Liberasion: Tri moguća scenarija posle parlamentarnih izbora u Francuskoj

Još se ne zna da li će se glasači opredeliti za dosada vladajuće centriste predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) ili za novu levičarsku koaliciju koju predvodi lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon).

Ukoliko Makronovi centristi osvoje apsolutnu većinu, a to je najmanje 289 mesta u parlamentu s 577 poslanika, predsednik Francuske će moći da vlada kako je obećao u narednih pet godina, pošto mu je početkom maja počeo drugi predsednički mandat.

Makron je u tom duhu nedavno pozvao birače da glasaju za jasnu i jaku većinu u parlamentu.

Po pisanju pariskog lista, drugi scenario slabijeg Makrona bila bi njegova relativna većina u parlamentu. Na taj način bi centristička koalicija Zajedno (Ensemble) koju čine Makronova „Republika u pokretu“ i druge manje centrističke stranke i pokreti, bila u većini, ali ne u apsolutnoj, od najmanje 289 poslaničkih mesta.

Makronovi centristi bi i po tom scenariju bili najbrojniji u parlamentu, ali bi bili primorani da sklapaju saveze i dogovore za odredjene predloge zakona – naveo je Liberasion i dodao da je ta mogućnost najverovatnija pošto bi, po anketama, ta koalicija mogla da osvoji izmedju 260 i 300 mesta.

To ne bi bilo prvi put za Francusku da se to desi jer su 1988. godine, posle ponovnog izbora socijalističkog predsednika Fransoa Miterana (Francois Mitterand), socijalisti vladali bez apsolutne većine, sa 275 poslanika. Tadašnji premijeri su morali da u nekim slučajevima pregovaraju s komunistima, centristima, a i s desnicom.

List kao treći scenario navodi kohabitaciju za koju smatra da bi „bez sumnje bila najgora noćna mora za Makronove centriste i o tome i ne žele da razmišljaju“.

Takva mogućnost je po anketama manje verovatna, jer se ne očekuje da će glasači izabrati 289 ili više poslanika iz redova levičarske koalicije nazvane „Nova narodna ekološka i socijalna unija“ (Nupes) koja okuplja socijaliste, komuniste, ekologe i Melanšonovu stranku „Nepokorena Francuska“.

U tom slučaju bi Makronu bilo onemogućeno da vodi svoju politiku, ali bi mu kao predsedniku Republike ostala ovlašćenja, medju kojima mogućnost raspuštanja parlamenta i organizovanje novih izbora u nadi osvajanja većine.

Liberasion na kraju teksta upozorava da ankete javnog mnjenja pre izbora treba uvek uzimati s rezervom, a to još više važi za parlamentarne nego za predsedničke izbore jer postoje lokalne osobenosti bitne za parlamentarne izbore, koje procene na nacionalnom nivou čine nesigurnim, a ponekad i pogrešnim.
Drugi krug parlamentarnih izbora zakazan je za 19. jun.