Libanski parlament izabrao predsednika: Komandant vojske koga podržava SAD na čelu Libana

Načelnik vojske Džozef Aun, koga podržava SAD, izabran je za predsednika posle dva kruga glasanja, javlja CNN. Ovo je usledilo nakon snažnih napora Saudijske Arabije i Sjedinjenih Država da prikupe podršku Aunu, koji je blizak Vašingtonu i Rijadu.

Nakon što je proglašen za predsednika, Aun je praktično napustio svoju vojnu ulogu. On je stigao u parlament da položi zakletvu kao predsednik obučen u civilnu odeću.

U prvom krugu glasanja Aun je dobio podršku 71 od 128 poslanika, što je manje od dve trećine, koliko je neophodno za pobedu. Od ostalih poslanika, 37 je ubacilo prazan listić, a 14 je glasalo za „suverenitet i ustav“.

Posle pauze, poslanici su ponovo glasali i Aun je osvojio dvotrećinsku većinu.

Hezbolah, kojeg je rat sa Izraelom oslabio i politički i vojno, podržavao je u trci za predsednika Sulejmana Frangijea, vođu male hrišćanske partije blisko povezane sa bivšim predsednikom Sirije Bašarom el Asadom.

Frangije se juče povukao iz predsedničke trke i podržao Auna.

Auna je juče podržala i stranka Libanske snage, koja predvodi parlamentarni blok suprotstavljen Hezbolahu.

Budući da je aktivan vojni komandant, Džozef Aun prema Ustavu formalno ne može da postane predsednik.

Vršilac dužnosti direktora libanske bezbednosne službe Elijas el Bajsari danas se povukao iz trke.

Liban, mala mediteranska zemlja pogođena višestrukim krizama, u nekoliko navrata je imala upražnjenu funkciju predsednika.

Najduži takav period bio je od maja 2014. do oktobra 2016. godine, kada je Mišel Aun postao šef države.

Uloga predsednika u Libanu ograničena je sistemom podele vlasti, prema kojem je šef države uvek hrišćanin maronit, premijer sunitski musliman, a predsednik parlamenta šiitski musliman.

Međutim, predsednik države jedini ima ovlašćenje da imenuje i da smenjuje premijera i vladu.

Tehnička vlada, koja upravlja Libanom u poslednje dve godine, ima smanjena ovlašćenja jer je nije imenovao predsednik.

Naredna vlada će se suočiti sa velikim izazovima, među kojima su i primena sporazuma o prekidu vatre kojim je okončan rat Izraela i Hezbolaha i traženje sredstava za obnovu zemlje.

U Libanu šest godina traje ekonomska i finansijska kriza koja je desetkovala libansku funtu i obezvredila ušteđevinu mnogih Libanaca.

Državna elektroprivredna kompanija nema novca i isporučuje struju svega nekoliko sati dnevno.