Ličnosti koje su obeležile 2020. godinu

Mesto na spisku ličnosti godine nesumnjivo su zaslužili osnivači biotehnološke firme “Biontek” (BioNTech)— bračni par Ugur Šahin i Ozlem Tureči.

Firma “Biontek” u nemačkom gradu Majncu sredinom januara pokrenula je projekat koji je za cilj imao razvoj vakcine protiv virusa korona u rekordnom roku.

U saradnji sa američkom farmaceutskom kompaniom “Fajzer” (Pfizer) uspeli su da prvi naprave vakcinu protiv covida 19 i dobiju dozvolu za njenu distribuciju i korišćenje.

Osnivači su turskog porekla, ali žive i rade u Nemačkoj. Nakon završenih studija medicine, Ugur Šahin došao je u grad Zarland gde je upoznao Ozlem Uleči koja je tada još uvek studirala medicinu.

Venčali su se 2002. godine, a danas pored rada u “Bionteku”, oboje predaju na Univerzitetu u Majncu.

Biotehnološka firma “Biontek” od svog nastanka 2008. usmerena je na istraživanja koja za cilj imaju lečenje raka razvijanjem imunoterapije tj. podsticanjem procesa samoizlečenja.

Još jedna ličnost godine je i Britanka Margaret Kinan koja je prva osoba na svetu koja je primila Fajzerovu i Biontekovu vakcinu protiv virusa korona.

Britanija je prva od zapadnih zemalja odobrila ovu vakcinu i započela proces vakcinacije stanovništva.

Kinan je poreklom iz Severne Irske, a za vakcinu je izjavila da joj je „najlepši rođendanski poklon do sad“ jer ju je primila nekoliko dana pred svoj 91. rođendan.

Tada je izjavila da se oseća privilegovanom jer je prva primila vakcinu, ali i dodala da to znači da može da se raduje druženju sa porodicom i prijateljima jer je tokom 2020. godine većinom bila sama.

Iako se ovolikom uspehu nije nadao, ličnost godine je i pedesetogodišnji Erik Juan, osnivač i izvršni direktor kompanije “Zum” (Zoom).

Juan je isprva radio u kompaji VebEk, koju kupuje kompanija Cisko. Juan je napušta 2011. godine i pokreće svoj projekat.

Cilj je bio napraviti jednostavnu video platformu koja će biti besplatna i laka za korišćenje, koja se može otvoriti u bilo kom pregledaču i koju nije neophodno instalirati već sastanku pristupiti preko jednostavnog ID koda.

Bilo je i nekoliko bezbednosnih propusta. Kako kaže Juan, nije računao na to da će korisnici praviti snimke ekrana tako otkrivati bitne podatke. Takođe, u javnosti su se pojavili i neki privatni podaci koji su deljeni putem ove platforme, što je pokazalo da aplikacija nije dovoljno sigurna.

Ipak, jednostavnost je prevagnula pa je “Zum” u aprilu 2020. godine imao 300 miliona korisnika dnevno, dok je ovaj broj u decembru 2019. godine iznosio 10 miliona.

Fudbaler Lionel Mesi postigao je najviše golova za jedan klub u istoriji.

Tokom meča Barselona-Valensija Mesi je postigao 643. gol u dresu Barselone i time nadmašio rekord Brazilca Pelea. Pele je u dresu Santosa postigao 642 gola.

Nakon meča sa Valjadolidom Mesi ima 644 ostvarena gola u dresu Barselone.

On je ove godine postigao još jedan rekord. Naime, jedini je fudbaler u istoriji španske lige koji je u sezoni ostvario po 20 golova i asistencija.

Takođe, u prvom kolu Lige šampiona tokom meča Barselona-Ferenvaroš postigao je prvi gol na meču i tako postao jedini fudbaler u istoriji Lige šampiona koji je postigao 69 pogodaka u grupnoj fazi ovog takmičenja.

Ovaj tridesettrogodišnjak šest puta je osvojio „Zlatnu loptu“, a između ostalog drži rekord sza najviše postignutih golova u jednoj sezoni u svim ligama na svetu.

Ličnost godine je i kineski lekar Li Venlijang koji je u decembru prvi pokušao da upozori na novi virus korona, a na kraju od njega preminuo.

Kako je radio u Vuhanu- središtu epidemije, primetio je sedam slučajeva virusa misleći da je to SARS, a zapravo je bio novi korona virus.

Zato je ovaj tridesetčetvorogodišnjak upozorio kolege lekare savetujući ih da nose zaštitnu odeću kako se ne bi zarazili.

Policija ga ubrzo posetila zahtevajući da potpiše pismo u kom se optužuje za širenje lažnih vesti i remećenje javnog mira.

Koronom se zarazio lečeći ženu koja nije znala da je inficirana pa je zbog  teškog zdravstvenog stanja završio u bolnici.

Prvo je objavljeno da je preminuo što je izazvalo brojne komentare na društvenoj mreži Veibo (kineska verzija Tvitera). Kasnije su pod pritiskom vlasti izveštaji izmenjeni pa je objavjeno da je lečenje ovog kineskog doktora i dalje u toku.

Ipak, 6. februara 2020. godine zvanično je objavljeno da je preminuo.

„Hteo sam samo da podsetim kolege sa univerziteta da budu oprezni“, rekao je Li Venlijang.

Kamala Haris takođe zaslužuje svoje mesto na spisku ličnosti godine. Ova članica Demokratske partije u SAD je sa 56 godina postala prva žena potpredsednica ove zemlje.

Rođena je u Kaliforniji, dok je njena majka iz Indije, a otac sa Jamajke. Nakon razvoda roditelja, Kamalu i njenu sestru uglavnom je izdržavala majka.

Diplomirala je prava na Kalifornijskom univerzitetu. Od rada u kancelariji Okružnog javnog tužioca u Alamedi, postala je glavni tužilac za San Francisko. Kao prva žena i uz to prva Afroamerikanka postala je glavna pravobraniteljka Kalifornije.

To joj je omogućilo da 2017. postane jedan od senatora u Kongresu. Početkom 2019. godine započela je kandidaturu za predsednika Amerike. Ipak, svoje kvalitete popularnost nije uspela da na pravi način iskoristi u kampanji, tako da krajem 2019. obustavlja kandidaturu.

U martu 2020. godine podržala je Džoa Bajdena ku njegovoj kampanji za američkog predsednika. Na funkciju potpredsednika SAD postaviće je upravo on.

Ličnost godine je i generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus.

Ovaj biolog rođen je 1965. u Etiopiji u gradu Asmara, koji je sada prestonica Eritreje. Pre trenutne funkcije bio je ministar spoljnih poslova Etiopije (2012-2016), a ministar zdravlja od 2005-2012. godine.

Na čelu SZO je od 1. jula 2017. godine. Prvi je Afrikanac na ovoj funkciji i prvi koji je izabran od više kandidata. Oženjen je i ima petoro dece.

Pandemija virusa korona probudila je sumnju u pravovremen odgovor SZO na dešavanja u Kini.

Jedni su je kritikovali smatrajući da je Gebrejesus trebalo da oštro osudi Kinu i optuži je za prikrivanje podataka na početku epidemije.

Drugi su svesni greške Kine, ali razumeju diplomatsku reakciju SZO-a koji je umesto javne osude počeo da iza kulisa razgovara sa Kinom.

Kina je zatim podelila genetski kod virusa kako bi se napravili testovi, a Gebrejesus je i pored svih kritika na njegov rad stajao iza pohvale reakciji Kine jer je time dala vremena drugim zemljama da se pripreme za virus.

Donald Tramp takođe se nalazi na spisku ličnosti godine, ali u negativnom kontekstu.

Najglasnije je osudio SZO optuživši je da sarađuje sa Kinom, a kako je SAD jedan od njenih najvećih donatora pretio je povlačenjem svih sredstava.

Prvo je virus smatrao nečim prolaznim i govorio da za njega neće biti potrebna vakcina, a kada je izgubio predsedničke izbore optužio je američku agenciju za lekove da namerno nije objavila kako je vakcina spremna.

Kada je virus stigao u SAD izjavio je da unošenje sredstava za dezinfekciju u telo kao i tretman UV zracima može da uništi koronu. Nakon ovih izjava, mnoštvo lekara pozivalo je građane da ne piju dezinficijense.

Protivio se nošenju maski na nacinalnom nivou jer je smatrao da će virus nestati i da će on biti u pravu.
Nakon što se i sam zarazio i oporavio, govorio je kako mu je korona bila “božiji blagoslov” i omogućila mu pouku o mogućim lekovima za tu bolest.

U njegovom prisustvu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali su sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, koji je Tramp koristio u svojoj predsedničkoj kampanji kao “istorijski dogovor” koji je do sada ostao mrtvo slovo na papiru.

Svoje mesto na listi zaslužio je i Dritan Abazović, crnogorski političar albanskog porekla i predsednik Građanskog pokreta Ujedinjena reformska akcija.

Na poslednjim parlamentarnim izborima 2020. godine u Crnoj Gori bio je nosilac koalicione liste „Crno na bijelo“ koja je osvojila četiri mandata.

Upravo su ta četiri mandata bila presudna jer je tačno toliko opozicionim koalicijama trebalo da dobiju većinu u parlamentu. Time je prekinuta tridesetogodišnja vladavina Demokratske partije socijalista na čelu sa Milom Đukanovićem.

Studije politikologije završio je kao student generacije na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. Na smeru Međunarodni odnosi magistrirao je na FPN u Podgorici, a doktorirao na FPN u Sarajevu.

Na listi ličnosti godine svoje mesto ima i Ilon Musk, direktor kompanije “Tesla”.

Ovaj  osnivač je i kompanije “SpaceX”. Musk važi za kontroverznog preduzetnika koji uz pomoć ove kompanije želi da stvori ljudsku koloniju na Marsu.

Njihova raketa Falkon 1 postala je prva privatno finansirana letelica koja je postavila satelit u zemljinu orbitu 2008. godine. Sa druge strane lansirana je Dragon letelica koja se 2012. spojila sa Međunarodnom svemirskom stanicom, a Spejs eks postala prva komercijalna letelica kojoj je to pošlo za rukom.

Tokom kraja aprila 2020. godine i iz Srbije je bilo vidljivo oko 60-ak satelita koje je ova kompanija poslala u svemir. Moglo se uočiti kako se male svetleće tačke jedna za drugom pojavljuju na nebu.

Sateliti su poslati u okviru projekta “Starlink” koji za cilj ima lansiranje 12.000 satelita u zemljinu orbitu kako bi se uspostavio super brzi internet.

Musk je rođen u Pretoriji u Južnoafričkoj republici 1971. godine, a sada živi i radi u SAD.

Zašto nema ličnosti godine iz Srbije?

Zato što je teško naći kriterijum po kome bismo nekoga izdvojili, a da to ne bude nepravedno prema ostalima.

Ako bismo izdvojili Predraga Kona, Dariju Kisić Tepavčević ili Gorana Stevanovića to bi bilo nepoštovanje rada Verice Jovanović, Branislava Tiodorovića i ostalih članova medicinskog dela Kriznog štaba.

Novinarka Jelena Zorić svojim izveštavanjem sa julskih protesta u Beogradu svakako je zaslužila mesto na ovoj listi.

Isto kao i novinarka KRIK-a Bojana Pavlović koja je trpela maltretiranja zbog fotografisanja sina predsednika Srbije koji je bio u društvu osobe koja se smatra članom kriminalne grupe.

Opet, njihovo izdvajanje bilo bi nepravedno prema svim novinarima koji takođe trpe pritiske, a o njima se ne izjašnjavaju ili onima koji su takođe vredno radili kako tokom vanrednog stanja tako i tokom izveštavanja o protestima.

Dr Saša Ljustina sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije javno je govorila o pritiscima koje je trpela nakon potpisivanja pisma “Ujedinjeni protiv kovida” u kom se traži formiranje novog Kriznog štaba.

Ipak, mnoštvo lekara trpelo je pritiske o kojima nisu smeli javno da govore.

Zato se na našoj listi nalaze ličnosti iz inostranstva.