Liderka Mjanmara poriče tvrdnje o genocidu

Dobitnica Nobelove nagrade za mir odgovorila je na tvrdnje da je Mjanmar (bivša Burma) počinio zločine protiv Rohinđa muslimana.

U svom izlaganju, ona je nazvala slučaj koji se vodi protiv Mjanmara „nepotpunim i netačnim“ i napomenula da u državi Rakin, gde je živeo najveći deo Rohinđa, već vekovima unazad postoje problemi.

Hiljade Rohinđa je ubijeno, a preko 700.000 je pobeglo u susedni Bangladeš tokom vojnih operacija u većinski budističkom Mjanmaru 2017. Vlada Mjanmara je uvek tvrdila da rešava problem „ekstremističke pretnje“ u državi Rakin, a Su Ći je zadržala taj stav, nazvavši nasilje „unutrašnjim oružanim konfliktom“ koji je pokrenut napadima Rohinđa.

Dopustivši da je vojska Mjanmara nekad možda koristila neadekvatnu silu, ona je rekla da će vojnici, ako su počinili ratne zločine, „biti krivično gonjeni“.

Su Ći, koja je ranije na međunarodnom nivou proglašena borcem za demokratiju, de fakto je lider Mjanmara od aprila 2016, pre nego što je navodni genocid počeo.

Ona nema kontrolu nad vojskom ali ju je jedan istražitelj UN optužio za „saučesništvo“ u vojnim naredbama. To je nanelo veliku štetu ugledu Su Ći, koja je odlučila da se zauzme za istu vojsku koja ju je godinama držala u kućnom pritvoru. Ona je pred sudijama rekla da je njena zemlja posvećena „bezbednoj repatrijaciji“ ljudi koji su raseljeni iz Rakina, i zatražila od suda da izbegne bilo kakvu akciju koja bi mogla dodatno da pogorša konflikt.

Gambija, mala zapadnoafrička država sa većinski muslimanskim stanovništvom, pokrenula je slučaj protiv Mjanmara u Međunarodnom sudu pravde UN (MSP) u ime desetina drugih muslimanskih zemalja. „Sve što Gambija traži je da kažete Mjanmaru da prestane sa tim besmislenim ubistvima, da prekine sa varvarskim postupcima koji stalno iznova šokiraju našu kolektivnu svest, da zaustavi genocid nad svojim sopstvenim narodom“, rekao je sudu ministar pravde i državni tužilac Gambije Abubakar Tambadu.

NJegova zemlja je reagovala pošto je on posetio izbeglički kamp Rohinđa u Bangladešu i čuo svedočenja o ubistvima, silovanjima i mučenjima. Gambija od MSP u Hagu sada traži da odobri privremene mere za zaštitu Rohinđa, ali na konačnu presudu bi moglo da se čeka godinama.

Početkom 2017, u Mjanmaru je bilo milion Rohinđa, od kojih je većina živela u državi Rakin. Ali Mjanmar, koji je većinski budistička zemlja, njih smatra ilegalnim imigrantima i uskraćuje im državljanstvo. Rohinđe su se dugo žalile da su meta progona, a tokom 2017. oružane snage Mjanmara su pokrenule veliku vojnu operaciju u Rakinu.

U podnesku koji je Gambija uputila MSP, vojska se optužuje za „široko rasprostranjene i sistematske operacije čišćenja“ Rohinđa, koje su počele u oktobru 2016, a proširile se u avgustu 2017.

Navodi se i da je cilj tih čišćenja da se „unište Rohinđe kao grupa, u celini ili delom“, kroz masovna ubistva, silovanja i podmetanje požara u njihove kuće „u kojima su stanari često bili zaključani unutra“. Misija UN za utvrđivanje činjenica koja je istraživala ove navode pronašla je toliko uverljive dokaze da je zatražila da bude sprovedena istraga vojske Mjanmara zbog genocida nad Rohinđama u državi Rakin.

Za sada, Gambija od suda traži samo da nametne „privremene mere“ za zaštitu Rohinđa u Mjanmaru i na drugim mestima od dalje ugroženosti i nasilja, koje bi bile pravno obavezujuće. Da bi doneo presudu da je Mjanmar počinio genocid, sud će morati da utvrdi da li je država postupala „sa namerom da uništi u celini ili delom“ Rohinđa manjinu.

Iako takva presuda ne znači nužno da bi Su Ći i vojne glavešine bili automatski uhapšeni i poslati na suđenje, ona bi mogla da dovede do sankcija Mjanmaru i da nanese veliku štetu ugledu i ekonomiji zemlje.