Liderke bolje spasavale živote tokom korona krize

Relativno brz uspeh koji su postigle liderke kao što su Angela Merkel u Nemačkoj, Jasinda Ardern na Novom Zelandu, Mete Frederiksen u Danskoj, Cai Ing-Ven na Tajvanu i Sana Marin u Finskoj do sada se pojavio na mnogim naslovnicama ali je privukao malo akademske pažnje, piše Gardijan.

Analiza sprovedena u 194 zemlje, koju su zajednički objavili Centar za istraživanje ekonomske politike sa sedištem u Londonu i Svetski ekonomski forum, pokazala je da razlika zaista postoji i da „može da se objasni proaktivnim i koordiniranim politikama odgovora“ koje su usvojile žene lideri.

Čak i kada su jasni i često navođeni izuzeci, kao što su Novi Zeland i Nemačka, uklonjeni iz statistike, rezultati studije su pokazali da su liderke imale više uspeha u borbi sa pandemijom.

– Naši rezultati su jasno pokazali da su žene lideri reagovale mnogo brže i odlučnije u trenucima kada su bile suočene sa mogućim žrtvama, rekla je za Gardijan Suprija Garikipati, razvojni ekonomista na Univerzitetu u Liverpulu, koja je, zajedno sa koleginicom Umom Kambampati sa Univerziteta u Redingu, autorka istraživanja.

– U gotovo svakom slučaju, one su uvele izolaciju mnogo ranije nego lideri muškarci u istim okolnostima. Iako bi to moglo da ima dugoročne ekonomske implikacije, svakako je pomoglo da budu spaseni mnogi životi, o čemu svedoče znatno niži brojevi smrtnih slučajeva u tim zemljama, dodala je Garikipati.

Ove dve naučnice su analizirale različite politike odgovora na pandemiju i ukupne brojeve obolelih i preminulih od kovida 19, dodajući tome brojne varijable koje su pomogle pri analizi sirovih podataka i izvođenju pouzdanih poređenja među zemljama.

Među podacima koji su uključeni u analizu su BDP, ukupan broj stanovnika, gustina naseljenosti i proprocija starijeg stanovništva, kao i godišnja potrošnja na zdravstvo po glavi stanovnika, otvorenost za putovanja u inostranstvo, te nivo rodne i ravnopravnosti uopšte u društvu.

– Ova analiza potvrđuje da su zemlje predvođene ženama, kada se uporede sa zemljama koje su im slične po mnogim karakteristikama, imale bolje rezultate, zabeležile manji broj zaraženih kao i nižu stopu smrtnosti, rekla je Garikipati.

Prema njenim rečima, iako žene lideri „nisu bile spremne da rizikuju kada su u pitanju ljudski životi“, zatvorivši svoje zemlje znatno ranije nego muški lideri, istraživanje je pokazalo da su one bile „mnogo spremnije da preuzmu rizike u domenu ekonomije“. Kada se napravi poređenje po kriterijumu „otvorenosti za putovanja“, u ženama predvođenim zemljama nije zabeležen mnogo manji broj slučajeva kovida 19 ali jeste bilo znatno manje smrtnih slučajeva, što ukazuje na „bolje politike i poštovanje pravila“, zaključile su autorke analize.

Garikipati ističe da su dokazi o „znatnim i sistematskim razlikama“ pokazali da je, čak i kada se u obzir uzme institucionalni kontekst, „žensko liderstvo tim zemljama obezbedilo prednost u upravljanju krizom“. Autorke kažu da se nadaju da će njihovo istraživanje „poslužiti kao polazna tačka za rasvetljavanje diskusije o uticaju nacionalnih lidera na objašnjavanje razlika u uspešnosti zemalja u borbi protiv kovida 19“.