Libanci u čamcima i jahtama protestovali blizu granice s Izraelom

Liban i Izrael su zvanično u ratu 1948. godine, kada je stvorena jevrejska država.

Te susedne zemlje obe polažu pravo na oko 860 kvadratnih kilometara Sredozemnog mora.

Libanci se nadaju da će tamo moći da eksploatišu rezerve gasa u vreme kada su suočeni sa najgorom ekonomskom krizom u novijoj istoriji. Pregovori o pomorskoj granici započeli su još pre dve godine.

Na čamcima i jahtama vijorile su se danas libanske zastave i transparenti sa porukama na arapskom, francuskom i hebrejskom jeziku da Libanci polažu pravo na naftna i gasna polja.

„Mi zahtevamo naše pravo na svaki inč naših voda i šaljemo poruku libanskog naroda“, izjavio je AP jedan od demonstranata na ribarskom čamcu. U blizini su bili i libanski i izraelski vojni brodovi, ali nije bilo napetosti.

Amos Hohštajn, visoki savetnik za energetsku bezbednost u Stejt departmentu SAD, posreduje između Izraela i Libana u pregovorima o pomorskom razgraničenju.

On je bio u Bejrutu krajem jula, kada je obavestio libanske zvaničnike o odgovoru Izraela na libanski predlog od juna i izrazio optimizam da će sporazum biti postignut.

Očekuje se da Hohštajn ponovo doputuje u Bejrut krajem naredne nedelje i libanski mediji su nagovestili da bi se sporazum uskoro mogao postići.

Napetost između libanskog proiranskog šiitskog Hezbolaha i Izraela je međutim takođe porasla u proteklim mesecima dok su trajali pregovori.

Izraelska vojska je početkom jula oborila tri bespilotna drona Hezbolaha koji su leteli iznad spornog gasnog polja Kariš u Sredozemnom moru.

Premijer prelazne vlade Libana Nadžib Mikati je kritikovao Hezbolah, ocenivši da bi takav potez mogao predstavljati rizik po zemlju.

Vođa Hezbolaha Hasan Nasralah je u intervjuu u julu rekao da ta ekstremistička organizacija može da napadne i Kariš i svako drugo izraelsko gasno polje.