Liberalan u ekonomiji, konzervativan u srcu

Fijon je izabran za kandidata desnog centra na predstojećim (april/maj) predsedničkim izborima u toj zemlji. Jer, već sledeće nedelje Evropska unija bi mogla da doživi još dva neprijatna udara u pravcu jačanja pokreta za nacionalnu državu: u nedelju 4. decembra održava se referendum u Italiji i predsednički izbori u Austriji. Izgledi da vlada Matea Rencija padne, a Norbert Hofer postane predsednik Austrije nisu beznačajni.

Fransoa Fijon (62), šef stanke desnog centra Republikanci, neočekivano je postao nada francuske desnice i najozbiljniji kandidat za čoveka koji bi trebalo da zaustavi šeficu Nacionalnog fronta Marinu le Pen, čijim se izgledima da postane prva žena na čelu Francuske zastrašuju Francuska, Evropa i svet. Ovog trenutka se veruje da bi Fijon i Le Pen mogli direktno da odmere snage u drugom krugu izbora kroz šest meseci. Ne samo što je u prvom krugu glasanja eliminisao bivšeg francuskog predsednika Nikolu Sarkozija, Fijon je u drugom krugu, pošto se na njegov konto prelio najveći deo glasova tri kandidata koji nisu prošli prvi krug, ubedljivom većinom od 66,5 odsto pobedio Alana Žipea, takođe bivšeg francuskog premijera, bivšeg ministra odbrane i bivšeg ministra inostranih poslova.

Vladajuća Socijalistička partija Francuske zakazala je izbore za svog kandidata na predsedničkim izborima za 22. januar 2017. NJeni se izgledi da to mesto, sa bilo kojim kandidatom, zadrži ne ocenjuju trenutno kao ozbiljni. Aktuelni francuski premijer Manuel Vals još nije odlučio da li će se za čelno mesto u francuskoj državi uopšte kandidovati pošto su, učinkom vlasti Fransoa Olanda, i njegovi nekad briljantni izgledi, postali minorni. Za socijalističke izbore kandidaturu najavljuju još neki aktuelni ministri. Celu buduću izbornu konstrukciju mogao bi da poremeti ambiciozni Emanuel Makron, koji je podneo ostavku na mesto ministra ekonomije da bi se, na čelu pokreta En Marche (prva slova njegovog imena) posvetio visokoj ambiciji.

Na sad izvesnu kandidaturu Fijona za glasove desno orijentisanog biračkog tela, Nacionalni front Francuske je upozorio da bi sprovođenje Fijonovog programa bilo „najveći socijalni rez u francuskoj istoriji“ i da, po programu sudeći, „nijedan kandidat nije tako daleko otišao u popuštanju ultraliberalnim zahtevima Evropske unije“ koliko je otišao Fijon. Emanual Makron je, međutim, objavio da program Fijona nije liberalan nego konzervativan i da on Francusku hoće da vrati unazad, u prošla vremena.

Fijonovi ekonomski stavovi se smatraju ultraliberalnim i dragim francuskom biznisu, dok se njegova društvena stanovišta ocenjuju kao tradicionalna ili čak konzervativna. Ako su birači glasali o programu koji su kandidati ponudili, izborom Fijona izabrali su sledeća obećanja. U ekonomiji: smanjenje broja državnih službenika za 500 000, povratak sa 35-časovnog na 39-časovno radno vreme u javnom sektoru, povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65 godina, usklađivanje privilegovanog režima za penzionisanja državnih službenika sa režimom penzionisanja u privatnom sektoru, povećanje poreza na dodatu vrednost sa 20 na 22 odsto, smanjivanje poreza za firme u vrednosti od 40 milijardi evra, za domaćinstva u vrednosti od 10 milijardi evra, uštede u budžetu od 100 milijardi evra, spuštanje javnog deficita na nulu do 2022. godine, podizanje stope rasta na 2,3 odsto do kraja petogodišnjeg mandata i smanjivanje stope nezaposlenosti na sedam odsto do kraja mandata. U oblasti koja se tiče društvenog života Fijon je najavio: ukidanje prava homoseksualnih parova na potpuno usvajanje dece (pravo na prosto usvajanje bi im ostavio), proterivanje svih stranaca koji imaju veze sa terorističkim mrežama, zabranu burkinija, ukidanje prava na medicinsku pomoć (punoletnim) strancima koji su u Francuskoj duže od tri meseca a imaju neregulisan status ili su u nevolji i njeno ograničavanje na hitne slučajeve i teške bolesti i zaraze.

Najviše pažnje izazvali su stavovi Fransoa Fijona o Rusiji. Koliko je ozbiljan evropski rascep povodom tretmana te zemlje potvrdio je i iznenadni prigovor šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera odlazećem američkom predsedniku Baraku Obami zbog stare izjave da je Rusija regionalna država. Ta izjava je bila „ozbiljna greška“, rekao je Junker i dodao da se bezbednost Evrope ne može graditi bez saradnje s Rusijom. Iako je sebi i EU prigovorio da ništa ne zna o „dubini Rusije“, Junker je ocenio da ne vidi argumente za brzo ukidanje sankcija toj zemlji.