Lideri BRIKS-a iza zatvorenih vrata o proširenju bloka, odluka danas malo verovatna

Ideja o širenju osmišljena je kao način da se ojača glas zemalja u razvoju, ali takođe služi geopolitičkim interesima Pekinga i Moskve.

Odluka o prihvatanju novih članica očekivala se danas, drugog dana trodnevnog samita BRIKS-a u Johanesburgu, ali su zvaničnici rekli da je malo verovatno da će se to desiti i da bi deklaracija u vezi sa proširenjem mogla biti doneta sutra.

Kineski predsednik Si Đinping, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva, indijski premijer Narendra Modi i južnoafrički predsednik Siril Ramafosa sastali su se u konferencijskom centru u finansijskoj četvrti Sandton u najvećem gradu Južne Afrike.

Ruski predsednik Vladimir Putin, koji nije otputovao na samit jer mu preti hapšenje zbog naloga Međunarodnog krivičnog suda, pridružio se učesnicima putem video veze iz Moskve.

Rusiju na samitu BRIKS-a predstavlja ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Južnoafrički predsednik Ramafosa rekao je da svih pet lidera podržava princip širenja.

„Stojimo na pragu proširenja porodice BRIKS, jer ćemo sa njime moći da imamo mnogo jači BRIKS u ovim turbulentnim vremenima u kojima živimo“, rekao je Ramafosa.

Više od 20 zemalja podnelo je zahtev za pridruživanje BRIKS-u, koji su 2009. godine formirali Brazil, Rusija, Indija i Kina. Ovom bloku se 2010. godine pridružila Južna Afrika.

Među zemljama koje traže članstvo je Saudijska Arabija, što joj povećava mogućnost da se malo približi Kini i Rusiji. Prema rečima zvaničnika, drugi pretendenti na članstvo su Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Indonezija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Čak i ako lideri BRIKS-a postignu konsenzus o proširenju, nije jasno da li će na ovonedeljnom sastanku doći do formalnog pristupanja novih članica.

Pet trenutnih članica mora prvo da utanači kriterijume koje zemlje kanidatkinje moraju ispuniti da bi se pridružile ekonomskom bloku, a BRIKS je zasnovan na konsenzusu i odluke se donose samo ako se svih pet zemalja složi.

Dok su Kina i Rusija insistirale na proširenju, druge članice BRIKS-a, poput Indije, dale su svoju podršku toj ideji tek nedavno.

Proširenje BRIKS-a posmatra se kao jačanje međunarodnog položaja Kine i Rusije u formiranju simbolične koalicije nasuprot Zapadu, s obzirom da su trvenja između Kine i SAD sve veća, a da je odnos Rusije sa Zapadom kolabirao zbog rata koji je ta zemlja povela protiv Ukrajine.

Domaćin samita, Južna Afrika, želela je da tema razgovora bude saradnje zemalja u razvoju, ali je skup u prva dva dana prošao u znaku antizapadnih izjava Kine i Rusije.

Putin je iskoristio 17-minutni unapred snimljeni govor da na dan otvaranja samita napadne Zapad zbog sankcija koje su uvedene Rusiji kao kazne za njenu invaziju na Ukrajinu.

Ruski lider je danas u govoru uživo preko video linka za rat koji je povela Rusija okrivio – Zapad.

Kineski lider Si je rekao da svet kontrolišu oni sa „najsnažnijim mišićima“ i „najjačim glasom“, što se odnosi na SAD i Zapad, ali je i pozvao na „snižavanje temperature“.

BRIKS blok se ponekad bori da sprovede u delo bilo kakvu koherentnu politiku sa različitim ekonomskim i političkim prioritetima svojih članica i rivalstvom između Kine i Indije, dve ekonomski moćne zemlje među zemljama u razvoju.

Jedina konkretna politika o kojoj se pričalo u Johanesburgu jeste široki plan odmicanja od upotrebe američkog dolara kao centralne valute za trgovinu među zemaljama BRIKS-a – u korist lokalnih valuta.

Dominantni dolar je jedan od brojnih problema u svetu u razvoju, gde mnogi takođe smatraju da međunarodne institucije poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda ne služe njihovim interesima.

Zemlje BRIKS-a su više puta pozivale na stvaranje pravednijeg svetskog poretka i reformi globalnih institucija.

Izražena namera grupe BRIKS u vezi sa dolarom neće ovu valutu srušiti preko noći.

Prema proračunima američkih Federalnih rezervi, 96 odsto trgovine u Americi od 1999. do 2019. fakturisano je u dolarima, a 74 odsto trgovine u Aziji.

Svugde izvan Evrope, 79 odsto trgovine obavljalo se u dolarima, što naglašava status američke valute kao de fakto svetske valute.

Takođe ne postoji jasan konsenzus u BRIKS-u u vezi sa tim pitanjem, pa dok je Putin tvrdio da se „proces dedolarizacije našeg ekonomskog vremena ubrzava“, Ramafosa je rekao da „treba da se održi još razgovora, posebno među našim ministrima finansija“.

Ipak, analitičari smatraju da bi podatak o više od 20 zemalja koje su se prijavile za članstvo u BRIKS-u i o još 20 koje su izrazile interesovanje za članstvo trebalo da posluži kao neka vrsta poziva Zapadu da se probudi.