Liderka političke partije Start: Srbija ima najbolji sistem u borbi protiv korupcije

Što se tiče Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kako je rekla, te dve države nemaju sistem za borbu protiv korupcije.

Sigurno je građanima u Crnoj Gori zanimljivo gledati kako “padaju” hrvatski ministri zbog nedoslednosti u prijavljenoj imovini i prihodima, ali je to zapravo samo privid funkcionalne demokratije, ocenila je Orešković u intervjuu podgoričkim Vijestima.

Hrvatski mediji su objavili da je u prethodne tri godine hrvatsku Vladu napustilo 14 ministara zbog nedoslednosti u izveštajima o imovini i prihodima.

“Suština takvih izveštaja o imovini proizilazi iz sumnjivo stečene imovine, a taj deo neće niko istražiti. Ti ministri su se vratili u parlamentarne klupe i štiti ih imunitet od krivičnog gonjenja”, objašnjava Orešković.

Komisija, sa Oreškovićevom na čelu je u pet godina njenog mandata izreklo više od 230.000 evra.

Pokrenuto je oko 480 postupaka, okončano oko 460, dalo je oko 900 obrazloženih mišljenja i donelo je i više od 300 odluka o nepokretanju postupaka.

Orešković je ocenila antikorupcijski zakonski okvir u regionu i rekla da joj se čini da Srbija ima najbolji sistem, ali je pitanje koliko je tamošnja agencija uspešna, s obzirom na političke prilike.

Što se tiče Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kako je rekla, te dve države nemaju sistem za borbu protiv korupcije.

“Moguće da Crna Gora trenutno najviše zaostaje. Ipak, činjenica je da je Crna Gora, kad govorimo o borbi protiv korupcije imala i druge probleme – vrh Agencije za sprečavanje korupcije je bio povezan sa vrhom vlasti. Od takve Agencije, ni ime ne drži vodu, a kamoli ono što bi trebalo da radi ili rade”, rekla je ona.

Komentarišući dodelu povlašćenih stanova i stambenih kredita crnogorskim funkcionerima, ali i to što se neki od njih nisu ni udostojili da ih prijave shodno zakonima, Orešković je rekla da je svaki oblik sticanja bilo kakvih povlastica ili privilegija, a pogotovo mogućnost dobijanja privilegovanog stana “zapravo legalno mito”.

“Često se događa da zakoni ili procedure daju alibi i opravdavaju dodelu tako velike životne privilegije, a u suštini je osoba tako kupljena kako bi na toj funkciji radila ono što odgovara strukturama vlasti, a ne ono što bi zapravo štitilo javni interes”, poručila je ona.

Šteta je, kaže, što međunarodna zajednica, kad su BIH i Crna Gora u pitanju, ne insistira više na poštovanju standarda. Antikorupcijske agencije u državama slabih demokratija su neuspešne, iako možda neka zakonska rešenja, ne zvuče tako loše.

“Ne može se odustati. Ne radi se o tome treba li se boriti, a pitati se može li se u tome uspeti. Stvar je u tome da sistemsku korupciju ne možete blago popraviti. Ili će se to rešiti u celosti ili se neće rešiti. Jedini način je da se celi sistem promeni, a to se ne može uraditi ako se ne slomi kičma vlastima koje su korupcionaški sistem kreirali”, poručila je Orešković.

Sistem, za koji ocenjuje da je vidljiv u svim zemljama bivše SFRJ, počiva na velikom broju ljudi koji zavise od radnog mesta u državnoj upravi.

“Ima jedna uzrečica: ne mogu me malo platiti, koliko ja malo mogu raditi. Zaposleni u državnoj upravi štite pozicije, nisu skloni promenama, a mladi i visokoobrazovani kadrovi, nažalost, odlaze u zemlje razvijene Evrope”, zaključila je Orešković.

Ona je podsetila da je na predsedničke izbore izašla sa programom, koji je bio zapravo strategija borbe protiv korupcije. Htela sam da promovišem tezu da je Hrvatska, zapravo, oteta država, jer nam služi kao kasica prasica za dva velika partijska kartela”, kaže Orešković.