Lideri EU: Ponuda i pretnja Turskoj, sankcije Belorusiji, istraga za Navaljnog

Oni su posle duže „zapaljive rasprave“, kako su rekli zvaničnici zasedanja, ostavili Ankari i ponudu za mnogo bolje trgovinske i druge veze ako to učini, a zaveli su i sankcije zvaničnicima Belorusije zbog nepoštenih izbora i nasilja prema mirnim demonstrantima.

Razlog žestoke rasprave je bio najviše zahtev Kipra da se sankcije Belorusiji uvedu samo ako se to učini i prema Turskoj koja je upadom vojnih brodova i istraživanjem nafte i gasa u grčkim i kiparskim teritorijalnim vodama narušila suverenitet i bezbednost dve članice EU.

Konačno je došlo do nagodbe, iako su i Francuska i još neke članice bile za oštre mere odmazde prema Ankari, dok je Nemačka istrajavala na pružanju šansi Ankari da odustane od agresivnih poteza.

Očigledno i zato što se NATO snažno umešao u spor svoje dve članice, Grčke i Turske, a u situaciji kad je Vašington odlučio da snažno ojača svoju vojnu bazu na Kritu, turski predsednik Redžep Erdogan je saopštio da je rešen da „očuva puteve dijaloga s EU“.

U raspravu o Turskoj se neumitno upleo i vojni sukob Jermenije i Azerbejdžana i zvaničnici su izneli stav da borbe moraju prestati i da tamo nema vojnog rešenja, dok je Ankari jako zamereno na uplitanju i pomoći Bakuu i rečeno je da Evropljani imaju dokaze da su islamski mudžahedini iz Sirije prebačeni na područje Nagorno-Karabaha kao podrška azerbejdžanskim vojnim operacijama.

Šefovi država ili vlada EU nisu stavili i predsednika Aleksandra Lukašenka na spisak beloruskih zvaničnika kojima se zabranjuje ulazak i zamrzavaju finansijska sredstva koja imaju u Uniji, što su izgleda „mala vrata“ za politički rasplet beloruske krize.

U saopštenju izdatom posle zasedanja, lideri EU traže „nove poštene i slobodne izbore bez stranog uplitanja“ u Belorusiji, kao i „nacionalni dijalog uz učešće svih strana“, što bi moglo da znači i da EU ne želi direktno da utiče na tamošnje političke činioce, a da to očekuje i od Rusije.

Za čelnike Unije su ključni uslovi da beloruske vlasti okončaju nasilje i progon opozicije, oslobode političke zatvorenike, ispoštuju slobodu medija i delovanje civilnog društva.

A takav rasplet bi EU snažno podržala „sveobuhvatnom ekonomskom podrškom za demokratsku Belorusiju“ i Evropskoj komisiji je već naloženo da u tom cilju sačini plan.

Vlada u Minsku je odmah danas saopštila da uzvraća sankcije zvaničnicima Unije, a Moskva je kritikovala sankcije EU beloruskim visokim ličnostima porukom da je to „više dokaz slabosti nego moći“.

Ruska vlada je naglasila da uopšteno smatra da je politika sankcija loša.

Lideri EU su takodje osudili, kako su to naveli, „pokušaj trovanja Alekseja Navaljnog vojnim nervnim otrovom ‘novičkok'“ i pozvali ruske vlasti da u potpunosti saradjuju s Organizacijom za zabranu hemijskog oružja kako bi se obezbedila nepristrasna medjunarodna istraga i „počinioci izveli pred pravdu“ dodavši da će o tome ponovo raspravljati polovinom oktobra.