Lima grupa traži mirnu promenu vlasti

Gvaido je sebe proglasio za privremenog predsednika i dobio podršku jednog broja zemalja, uključujući i Sjedinjene Države, dok predsednik Nikolas Maduro tvrdi da je on jedini legitimni lider Venecuele. Maduro, koji takođe uživa podršku jednog broja zemalja, među kojima su Kina i Rusija, ranije je upozorio da bi sve dublja politička kriza mogla da izazove rat. NJemu je prošlog meseca započeo drugi mandat posle spornih izbora u kojima mnogi opozicioni lideri nisu učestvovali zbog toga što su bili u zatvoru ili su ih bojkotovali. Gvaido, koji je predsednik Narodne skupštine, tvrdi da po ustavu ima pravo da privremeno preuzme vlast u slučaju da se smatra da je predsednik nelegitiman.

Lima grupa je izdala saopštenje sa 17 tačaka posle sastanka u Otavi. U dokumentu se navodi da vlade Argentine, Brazila, Kanade, Čilea, Kolumbije, Kostarike, Gvatemale, Hondurasa, Paname, Paragvaja i Perua „prepoznaju Huana Gvaida i daju mu podršku“ kao privremenom predsedniku. Grupa je takođe zatražila od svetske zajednice da „preduzme mere da spreči Madurov režim da sprovodi finansijske i trgovinske transakcije u inostranstvu, da mu onemogući pristup venecuelanskim nekretninama u inostranstvu i poslovanje sa naftom, zlatom i drugim proizvodima“. Međutim, tri članice Lima grupe – Gvajana, Meksiko i Sveta Lucija – nisu podržale deklaraciju. Lima grupa je osnovana 2017. sa ciljem pronalaženja mirnog rešenja za venecuelansku krizu.

Kada je tokom intervjua za špansku televiziju upitan da li bi kriza u Venecueli mogla da dovede do građanskog rata, Maduro je u ponedeljak rekao da „niko ne može sa sigurnošću da odgovori na to pitanje“.

Vlada SAD je pri stavu da vojna intervencija ostaje „opcija“. S druge strane, Gvaido tvrdi da „ne postoji mogućnost da izbije građanski rat u Venecueli“ i da je to „Madurova izmišljotina“. On je optužio Madurovu vladu da je pokušala da prebaci oko 1,2 miliona dolara u javne fondove u Urugvaju.

Do sada je najmanje 17 zemalja Evropske unije zvanično priznalo Gvaida za privremenog predsednika Venecuele. Prethodno su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Španija i još neke zemlje zatražile od Madura da raspiše nove izbore, što je on odbio. Druge zemlje EU, kao što su Grčka i Irska, takođe su tražile nove izbore ali nisu priznale Gvaida.

Maduro, koji je predsednik postao 2013. posle smrti Uga Čavesa, je više puta doživeo osude zbog kršenja ljudskih prava i zbog lošeg upravljanja ekonomijom. U Venecueli vlada ozbiljna nestašica osnovnih potrepština kao što su lekovi i hrana, a stopa inflacije je tolika da su se tokom prošle godine cene udvostručavale u proseku na svakih 19 dana, što je mnoge ljude nagnalo da napuste zemlju. Prema podacima Ujedinjenih nacija, tri miliona Venecuelanaca je otišlo iz zemlje od 2014. kada je ekonomska kriza počela da se zaoštrava.

DSS osudila SAD i deo država EU

Beograd – Demokratska stranka Srbije (DSS) ocenila je juče da su Sjedinjene Američke Države i deo Evropske unije grubo prekršili međunarodno pravo mešanjem u krizu u Venecueli i naveli da svako spoljno mešanje u stvari jedne zemlje predstavlja grubo kršenje povelje Ujedinjenih nacija. „Jedino su legalno izabrani organi i narod Venecuele vlasni da rešavaju ozbiljnu političku, ekonomsku i socijalnu krizu u kojoj se zemlja našla“, navodi DSS.

Beta