Lider demokrata u Senatu smatra da će članstvo Finske i Švedske ojačati NATO

“Glasanje o članstvu u NATO-u je veoma važno za Ameriku i bezbednost širom sveta. Članstvo Finske i Švedske će još više ojačati NATO, a to je važno imajući u vidu rusku agresiju“, rekao je Čak Šumer, lider demokratske većine u Senatu, prenosi Glas Amerike.

Predsednik SAD Džozef Bajden, čvrsti zagovornik podrške Ukrajini koja se nalazi na meti ruske invazije, zalaže se za što skoriji prijem dve države sa severa Evrope u zapadni vojno-politički savez.

Većina demokrata i republikanaca izrazila je snažnu podršku proširenju Alijanse. U julu je Odbor za spoljne poslove Senata podržao članstvo Finske i Švedske.

Decenijama vojno neutralne Finska i Švedska podnele su zahtev za članstvo u NATO kao reakciju na rusku invaziju u Ukrajini. Rusija je, sa druge strane, obe države upozoravala na moguće posledice njihovog članstva u Alijansi.

NATO je uputio poziv Švedskoj i Finskoj da postanu članice zapadne vojne alijanse, na samitu u junu u Madridu. Trideset članica NATO-a potpisalo je protokol o pristupanju Finske i Švedske, koji sada treba da ratifikuju parlamenti zemalja članica.

Taj proces mogao bi da traje godinu dana, ali čini se da će biti brži s obzirom na to da je polovina zemalja već ratifikovala ovaj dokument. Turski parlament još nije raspravljao o ratifikaciji protokola.

Turska se jedina protivila prijemu dve skandinavske države, pre svega zbog problema u bilateralnim odnosima. Ona optužuje Švedsku i Finsku da podržavaju pojedince i organizacije koje Ankara smatra za teroriste i traži njihovo izručenje.
Kako bi Ankara povukla svoje protivljenje, održano je više pregovora, a finalnim između, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, finskog predsednika Saulija Niinistoa i švedske premijerke Magdalene Anderson, na samitu u Madridu, posredovao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Švedska i Finska su prihvatile da podrže tursku borbu protiv terorizma, a obe zemlje su ukinule blokadu prodaje oružja Turskoj. „Finska i Švedska spremne su da sarađuju sa Turskom na izručenju osumnjičenih za terorizam“, izjavio je tada Stoltenberg i dodao da će se pri tom uzimati u obzir vladavina prava i nacionalno zakonodavstvo.

Turska od Švedske traži izručenje 40 ljudi, ali niko još nije izručen. Izručenja su malo verovatna, s obzirom na to da je Evropski sud za ljudska prava u više navrata kritikovao Tursku zbog političkih procesa i progona političkih protivnika.
Turski zvaničnici nedavno su kritikovali Švedsku i Finsku da ne poštuju dogovoreno i Turskoj ne izručuju osumnjičene teroriste.

Trampov senator protiv

Senat je glasao 95-1. Samo je republikanski senator iz Misurija Džoš Houli glasao protiv, a senator Rand Pol, republikanac iz Kentakija, glasao je „prisutan“.

Lider manjine u Senatu Mič Mekonel, indirektno ih je kritikovao u govoru, rekavši da će prijem Finske i Švedske “učiniti NATO jačim, a Ameriku bezbednijom.” “Ako bilo koji senator traži opravdan izgovor da glasa protiv, želim im dobru sreću”, dodao je Mekonel.

Holi je pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa i zastupa ideju da bi SAD umesto što sredstva ulažu u NATO, trebalo da se pozabave Azijom i jačanjem Kine. Senator Pol od ranije se zalaže da se SAD ne mešaju u strane sukobe.