Libija odlaže predsedničke izbore za februar?

“Održavanje predsedničkih izbora bez ikakvih formalnih ustavnih ili zakonskih pravila, zajedno uz tenzije, nepoverenje među libijskim akterima i umešanost stranih faktora, dovelo bi do propasti celokupnog političkog procesa”, navodi se u saopštenju HSC. Kako prenosi France24, prvi zamenik predsednika Saveta Omar Bošah rekao je novinarima u Tripoliju da, ako glasanje bude održano 24. decembra, “rezultati neće biti prihvaćeni”.

HSC je objavio ovo saopštenje manje od tri nedelje pred planirane izbore. Iako su u libijskom kompleksnom i podeljenom političkom okruženju razmere moći HSC pod znakom pitanja, ovaj zahtev je dodatno raspirio sumnje koje okružuju izborni proces.

Izborna komisija još uvek nije objavila potpunu listu kandidata za predsedničku trku, najvećim delom zbog niza sudskih žalbi u vezi podobnosti 98 potencijalnih učesnika izbora koji su se prijavili za izbore.
Među odbijenim su i kandidature sina bivšeg libijskog vođe Moamera Gadafija Saifa al Islama i vojnog komandanta Kalife Haftara. Rasprave oko kandidata koji izazivaju najveću podeljenost mišljenja, uključujući i neke od najvažnijih figura libijskog konflikta, već su zapretile da će ugroziti nadmetanje za predsedničko mesto, navodi Rojters.

Te rasprave su ukazale i na dublje nesuglasice u vezi osnova izbornog procesa koji je već odstupio i od plana podržanog Ujedinjenim nacijama i od kontroverznog izbornog zakona koji je u septembru predstavio predsedavajući Predstavničkog doma (HoR) Aguila Saleh. Izbori su posmatrani kao način da se okončaju rasprave oko legitimnosti rivalskih političkih tela u zemlji, koja su formirana tokom perioda tranzicije nakon revolucije 2011. kojom je svrgnut Moamer Gadafi.

HSC je sačinjen od članova nacionalne skupštine izabrane 2012, koji su odbacili rezultate izbora 2014. zahvaljujući kojima je formiran sadašnji parlament i Predstavnički dom. Uprkos političkom sporazumu postignutom 2015, kojim je predviđeno da HoR ima zakonodavnu a HSC savetodavnu ulogu, ova dva tela i dalje zvanično ne priznaju jedno drugo.

Libija pokušava da se izvuče iz decenije nasilja posle svrgavanja i ubistva Moamera Gadafija 2011. godine i haosa obeleženog postojanjem dve rivalske frakcije na istoku i zapadu zemlje. Nakon dugogodišnjeg građanskog rata i sukoba rivalskih snaga na istoku zemlje, Libija je i dalje politički veoma nestabilna.

Posle okončanja borbi u leto 2020. pod pokroviteljstvom Ujedinenih nacija je formirana ujedinjena prelazna vlada čiji je zadatak da vodi zemlju do parlamenarnih i predsedničkih izbora. Dugo očekivano glasanje i dalje je neizvesno zbog mnogobrojnih izazova, uključujući povremene sukobe među naoružanim grupama, duboki jaz između istoka i zapada zemlje koji su godinama podeljeni ratom, kao i prisustvo više hiljada stranih boraca i vojnika.

Izbori se održavaju nakon godine relativnog mira u severnoafričkoj zemlji, od kada je postignut dogovor sukobljenih strana o prekidu vatre u oktobru 2020. Međutim, piše France24, analitičari upozoravaju da bi nasilje lako moglo ponovo da izbije zbog problema sa izbornim procesom.

Oči međunarodne zajednice uprte su u dešavanja povezana sa izborima u Libiji, pošto mnogi trenutnu situaciju u zemlji vide kao potencijalno opasnu po mir. Ujedinjene nacije nedavno upozorile da su “rizici povezani sa tekućom političkom polarizacijom koja okružuje izbore prisutni i evidentni”, te da bi, ukoliko izbori ne budu održani kako je planirano, to moglo “veoma da pogorša situaciju u zemlji i dovede do daljih podela i konflikata”.

Politički stabilnija Libija bi privukla investitore iz Evrope i bila spremnija da odbije eventualne pokušaje terorističkih grupa da se vrate u zemlju. Osim toga, stabilnost u zemlji bi donela priliku da se zaustavi talas izbeglica, što je u evropskom interesu.