjama dezinformacija na Internetu.

Narativi su povezani s onim što su neki nazvali „antirodnim pokretom“ – mrežom koja uključuje neke crkve, američke evangeliste, krajnje desničarske stranke, članove američke Republikanske stranke i nevladine organizacije koje sponzoriše država i koje vode kampanju protiv LGBT+ prava i reproduktivnih prava.

Dok su se LGBT+ grupe više fokusirale na ostvarivanje prava u svojim zemljama, anti-LGBT+ grupe mobilisale su se i formirale široke međunarodne koalicije tokom poslednje dve decenije, kaže zagovornik ljudskih prava Remi Boni. To im je omogućilo da razmene iskustva i znanja, uključujući i strategije za širenje anti-LGBT+ narativa u drugim delovima sveta.

Zbog toga se u njihovim kampanjama dezinformisanja ponavljaju teme, posebno ukazivanje na navodno vrbovanje i regrutovanje dece u LGBT+ zajednicu. Te ideje nemaju naučnu osnovu, ali seksualno obrazovanje koje uključuje temu kvir seksualnih identiteta u školama postaje sve spornije i u Evropi i u SAD.

Uloga Rusije u promovisanju kvirfobije

Moskva je iskoristila strahove od vrbovanja i regrutovanja dece da još pre deset godina donese svoj „Zakon o gej propagandi“. Kremlj je 2012. pomenuo napade na tradicionalne porodice kao jednu od najvećih pretnji ruskoj nacionalnoj bezbednosti. Ostale zemlje su otada sledile taj primer: Mađarska i Poljska u Evropi, zakon poznat kao „Ne kaži gej“ na Floridi u SAD.

Ruski oligarsi obezbedili su „početni novac“ za grupe koje nastavljaju da sprovode kampanje protiv LGBT+ zajednice u Evropskoj uniji, kaže Data. Nešto više od četvrtine, od otprilike 707 miliona evra za finansiranje tih aktivnosti između 2009. i 2018, potiče iz Rusije, dodaje on. Sankcije su doduše dovele do velikog pada priliva sredstava, ali Rusija nastavlja da utiče na evropski diskurs o ljudskim pravima u LGBT+ pitanjima.

„Postoji veća količina mržnje i preispitivanja (LGBT+) prava u poređenju sa pre možda pet i definitivno deset godina“, kaže Data. Uprkos poboljšanju društvene prihvatljivosti u poslednjoj deceniji, usled ruskih kampanja protiv LGBT+ zajednica Evropa bi mogla biti na prekretnici kada su u pitanju njihova prava.

Međutim, glavni cilj Kremlja nije ograničavanje prava LGBT+ zajednica u Evropi, već destabilizovanje evropske demokratije, kaže Data. On se plaši da bi sve veća politizacija prava LGBT+ osoba mogla dovesti do napora da se ta prava ograniče, u zavisnosti od toga ko je na vlasti.

Toksična priroda diskursa i moć polarizacije otežava saradnju političkim partijama i na levici i na desnici. Političari zauzimaju sve tvrdokornije stavove o tim pitanjima, a sve po ugledu na korisnike društvenih mreža. Teško je reći da li je porast evidentiranih napada odraz društvenog nazadovanja ili možda pokazatelj da sve više ljudi prijavljuje takve incidente. U svakom slučaju, stručnjaci kažu da je svaki napad suvišan.

A prava LGBT+ zajednice po značaju sada prevazilaze zaštitu kvir i trans osoba od diskriminacije. Zagovornik ljudskih prava sa sedištem u Briselu, Remi Boni, veruje da su ona sada pitanje nacionalne bezbednosti za evropske liberalne demokratije. Boni kaže da sama činjenica da odbrana LGBT+ prava nije prioritet, iako je njihovo ugrožavanje zapravo rizik za nacionalnu bezbednost, znači da „Evropa nije u stanju da uzvrati istim sredstvima“.